MOJ KOMENTAR POVODOM IZBORA RADIKALA TOMISLAVA NIKOLIĆA NA MESTO PREDSEDNIKA
SKUPŠTINE SRBIJE
DOLAZI DOBA DA SE PLATI GLOBA?
Piše: Ivona Živković
Slušajući komentare podobnih političkih analitičara (pošto su nepodobnima
mediji zatvoreni) može se zaključiti da je Srbija u veoma konfuznoj
političkoj situaciji i da joj predstoji teška kriza. Razlog je , naravno,
neočekivan izbor radikala Tomislava Nikolića na mesto predsednika
Parlamenta. Zasluga za ovaj izbor pripada jednom od lidera proevropske
orijentacije, dosadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici, (koji je verovatno
i zaslužan što do formiranja vlade nije došlo ni nakon tri meseca od
izbora). Njegovu stranku namerno ne pominjem jer stranka je - ON.
Bez obzira što predsednik parlamenta ne kreira državnu politiku, ovaj izbor
je naišao na žestoku osudu svih "proevropskih", "nezavisnih" i "demokratskih
" medija. Drugih u Srbiji danas i nema.
"Posvadjani" politički lideri i "nemogućnost" formiranja vlade (iako
"demokratski blok" ima sasvim solidnu većinu), "pregovori" oko statusa
Kosova i Metohije (nejasno je zašto Srbija uopšte mora da pregovara oko
nečeg što je njeno), pristrasno lobiranje Martija Ahtisarija (kao da
"medjunarodna zajednica" donosi odluke u zavisnosti od stavova svojih
izaslanika) i najzad "ishitrena" izjava Havijera Solane, visokog komesara EU
da DS treba da kontroliše srpsku državnu bezbednost ( kao da ovaj iskusni
političar ne zna ko već dvesta godina kontroliše srpsku državnu bezbednost)
dovode narod u Srbiji do zaključka da smo - najgori, najgluplji i
najnesposobniji narod koji ne ume ni sa sobom ni sa svetom. Tako sada
zaključuje običan narod.
Da se ovo mišljenje formira, naravno, doprineli su udarni "nezavisni" mediji
koji već tri meseca izveštavaju o neozbiljnim i napetim pregovorima o
formiranju vlade.
Izborom Tomislava Nikolića, na mesto predsednika parlamenta , isti ovi
mediji kreću u još žešće zastrašivanje gradjana Srbije sa jasnom porukom da
će čitava srpska ekonomija doživeti kolaps jer cene najtraženijih akcija na
berzi padaju, strani investitori obustavljaju svoje "green field"
investicije samo zbog političke nestabilnosti. Država koja nema vladu (a
zapravo je ima i njen predsednik je Vojislav Koštunica) njima je navodno
nepouzdana za ulaganje.
Malo čudno obrazloženje, zar ne? Zar poštenim investitorima nije važnije da
u državi funkciniše pravni sistem tj. da su zakoni jasni i da tužilaštva i
sudovi rade (što u Srbiji nije slučaj), te da njihove investicije ne zavise
od toga KO je premijer i KO ministar (osim ako ne nameravaju da njihovim
podmićivanjem prave svoj biznis). Analitičari su, medjutim, sve izvrnuli.
Pošto znamo da su svi srpski mediji pod kontrolom stranog faktora (manje
više istog) pogledajmo zašto se gradjani Srbije izborom T. Nikolića
zastrašuju? Kakav su sada značajan faktor na političkoj sceni radikali, ako
se prisetimo da su za istog političara, V. Koštunicu, pre tri godine bili
nepoželjan partner sa identičnom parlamentarnom snagom, a danas
predstavljaju političku opciju sa kojom se može praviti koalicija.
Šta se to u Srbiji promenilo? Posvadjali se Boris, Voja i Mladja pa im lična
sujeta ne dozvoljava da se dogovore o sastavu vlade?
Eh, kad bi državna politika bila ono što neke "male Djokice" u Srbiji
zamišljaju. Ali, Srbija nije ono što mislimo da jeste.
ZA KOGA RADI MARIONETSKA VLADA?
Podsetimo da je sadašnja vlast (guverner, vlada, pravosudje, i posebno
debelo plaćeni parlametnarni saziv) od 5. oktobra 2000. potpuno pod
kontrolom stranog faktora, upravo onog koji je njihovo dovodjenje na vlast
putem uličnog prevrata finansirao i potom tajno instruirao sa ciljem da se
Srbiji proda što više bankarskog papira ( da se gradjani debelo zaduže, baš
kao i država) i da se na srpsko tržište slije ogromna količina robe zapadnog
porekla (bez obzira što je ona proizvedena uglavnom u Kini), te da se novac
tako vrati na Zapad, a gradjani Srbije ostanu u dugovima.
Čovek koji je dobio zadatak da održava stabilan kurs onoga što ne može
nikako da se veže - dinar i evro, naravno glavni je junak čitavog scenarija.
To je izvesni Radovan Jelašić, do stupanja na dužnost guvernera samo jedan
potpuno nepoznati strani državljanin. Ali, guverner je važniji nego MUP,
Vojska , BIA, Predsednik ili Premijer. Baš kako reče davno Majer Amšel
Rotšild: "Dajte mi da kontrolišem finansije jedne države i nije me briga ko
pravi zakone". Nije rekao : "dajte mi tajnu službu..." ili "dajte mi
vojsku...".
Sada se vi pitate zašto je onda Havijer Solana predsedniku Borisu Tadiću
sugerisao da svakako zadrži kontrolu nad bezbednosnim službama, a nije mu
rekao: "Kontroliši NBS!"
Pa, upravo zato da bi vam proverenom lopovskom tehnikom skrenuo pažnju na
drugu stranu.
Ključno mesto guvernera kontroliše direktno MMF. Sve ostalo vam se ruši kao
kula od karata ako dinar počne da menja svoju vrednost. Njegovom naglom
devalvacijom u Srbiji (gde su gradjani prezaduženi u evrima baš kao i država
i privatna preduzeća) i gde su svi strateški resursi u rukama stranog
faktora (koji ovde posluje preko domaćih nepismenih i polupismenih
"bizMismena" - tajkuna) puca sve u Srbiji po šavovima.
Bilanas šestogodišnje liberalne i proevropske politike postmiloševićeve
Srbije je - ukupan spoljni dug blizu 20 milijardi dolara, dok je deficit u
spoljnoj trgovini blizu 7 milijardi dolara. Ukupan bruto društveni proizvod
Srbije je manji od 30 milijardi dolara. Podsetimo i na to da je najveći
izvoznik u Srbiji američka kompanija US Steel (u koju su gradjani SFRJ
investirali oko 3 milijarde dolara, a prodata je za 23 miliona dolara), pa
kada se Vlada hvali rastom izvoza, ona misli na njihov čelik.
Srbija je danas jadibedus država.
O tome kako je državni novac trošen, narod ne zna jer završni račun Narodne
banke Skupština Srbije već godinama ne usvaja. Revizija poslovanja NBS
pokazala bi kako se državnim novcem "domaćinski" raspolagalo i koliko
astronomskih honorara je podeljeno stranim "konsultantima".
Naši inostrani protektori sve to znaju. NBS je puna njihovih "savetnika"
(koje mi plaćamo) koji pažljivo prate i izveštavaju (tamo gde treba )
stvarno finansijsko i privredno stanje u Srbiji.
Baš kao što se svaka kupovina pre ili kasnije (na odloženo) mora ipak jednom
platiti i gradjani Srbije će svojih "pet minuta" potrošačke groznice u
brojnim megamarketima, morati da plate.
