Косово није привлачно за повратак У централној Србији борави 206.798 интерно расељених са Косова и Метохије. – По подацима УНХЦР-а, у Србији има 97.953 избеглице из Хрватске и Босне и Херцеговине
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_fEjMzYs5GMgKaWDObUWuZnp4MbDhRnhHQZA.jpg (Илустрација Јован Прокопљевић) Неповољна безбедносна ситуација, ограничена слобода кретања и неадекватни услови за одрживу реинтеграцију на Косову и Метохији не погодују повратку интерно расељених Срба и других неалбанаца, који су у јуну 1999. године морали да напуста своје домове. Ово, између осталог, како преноси Танјуг, пише у извештају Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР). По подацима те агенције, УН од 15. марта 2007. године, у централној Србији борави 206.798 интерно расељених са Косова и Метохије. Више од половине интерно расељених (њих 114.774) смештено је у јужној Србији. У свом извештају УНХЦР признаје да је „забележен” врло скроман (али се не наводи да је то само око два одсто) повратак Срба и осталих неалбанаца на Космет и то у периоду од 2002. до 2003. године, да би 2004. године, након погрома који су косметски Албанци починили над Србима 17. марта, тај повратак био „драматично заустављен и анулиран”. Упркос таквој ситуацији, УНХЦР у Србији и у Црној Гори наставља да промовише право на повратак интерно расељених Срба и неалбанаца, заснован на, како се наводи у извештају, „приступу поузданим информацијама”. У складу са тим опредељењем, од маја 2005. године Високи комесаријат УН за избеглице председава Радном групом за директан дијалог између званичног Београда и Приштине о повратку. Циљ је да се остваре технички и практични предуслови за повратак на Косово и Метохију. Ова хуманитарна организација УН наставља да пружа помоћ и Влади Србије, како би ова могла да одговори потребама расељеног становништва, пре свих у области поштовања њихових грађанских права, нарочито најугроженијих међу њима – расељених Рома. У том циљу, УНХЦР помаже у процесу издавања докумената интерно расељенима, али и избеглим лицима, кроз мрежу невладиних организација које се баве пружањем правне помоћи. Међутим, неодговарајући, односно правно недефинисан оквир у коме се, пре свега, налазе расељени Срби са Косова и Метохије, довео је до тога да „није за похвалу” њихов положај ни у централној Србији. Најновији подаци УНХЦР-а показују да у Србији има 97.953 избеглице, од којих 91 одсто живи у централном и северном делу земље, а преосталих девет одсто у јужној Србији. Међутим, ти подаци се не слажу са подацима из регистрације избеглица коју је, 2004, односно 2005. године, урадио Комесаријат за избеглице Републике Србије и то управо у сарадњи са УНХЦР-ом. Наиме, по тим подацима, из Босне и Херцеговине и Хрватске у Србији има 104.246 особа с потврђеним избегличким статусом. Током прошле године, УНХЦР се, како се наводи у извештају, усредсредио на помоћ и постизање трајних решења за најугроженије групе избеглица и интерно расељених, као и на изградњу националног система азила. У Босни и Херцеговини је до почетка 2005. године законским власницима враћена сва имовина за коју су поднети захтеви, укључујући и приватну имовину и станарска права. У вези са тим, УНХЦР наставља да помаже оним избеглицама из Србије и Црне Горе који још нису поднели такве захтеве. За разлику од Босне и Херцеговине где се проблеми везани за имовинска питања у доброј мери решавају, Хрватска се у тој области не може похвалити. Наиме, према најновијим подацима, влада Хрватске је „дужна” да врати још око 100 приватних објеката правим власницима, а то су углавном избегли Срби. Један од „најосетљивијих” програма у Србији представља затварање колективних избегличких центара. УНХЦР је до сада помогао у затварању, односно конверзији у домове за старе више од 280 колективних центара. У току ове године требало би, по плану, да се затворе преостала 72 колективна центра, у којима сада борави 2.362 избеглица и 4.994 расељених. У намери да избеглим и расељеним лицима помогне да се интегришу у локалну средину, УНХЦР је с Народном канцеларијом председника Републике Србије потписао Меморандум о разумевању. По том споразуму, две организације и њихови партнери ће удружити напоре да пронађу стамбена решења најугроженијим породицама, кроз њихово спајање с домицилним домаћинствима старих особа којима је потребна помоћ. Око 360.000 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине добило је држављанство кроз натурализацију. С. Р. http://www.politika.co.yu/
<<image001.jpg>>
