KONDOLIZA RAJS U MOSKVI - KOMENTAR V.SIMONOVA
14.5.2007.
12:57
KONDOLIZA RAJS U MOSKVI Vladimir SIMONOV, politicki komentator RIA
"Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
Pre nekoliko dana Kondoliza Rajs je priznala u Senatu, da odnosi sa Rusijom
prezivljavaju teska vremena. U Moskvi i na pregovorima sa ministrom
inostranih poslova Sergejem Lavrovomn, a kasnije i sa predsednikom
Vladimirom Putinom, ona ce, po svoj prilici, pokusati da ucini nesto kako bi
zaustavila to kretanje po koloseku konfrontacije. Na kraju krajeva, u
Vasingtonu nastavljaju da uveravaju da je Sjedinjenim Drzavama potrebna
prijateljska, pa cak i snazna Rusija. I Moskva, a i sama Kondoliza Rajs,
stavljaju do znanja da zele diskutovati sve vruce teme. Tu su i instaliranje
komponenti americke PRO u Istocnoj Evropi koje toliko iritira Rusiju, i
opasnost od ruskog veta na usvajanje plana za Kosovo, sto opet iritira
Ameriku, a takodje problemi Irana, palestinsko-izraelsko sredjivanje, gde
dve strane imaju prilicno velike oblasti jedinstvenog misljenja. U stvari, u
centru paznje pregovora nalazi se koncepcija bilateralnih odnosa u periodu
kada se dva mandata vladavine kako Dzordza Bussa, tako i Vladimira Putina,
primicu okoncanju. I Bela kuca, i Kremlj, zainteresovani su da sadasnji
status odnosa sa strateskim partnerom odgovara vecinskom raspolozenju biraca
u svojim zemljama. Ovde, doduse, postoji elemenat kruzne kompozicije: ta
raspolozenja i tamo, i ovde umnogome formira sama vlast. U tom smislu
znacajan je ne samo krug tema kojima ce se baviti ruski sagovornici
Kondolize Rajs, vec i savremeni fon te posete. To je prvo putovanje u Moskvu
drzavnog sekretara SAD nakon Putinovog izlaganja u Minhenu, gde je ruski
predsednik direktno ukorio SAD zbog njihove teznje da stvore svet "jednog
gazde". To izlaganje je u americkim medijima prouzrokovalo masu optuzbi
protiv Rusije za sve smrtne grehe, a pre svega za autokratiju u koju,
toboze, klizi rukovodstvo Rusije. Govor Vladimira Putina 9. maja na vojnoj
paradi na Crvenom trgu bio je, na protiv, model uzdrzanosti. Predsednik je
samo u opstim crtama izrazio zaljenje, sto neke zemlje ne odustaju od
pretenzija na "svetsku iskljucivost i diktat". Ta primedba mogla bi se
odnositi na Teheran ili Saeul. Medjutim, povinujuci se tajnim signalima
podsvesti po Frojdu Vasington je protumacio da je izjava upucena njemu.
Americka ambasada u Moskvi zamolila je i dobila od ruskog MIP objasnjenje:
ne, niko nije nameravao da uporedjhuje americku politiku sa politikom Treceg
rajha. Bez obzira na miroljubivi zavrsetak te episode, Kondoliza Rajs je
iskoristila svoje pojavljivanje u podkomitetu za medjunarodne odnose
americkog Senata da ponovo optuzi Kremlj za udaljavanje od demokratije. Pri
tom je to ona ucinila sa ranije nevidjenom ostrinom. Ona se zabrinula zbog
"koncentracije vlasti u Kremlju" i pretpostavila da su, kao, "svi u svetu"
(everybody around the world) od Evrope do SAD izuzetno zabrinuti zbog
unutrasnjeg kursa koji Rusija provodi tokom poslednjih godina. Mozda
Konndoliza Rajs i iskreno veruje u to sto izjavljuje. Medjutim, federalni
budzet SAD govori o suprotnom. Izdvajanja za razvoj demokratije u Rusiji
smanjena su u poslednjoj godini skoro dvostruko: sa 43 miliona dolara u
2006. na 25 miliona dolara u 2007. godini. Jednostavnije receno, Amerika ne
smatra da je vise potrebno trositi pare za pomaganje kojekakvih ruskih
fondova, "nezavisnih" press-centara i kojecega jos. Zasto? Verovatno zato
sto joj sukcesivni razvoj demokratskog procesa u Rusiji vise manje odgovara.
