АМБАСАДОР ЦОБЕЛ ЈЕ У ПРАВУ

Резовање немачког амбасадора Андреаса Цобела је саставни део политике 
застрашивања Србије. Мора се, међутим, признати да оно произилази из 
атмосфере дефетизма народа, у којем коло воде разни ''домаћи туђини'', 
''либерално-грађанска елита'', али и из понашања званичне политике. 
Цобел је у једном јасан: одреците се Космета ако хоћете да уђете у ЕУ.

Зачуђујуће је да је Његова Екселенција историјски неписмена – када 
говори о Војводини и Санџаку, јер верује да је:

а) Војводина била мађарска земља. Не зна ни основно, да су и пре сеоба 
Арсенија Трећег Чарнојевића, у њој живели 90% Словени, углавном Срби и 
Словаци. Не само у њој, него и у Трансилванији и Банату. Не зна да је 
мађаризација новијег датума, да је највећи део Срба и Словака у Горњој 
Панонији мађаризован током 18, а највише у 19. столећу (путем тзв. 
''државног национа''). Тада је мађаризована и Трансилванија (Ердељ), 
коју данас Мађари захтевају од Румуна. Мађаризација Срба у Доњој 
Панонији (коју је аустријски цар 1848. прогласио као Војводство Србија и 
Тамишка Жупанија) је најновијег датума; и прадедови многих данашњих 
војвођанских Мађара били су Срби римокатолици (Буњевци и Шокци) и Срби 
православци.

Но, и поред свега наведеног, Србији и Словачкој ни на крај на памет не 
пада да траже поделу Горње Паноније, иако за то имају основа у бројним 
мађарским научним књигама.

б) Што се тиче Санџака (Рашке области), Цобел је још неписменији, али у 
његовој изјави има и неких ''олакшавајућих околности'', јер му на путу 
нису стајале ни српска историографске сметње, ни српска политика. 
Заправо, Срби, већ два столећа, немају националне полтике. Да је 
именована Екселенција завирила бар у карте Трећег Рајха (1943), нашла би 
на њима ознаку ''мухамедански Срби'' – за оне који живе у Санџаку. 
Одавно се с овим делом нашег превереног народа манипулише – с циљем 
подстицања још једног братоубилачког рата.

Цобел је у праву кад говори о синтагми Владе Србије ''више од 
аутономије, мање од независности'' и када критикује њене ''паметне 
саветнике''. Ако смо га добро разумели, он као Немац зна да 
косовско-метохијски проблем није у Београду постављен комплементарно – у 
историјском контексту разних злочинстава и етничких чишћења 
(Мусолинијевих, Хитлерових и Титових). Можда је, ипак, и тим путем желео 
да српскиим главарима упути поруку – да већ једном престану с 
резоновањем у конкрентним представама, да не дангубе око ''задње коте'' 
у српском одступању, да престану да траже само оно што нам је преостало 
после Нато агресије. Немац се, вероватно, пита зашто Срби, већ једном, 
не покрену своје српско питање у целини: и у југослвоенском и у 
европском контексту; зашто не затраже међународну конференцију о бившој 
Југославији.

У Београду, 14. 04. 2007.

Проф. др Веселин Ђуретић, с.р.

Геополитичар Звонимир Трајковић, с.р.

Ратни министарза иностране послове

РС Краји



The message is ready to be sent with the following file or link attachments:
www.belgradecafe


                           Srpska Informativna Mreza

                                [EMAIL PROTECTED]

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште