Судови САД пресуђују босанским Србима Тридесетак босанских Срба са боравиштем у Америци могу да буду осуђени на затворску казну и депортацију зато што су нетачно попуњавали имиграционе папире
Тридесетдвогодишњи босански Србин Веселин Видачак, који заједно са својом породицом већ десет година живи у САД, проглашен је кривим што је на папирима попуњеним својевремено ради добијања боравишног статуса, изоставио једну битну чињеницу из своје биографије. Видачак није у имиграционом листу навео да је у време ратова у Босни био припадник зворничке бригаде, одговорне за масакр хиљада муслимана у Сребреници у јулу 1995. Савезна порота могла би због овог „пропуста” да му изрекне казну до тридесет година затвора, после чега следи депортација натраг у БиХ . На суђење у Северној Каролини чекају још двојица босанских Срба који су по оптужници направили исти прекршај пре пет шест година када су се пријављивали да као избеглице добију право на живот у Америци. Миливоје Јанковић и Угљеша Пантић одговараће ових дана за „лагање приликом попуњавања имиграционих папира”. Сва тројица живели су и радили заједно са породицама у месту Хај Поинт у држави Северна Каролина, где са радним визама борави заједница босанских Срба. Из Хага у домовинску безбедност Кроз сличну судску процедуру проћи ће још двадесет и шест босанских Срба широм САД којима су федерални органи изненада покуцали на врата прошлог децембра. Била је то координисана акција америчких власти у намери да се пронађу босански Срби који су кривотворили документе и тако стекли боравишни статус у САД. Кључни човек у овој рацији је Ричард Батлер, функционер у Министарству домовинске безбедности, основаном после терористичког напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. Батлер је претходно шест година радио у Хашком трибуналу где је као истражитељ био шеф тима за проналажење доказа за злочине почињене у Сребреници и осталим местима. Он је као стручњак за војну обавештајну службу класификовао хиљаде докумената босанских Срба које је НАТО запосео и који су у товарима пренети у Хашки трибунал. У току истраге Батлер је посведочио како су заплењени документи електронски скенирани и похрањени у документацију Хашког трибунала. У припреми за суђења дошло је до расправе о томе да ли се документи ове „међународно непризнате државе” (Републике Српске) могу узети као доказни материјал у судском процесу. Преовладало је мишљење да су документи аутентични јер су узети из седишта зворничке бригаде у време када је она још функционисала (1998). Потпис испод превода Међу тим папирима, како извештава локални лист из Северне Каролине, помињу се имена ове тројице оптужених. Адвокати, међутим, истичу да су то непрегледне листе људи из Републике Српске који су на овај или онај начин били укључени у војне редове, без да су икада учествовали у борби, а камоли у злочинима у Сребреници. Видачак је на управо завршеном тродневном суђењу тврдио да никада није био војник у правом смислу те речи. Његова улога од 1992. до 1995. била је да стражари и упозорава мештане када примети приближавање муслиманске војске, како је рекао на суђењу. Видачак није, како је утврђено на суду, био директно умешан у сребренички масакр, јер војни документи говоре да је у то време био на болесничком одсуству. Ранила га је, како је рекао на суду, непријатељска граната док је на стражи осматрао положаје муслиманских јединица. Суд се, међутим, ослонио на чињеницу да је Видачак лагао кад је попуњавао папире, што се у САД најстроже кажњава. Утврђено је да је он потписао два спорна папира: на једном је рубрика о припадништву некој војној јединици остала празна, док је на другом негативно одговорено на питање о служби у војсци. Видачак је све упитнике попуњавао преко преводиоца у Београду, који је и исписивао одговоре. Испод тако обрађених докумената, Видачак се својеручно потписао. Бранећи тројицу оптужених, амерички адвокати упоређују цео случај са ратом у Вијетнаму. „Није свако ко је ишао у Вијетнам учествовао у злочину у Ми Лају”, рекао је један од бранилаца. Но, судови који ће се наредних месеци бавити босанским Србима у Америци оцењују само да ли је или не дотични имигрант истинито попунио формуларе. Ако се утврди да је лагао, следи му депортација, без обзира на дужину затворске казне у Америци. Мало је вероватно, како процењују локални медији, да ће суд у Северној Каролини изрећи Видачаку максималну казну од тридесет година, али је много извесније да ће бити протеран из земље. Такву судбину предвиђају и осталим босанским Србима који чекају на суђења. Зорана Шуваковић http://www.politika.co.yu/