Uzgred receno, to je na neki nacin priznao kolega Kondolize Rajs - zamenik
drzavnog sekretara SAD Danijel Frid na Opsteevropskom forumu u Berlinu,
rekavsi da je Rusija danas cak slobodnija nego za vreme komunista, pa mozda
i za vreme careva. Prema tome, problem nije samo u tumacenju demokratije.
Postoje stvari o kojima Rusija govori cesto i glasno, a SAD tek ovlass,
zaobilazno i snebivljivo. Da bi to shvatila, Amerika mora samo da sebe
postavi na mesto Rusije. Kako bi se osecala vasingtonska administracija ako
bi Moskva zazelela da pokusa obnoviti rad svog elektronskog centra na Kubi,
uputiti po 5 hiljada svojih vojnika u Meksiko i Venecuelu, kao sto je to
ucinio Vasington u dogovoru sa Bugarskom i Rumunijom i u celini, vratila se
svojoj doktrini zadrzavanja takozvanog stratesdkog partnera? Kondolizi Rajs
predstoji da ubedljivo odgovori u Moskvi na slicna pitanja, a to nije ni
malo lak zadatak. Moskva, 14.05, 2007. RIA "Novosti" RAJS PUTUJE U MOSKVU
KAKO BI SPRECILA "HLADNI RAT" (Vasington - Moskva, RIA "Novosti") Poseta
Kondolize Rajs, koja pocinje u ponedeljak, sedma je po redu u svojstvu
drzavnog sekretara SAD, saopstio je RIA "Novosti" predstavnik press-sluzbe
americklog drzavnog departmenta. Kondoliza Rajs ce boraviti u Moskvi 14. i
15. maja "radi susreta sa zvanicnim predstavnicima vlade i gradjanskog
drustva". Pregovori drzavnog sekretara SAD u ruskoj prestonici "obuhvataju
sirok krug bilateralnih i globalnih pitanja, ukljucujuci Iran, Kosovo,
zabrinutost oko izraelsko-palestinskog konflikta, a takodje o PRO" - izjavio
je sagovornik agencije. Nakon postavljenja na funkciju drzavnog sekretara
SAD u drugoj administraciji Dzordza Bussa Rajsova je u toku 2005. godine tri
puta - u aprilu, maju i oktobru - posetila Moskvu. 2006. godine ona je u
Rusiji boravila dva puta - u maju i oktobru, a zajedno sa predsednikom
Bussom u julu je boravila u Sankt-Peterburgu. 2007. godine ovo njeno
putovanje u Rusiju je prvo. Po misljenju ruskih eksperata, poseta drzavnog
sekretara SAD ima za cilj da zaustavi negativni razvoj rusko-americkih
odnosa. Kako je u intervjuu RIA "Novosti" istakao sef Centra za medjunarodnu
bezbednost Aleksej Arbatov, Kondoliza Rajs dolazi u Moskvu zato sto se "u
Vsingtonu pojavila zabrinutost - nisu li predaleko Rusija i SAD otisli u
aktuelnom konfrontiranju i protivurecnostima". Sa misljenjem Arbatova slaze
se i direktor Instituta za SAD i Kanadu, Sergej Rogov. "Rusko-americki
odnosi se drasticno pogorsavaju. Stice se utisak da se mi veoma brzom
dinamikom priblizavamo novom "hladnom ratu", kada ce SAD zvanicno voditi
politiku zadrzavanja Rusije" - izjavio je on u intervjuu RIA "Novosti". Kako
naglasavaju eksperti, problemi rusko-americkih odnosa vec odavno nisu
razmatrani na tako visokom nivou. Za vreme predstojece posete uglavnom ce
biti reci o pitanjima spoljne politike, smatraju oni. "A to su iracki rat,
situacija u vezi programa Irana i Severne Koreje, protivraketna odbrana,
eventualno ukljucivanje Gruzije i Ukrajine u NATO, tojest, pitanja o kojima
danas u vecini slucajeva mi i Amerikanci imamo dijametralno suprotne
stavove, iako se tu i tamo ocrtava zblizavanje. U celini, to je kassika meda
u ccassi zzucci" - smatra Rogov. Pri tom su eksperti istog misljenja, da
poseta drzavnog sekretara SAD Rusiji predstavlja konkretni korak u pravcu
poboljsanja rusko-americkih odnosa i izrazavaju nadu da ce pregovori biti
plodni. - 0 -
http://www.rian.ru/
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
