Укрштање Хага са америчком правдом Интервју са америчким браниоцем Крисом Џастисом о законској судбини босанских Срба оптужених да су кривотворили имиграционе документе
Лавиринти америчког правосудног система укрстили су се ових несрећних дана са товарима хашких докумената пренетих из Бањалуке и преокрећу судбину двадесет и шест босанских Срба који већ читаву деценију са боравишним папирима живе и раде у САД. Суђење Веселину Видачаку(32) и Миливоју Јанковићу(41), у Северној Каролини, зато што су „лагали кад су испуњавајући формуларе за боравак у САД изоставили податак о учешћу у војсци РС”, завршило се повољно за старијег Јанковића (проглашен је невиним по овој оптужници), док је Видачеку пресуђено да је крив. Њему ће суд изрећи казну затвора, после чега му прети депортација. Миливоје Јанковић ће морати да се суочи са имиграционим цивилним судом у Атланти, где без обзира на претходну пресуду, може да му се изрекне мера депортације. По истој или сличној оптужници одговараће по целој Америци још двадесетак босанских Срба чија се судбина наглавачке окренула када су у децембру прошле године агенти федералне имиграционе јединице закуцали на врата њихових домова. Главну улогу у овој хајци игра некадашњи истражитељ у хашком тужилаштву, претходни специјалиста из Пентагона, Ричард Батлер. Kако се анегдотски препричава у Хагу, Батлер није знао када је тамо из Пентагона дошао да ли је „Бањалука мушко или женско”, сада ради у Министарству домовинске безбедности, одељење за имиграционе послове. Као сведок на већ одржаним суђењима, говорио је да је под његовим руководством уз помоћ НАТО-а заплењена документација војске РС још 1998. и пренета у Хаг. Адвокат Крис Џастис, успешни бранилац Миливоја Јанковића из адвокатске канцеларије у Северној Каролини, дао је овим поводом интервју „Политици” где покушава да разјасни необичне околности и права оптужених у овим и предстојећим процесима. Он очекује да ће његовом брањенику Миливоју Јанковићу „цивилни суд допустити да настави живот у САД, мада у овом одвојеном имиграционом поступку, одлука кривичног суда у Гринсбороу не обавезује судију у Атланти”. Перспективе господина Веселина Видачака су, пошто је проглашен кривим, знатно туробније. Иако му по свој прилици неће бити изречена најтежа казна (за кривично дело лагања у документима максимална казна је до 30 година), њему аутоматски после издржане казне следује депортација. У Видачаковом случају, порота је одлучила да је он, ипак, починио кривично дело, иако се ми као браниоци са овим не слажемо. Он је, како се испоставило на суђењу, био приморан да чува стражу у свом месту, и то се не може подвести по нашем мишљењу под припадништво војсци РС. Ствари су код господина Јанковића стајале друкчије: он никада није добио униформу војске РС нити оружје. Обојица су били на листама докумената РС у чији је посед дошао Хашки трибунал. Видачаков случај је био нешто тежи јер је о њему постојала и документација о мобилизацији. Порота је одлучила да је крив, иако ја мислим да се ни он не може подвести под категорију кривице, каже Крис Џастис. Како и по којој основи може на суђењу, у Атланти, Миливоју Јанковићу да се одреди депортација, ако је суд у Гринсбороу утврдио да је невин ? Господину Јанковићу се не може више судити по овој оптужници за ово кривично дело, пошто је већ за то проглашен невиним. Али може му се у другом контексту судити у цивилном суду, где се одлучује о његовом имиграционом статусу. Одлука кривичног суда којом је Јанковић проглашен невиним, не обавезује нити имплицира одлуку о његовом имиграционом статусу. Међутим, господин Јанковић има одличног адвоката, специјалисту за имиграциона питања, а тамошњи суд разматраће и све повољне околности током Јанковићевог досадашњег боравка у САД. Шта се дешава са осталим босанским Србима у САД који су оптужени за слично или исто кривично дело? Од двадесет шест босанских Срба који су у тој кампањи ухваћени, три суђења у Гринсбороу су прва, па мислим да остали судови по земљи чекају да виде како ће се они решити. Највећи број ових случајева добили су статус онога што влада овде зове „комплексни случајеви”. И због тога је потребно дуже време да би се задовољили услови и критеријуми за федерално суђење. Да ли је име господина Ричарда Батлера, некадашњег истражитеља у Хагу, повезано са свим овим случајевима? И да ли су ревидирани папири грађана бивше Југославије из других етничких заједница, или су само босански Срби сумњиви. Питао сам господина Батлера да ли су и остале националности из бивше Југославије подвргнуте истој врсти провере, и он ми је одговорио да се „свакако испитују и други грађани САД који су дошли из бивше Југославије из ратом захваћених подручја”. Изгледа, међутим, да је Војска РС имала најбоље заведену документацију. Биће тешко за било какав суд да испита умешаност појединих припадника других националности у неки сукоб, учешће у ратним дејствима, или евентуалном злочину. Како је Ричард Батлер постао главни човек за суђења босанским Србима са избегличким статусом у Америци? Ричард Батлер је био сведок звезда оптужница тројице босанских Срба из Северне Каролине. Батлер сада ради у одељењу Министарства домовинске безбедности за имиграциона питања. У оквиру тог посла, њему је поверен задатак да испита да ли су људи са хашких оптужница добили радни статус и трајну боравишну визу у САД. Неће неко аутоматски бити ухапшен ако се у неком контексту нашао на некој листи Хашког трибунала. Али се такви случајеви истражују и највероватније свако од тих појединаца позиван је на информативне разговоре. Да ли све ово можда мало личи на „лов на вештице”? Сви се слажемо да они који су починили злочине треба да одговарају и да не треба да добију статус избеглице. Али ако ви имате имигранте из радничке класе који су се у Америци настанили пре шест или седам година, да би их после пет година пошто су се овде снашли, скућили и запослили, одједном сазвали на суђење на коме ће се причати о нечему што се догодило далеких деведесетих, то је стварно кампања која је изашла из фокуса. Зорана Шуваковић http://www.politika.co.yu/