Ali kako im to reći, kad su se taman navikli na zapadnjački stil života kako
ga vide u američkim filmovima - bez radnika, seljaka i zapadnjačke teške
sirotinje? Kako će gradjanima Srbije globalna bankarska oligarhija reći:
"Evo, narode srpski nepismeni, pošto smo vas izradili i načisto opljačkali i
zadužili (vapim parama) kada smo vam nametnuli ovu farsu koju mi zovemo
demokratijom (jer znamo da narod sam sobom ne može da vlada), moraćete sada
da nam sve to platite. Mi, koji vam se predstavljamo kao demokratska zapadna
civilizacija samo smo pokvareni i prevejani lopovi i ubice i ratni
dirigenti. Tu tehniku smo razradili mnogo pre nego što smo vas i načinili
narodom i dali vam državu i krunisali vašu dinastiju Nemanjića (obratite
pažnju na njihovo prezime - nomen est omen). Tada ste nam bili potrebni da
ratujete protiv Vizantije, sada ste nam potrebni zbog vaše jeftine radne
snage, vaših sirovina i vašeg dobro podgrejanog anti-islamskog raspoloženja,
ako vas opet upregnemo u novi rat.
Šta i kako ćete vi sada da odradjujete za nas, mi ćemo vam diskretno staviti
do znanja već krajem ove godine, ali tako da vi nikada ne shvatite da smo mi
ti koji vama upravljamo.
Mi to uredimo tako izgleda kao da je to vaša demokratska volja i da ste vi
sami kreatori državne politike u Srbiji.
Ako budete dobro odradjivali sve postavljene zadatke - opstaćete kao narod
(ne postavljajte pitanje granica vaše države, vi to više niste u poziciji).
Ako ne budete bili u stanju da nas opslužujete, vaših 9 miliona gladnih usta
mi sigurno nećemo hraniti, što znači da ćete biti biološki višak na Planeti.
Vi znate za naše planove da redukujemo ogromnu ljudsku populaciju do kraja
ovog veka? Na vašu plodnu i prelepu zemlju naselićemo neki drugi, korisniji
narod."
Eto, tako možda razmišlja današnja globalna vlastela.
Ko su oni pitate se? Imena su nebitna, važno je da se shvati da postoji
narod sa jedne i vlastela sa druge strane. Pojedine dinastije danas
raspolažu bogatstvom koje se meri stotinama triliona dolara. Da, dobro ste
pročitali. Američki BDP je oko 13 triliona dolara. Amerika je samo jedno
malo više pogojeno dete koje mora da lupa ćuške ostaloj neposlušnoj deci.
Bombardovanje SRJ 1999. godine upravo je to imalo za cilj: da svoj moguće
neposlušnoj deci u EU (dakle svim njenim liderima) pokaže šta može da im se
desi, ako ne slušaju Velikog Debelog Batu preko okeana. (Ovaj Veliki Debeli
Bata će uskoro biti stavljan na dijetu, ali to neće promeniti suštinski
odnos globalne vlastele i naroda. Dobićemo novog Velikog Debelog Batu, ovog
puta sa istoka.)
Dakle, tako stvari stoje u globalu.
Eh, kad bi običan narod to saznao on bi poludeo i načisto omrznuo i Evropu i
Ameriku i Kinu i Rusiju i sve one takozvane demokratske i moćne svetske
lidere. Bilo bi to globalno rasulo robova.
Ali, rasulo ne može ništa proizvoditi, njime se ne može vladati i ono je
beskorisno. Robovi koji se late oružija i padnu u očajanje su opasni i za
sebe i za vlastelu.
Dakle, plaćanje velikog računa u Srbiji (kao i u SAD uskoro) mora biti
izvedeno na jedan suptilniji način: demokratskom promenom politike. To znači
- "voljom gradjana " jer demokratija je zato i smišljena.
