Ова два свеца су бесплатно лечила народ, испуњавајући Христову заповест: „Бадава примисте - бадава дајете“!
 |
| Икону израдила иконописачка
радионица «Свети
Пантелејмон» (www.sveti-pantelejmon.com) |
Козма, како се правилно пише и изговара његово име, и Дамјан беху браћа по телу и духу. Родом су из Азије. Отац им је био незнабожац , а мајка хришћанка. Напуштени од оца, живели су под окриљем брижне љубави мајке Теодотије, која их је васпитала као истините хришћане. Божјом промисли беху научени лекарској вештини и бесплатно лечише народ, испуњавајући Христосову заповест: „Бадава примисте - бадава дајете“!.
Испуњени снагом Христове вере они предано и честито лечише све оболеле, неправећи никакву разлику међу њима. Због поштења народ их назва и безмитницима, то јест људима који се ни на који начин нису могли подмитити.
Упокојише се у блаженом и вечном миру 14. новембра непознате године. Зато је тај дан посвећен Светом Козми и Дамјану.
Народ их слави као велике добротворе. Данас ће многи травари и народни исцелитељи спремати лековите траве и мелеме молећи се Светим Врачима – како их од милоште зову – са надом да ће молитве упућене њима појачати дејство њихових лекарија. Многи Срби их прослављају као кућну славу. Еснафска су слава лекара и лекарских удружења.
Некад се о њиховој слави у Шумадији, Качер, Левчу и Темнићу спремало посебно јело које се звало слађеница. Тешко да ћете данас бити у могућности да ово је јело направите, јер је технологија отишла много испред нас.Али, то није разлог да се рецепт заборави. А он гласи:
У авану се свежа пшеница благо истуца, сипа у лонац, налије водом и на тихој ватри кува добар сат. У црепуљу подмазану маслом стави се ситно насецкан празилук, црни лук и црвена паприка. Све се то налије мало оцеђеном пшеницом и добро промеша. Преко тога се наренда сланог, старог и масног сира. Сир мора целу масу да покрије, а тај слој треба да буде дебљине домаћиновог кажипрста. Црепуља се покрије жаром и пепелом.
Док домаћин испије сатљик охлађене шљивовице слађеница је готова. Гости је једу топлу, док домаћин веселог погледа, са миром у души ужива у задовољству својих милих пријатеља .
Драгомир Антонић, из књиге „Обичајник у Срба“
[објављено: 13.11.2006.]