Tako, promeniće se polako politička elita u Srbiji, i politika potpuno
preokrenuti u drugom smeru. Biće to učinjeno tako da narod veruje da je sve
to zbog njegove volje. I kada nastanu problemi, političke trzavice i sukobi,
narod mora da misli da je sam za sve kriv i da krivca (kao i boga) traži u
sebi. Tako će krivica za stezanje kaiša i ekonomski kolaps u Srbiji biti
prevaljena na nerazumne "nacionaliste", ksenofobe, rusofile i lažne patriote
koji će zemlju odvesti u siromaštvo i možda u rat.
(Istorija nas lepo uči da su nacionalisti uvek služili kao krivci za velike
ekonomske potrese. Globalna oligarhija je ovo odlično smislila, kako nikada
ne bi kompromitovala svoj transnacionalni korportivni biznis).
Dakle, oni političari u Srbiji (čitaj šahovske figure) koji su se dovoljno
kompromitovali da bi na političkoj sceni više mogli da igraju, biće pušteni
niz vodu (klozetku naravno) , dok će elitniji (topovi i lauferi) biti
povučeni u u privremeno mirovanje (to su takozvani spavači) koji će kad
dodje trenutak opet moći ponovo da se "probude".
"Konj" skakač u ovoj šahovskoj igri, ili možemo reći glavni "šraf" koji će
preokrenuti rad mehanizma, biće onaj koji je u stanju da se lako obrne u
svom ležištu, a da to ne izazove nikakve velike lomove ni po njega ni po
mehanizam kojim se čitav sistem upravljanja Srbijom obavlja. Ovaj "šraf"
dovoljno je elastičan da može da se savija, i dovoljno čvrst da može da
"otrpi" sve medijske napade i kiljenja kojima će (zbog javnosti) biti
izložen od strane onih koji poziciju moraju da izgube.
Biće svakako i onih koji će videti u svemu videti racionalan obrt na primer
"umerenog nacionaliste" sa ciljem da se zahuktala državna kola sa
posvadjanim kočijašima zaustave nad ponorom.
Taj "šraf" je naravno, igrač nad igračima srpske političke scene danas.
Dosadašnja tehnika rada ovog "šrafa" može se videti ovde.
Čovek koji uopšte nije svestan da je zadužen i plaćen za kreiranje njegovog
imidža odmerenog i ozbiljnog političara (na jedan savršeno perfidan način)
može se videti ovde.
Važno je dobro rasporediti igrače u pozadini i pustiti ih da svi misle da su
golgeteri.
"Šteta što vas ranije nisam upoznao," bile su reči zapanjenog Slobodana
Miloševića, kada je shvatio da je kao igrač dinastije Rokfeler koji je dobio
ulogu krivca u ratnom raspadu bivše SFRJ konačno odbačen i da na njegovo
mesto stiže novi "poverenik". To mu je već stavio do znanja Bil Rokfeler
Klinton, čovek koji je iz najveće američke zabiti (države Arkanzas) samo
zahvaljući svom biološkom ocu, Vintropu Rokfeleru, mogao da se vine tako
visoko sa čak dva mandata u Beloj kući. (Ali o tome ko je zaista Bil Klinton
drugi put).
Glavni posao svrgavanja S.Miloševića sa vlasti obavio je dugogodišnji
provereni igrač "medjunarodne zajednice ", preobučeni markista i
socijalista, Fulbrajtov stipendista, član Rimskog kluba, Malteški vitez,
član Bilderberg grupe, fizičar i konstruktor "Otpora" i DOS-a, Havijer
Solana Madariaga.
Havijer Solana Madariaga uvek zna kako da se obrće. Ovo je slika iz vremena
kada se predstavljao vatrenim marksistom 1968. Simbol pesnice, simbol otpora
- sve vam govori. Danas je Havijer Solana medju najiskusnijim "lauferima"
globalne elite na političkoj šahovskoj tabli. U politici je neprekidno od
1964. On sigurno ne bi davao ishitrene izjave poput one da Tadić treba da
preuzme kontrolu nad službama bezbednosti, a da prethodno nije dobro
razradio efekte koji će uslediti.
Havijer Solana kao iskusni komesar EU nije mogao tri meseca da natera dva
srpska "državnika" bez vojske, bez ekonomije, bez ikakvog političkog uticaja
u svetu, da formiraju "demokratsku vladu"! Ko može u to da poveruje?
Dakle, vlada se u Srbiji može i ne mora formirati. Skupština može i ne mora
da donosi zakone. Zakoni se mogu ili ne moraju sprovoditi. Ustav se može ili
ne mora poštovati. Sve je stvar scenarija koji su vlastelini zamislili,
boreći se svaki za svoje interese. Ali dugovi koje su gradjani Srbije
napravili su realnost i oni su omča kojom će ih bankarska vlastela sa svih
strana savršeno zatezati sve do konačnog plaćanja i onda ponovnog
zaduživanja.
Baš kao što je komunista pa srpski nacionalista Milošević (kadrovik za
direktorske funkcije SKS)morao da bude "žrtveno jagnje", a komunista pa
hrvatski nacionalista Tudjman (vojni kadrovik SKH) kaobajagi "zli vuk", kako
bi se naplatili dugovi koje je napravio "hohštapler" Josip (Am)Broz. Za to
vreme narod je na čitavom prostoru bivše SFRJ bio zamajavan ratovima i
tobožnjom nacionalnom i verskom srspko-hrvatskom mržnjom).
(Milošević je inače parama Beogradske banke još ranije velikodušno platio i
hrvatske dugove i tako ispao veoma galantan u očima samog Dejvida Rokfelera,
koji se tome slatko smejao. Majka Dafina i Gazda Jezda su devedesetih bili
samo mali trikovi svetskih bankara kako bi pomogli Miloševiću da od gradjana
izvuče devize).
Šta se čudite? Kako bi inače bankari sa Vol Strita naplatili svoja
potraživanja koja se mere desetinama i stotinama milijardi dolara od naroda
koji nedovoljno rade, a vole da troše i da ratuju?
I to je sva igra.
Čini se da S. Milošević ipak nije shvatio kolika je stvarna moć te globalne
elite i kakvom sve "mašinerijom" i sa kakvim "šrafovima" ona raspolaže kada
je odlučio da više neće da se "igra".
I danas je pitanje koliko ljudi za sve ove bankarske trikove zna. Borka
Vučić, možda trenutno i jedina u Srbiji, to zna.
Tako će srpski radikali i ostali srpski nacionalisti biti najverovatnije
novi krivci dok se ne budu naplatili dugovi koje je napravila i pravi ih
sadašnja "demokratska" vlast. Njihovo vreme dolazi pre ili kasnije.
Dakle, suština je po svemu sudeći u političkom obrtu koji će pre ili kasnije
uslediti i i koji će gradjane Srbije vratiti u njihovu ekonomsku realnost.
Donet je zato hitno novi ustav (za koji mnogi primetiše i da nije dobio
potrebnu podršku gradjana, a radikali su ga prihvatili) koji jasno propisuje
da se državno gradjevinsko zemljište kao i nekretnine u privatnom vlasništvu
mogu prodavati strancima.
Tako, ukoliko ne budete mogli da otplatite svoj hipotekarni kredit i
ostanete bez stana koji ste mislili da ste kupili i da ćete ga otplatiti za
dvadeset godina, banka će moći za njega da nadje kupca koji će joj vratiti
novac koji vi nećete moći. Bankari na sve misle unapred. Ako niste znali
engleska reč za hipotekarni kredit je MORTGAGE ("mort" na francuskom znači
mrtav, a "gage" je zalog). Pitanje je samo ko će na kraju preživiti : dužnik
ili njegov zalog?
Ja se kladim na zalog.
http://www.ivonazivkovic.net/dolazi%20doba%20da%20se%20plati.htm
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
