Subject: Iv En Prentis: "Rat jedne zene"
Bombama po istini
Ivana Mićević, Vecernje Novosti, 12. maj 2007
HRABRO je Engleskinja Iv En Prentis, dopisnik "Tajmsa" sa Balkana, pregrmela
mnoge teške godine sa narodom na Kosovu. Preživela je i bombardovanje u
kojem je, na njene oči, poginuo njen prevodilac i vozač. Danas, teško
bolesna, veruje da i to ima veze sa osiromašenim uranijumom koji su, iz NATO
aviona, i njeni zemljaci sejali po kosmetskoj zemlji. Svoja iskustva,
profesionalna i ljudska, pretočila je u knjigu "Rat jedne žene". Iskreno
svedočanstvo o životu u enklavama, stradanju nedužnih.
- Nemam nikakav drugi interes od ovoga što govorim. Moj jedini interes je
istina. Knjigom sam htela da pokažem celom svetu, a posebno Srbima, da ne
misle svi na Zapadu kako je ono što se dešavalo na Kosovu u redu - počinje
svoju priču Iv En Prentis. - Naravno, postoje ljudi koji su na obe strane
radili grozne stvari. Uverila sam se u to. Ali nezavisnost, koja se
priprema, čak i da nije sasvim jednostrana, i način na koji se ostvaruje,
veoma su loši.
Jeste li imali nekih posledica, kada ste objavili knjigu koja se kosi sa
uvreženim zapadnjačkim mišljenjima o Kosovu i Srbima?
- O, da, naravno! Prvo se moglo čuti kako je knjiga dobra, da je
korisno što je objavljena, a onda su usledili pritisci britanskih vlasti i
iz Amerike da prestanem sa reklamiranjem knjige. Da budem mirna i tiha. Sada
je, zahvaljujući izdavačkoj kući "Draganić" i prevodiocu Slobodanu
Škeroviću, objavljena na srpskom. To je veoma važno, da Srbi vide da nisu
baš sasvim usamljeni. Tek posle mog svedočenja u Hagu, shvatila sam poziciju
u kojoj se nalazite. Jer, i mene su posle svedočenja, na sve načine i svim
sredstvima, pokušali da naprave lažovom. Neprestano su me ućutkivali.
Kako ste se, uopšte, našli pred Haškim tribunalom?
- Bila sam svedok Miloševićeve odbrane, ali nisam tamo bila zbog njega,
već da bih rekla istinu, šta sam videla na Kosovu. Pokušala sam da objasnim
činjenice. Kada sam iznela kako sam u Izetbegovićevoj kancelariji videla
Osamu bin Ladena, odmah su me prekinuli i sudija i tužilac Džefri Najs.
Šta ste, zapravo, imali da kažete o Kosovu?
Sve što se dešavalo tamo je katastrofalno. Bombardovanje pre svega. Toni
Bler i dalje govori da je Kosovo veliki uspeh za NATO. Većina ljudi u
Engleskoj, zahvaljujući propagandi, misli isto. Kosovo koriste kao primer
zašto intervenišu u Iraku. Kažu, učinićemo dobro, pomoći, kao i na Kosovu.
Na ovim prostorima sam od početka devedesetih i dobro znam šta se sve
dešavalo. Mnogo pre rata bilo je očigledno da je OVK i te kako dobro
naoružana, iz inostranstva. A, kada je NATO počeo da baca bombe, u svetu je
stvoren utisak da su svi Albanci nedužni, da je njihova vojska malena,
slabašna formacija, loše naoružana...
U knjizi se neprestano vraćate na, za vas, najpotresniji događaj, kada je
bomba, maja 1999. godine, pogodila automobil kojim ste se vozili.
- Tada je poginuo Nebojša, moj vozač i prevodilac. Sa mnom su bile i
kolege iz Portugala i Italije. Na putu blizu Prizrena čuli smo zujanje
aviona iznad naših glava. Put je bio zatrpan, pa smo izašli iz kola. Vozač
je ostao. Avioni su se spustili toliko da smo mogli da im vidimo oznake.
Morali su da primete kako bombe bacaju na civile. U Hagu su nas ubeđivali
kako nas nije bombardovao NATO, nego Srbi. NATO je, kasnije, ipak priznao da
je to uradio.
Posle svega što ste videli u godinama provedenim na našim prostorima,
mislite li da Srbi imaju ikakvu šansu da opstanu na Kosovu?
- Realno, pesimista sam. Mislim da, nažalost, nema nade za Srbe na
Kosovu. Oni mogu da ostanu i žive u malim enklavama, prestravljeni, ili da
napuste svoje domove. Položaj im je katastrofalan, kako god. Toni Bler će,
ipak, reći kako je Kosovo veliki uspeh Zapada. Volela bih da pošalje svoju
decu da žive na Kosovu, ako je to tako uređeno i idilično mesto. Albanska
vojska, vlada i Tači vladaju surovo. Bez milosti za Srbe. Žao mi je, ali
mislim da za nealbance nema normalnog života na KiM.
ZAUVEK ZAPAMĆENO
- NAJVAŽNIJI muzej vojne istorije u Engleskoj, Imperijalni vojni muzej,
jedan od najuglednijih u svetu, pozvao me je da ispričam svoja iskustva sa
Kosova - otkriva nam Iv En Prentis. - Zabeležili su 14 sati arhivskog
materijala. Tako je moja priča, istina o onome što se dešavalo na Kosovu tu
ostala zauvek zabeležena. Nisu pitali NATO, Blera ili Tačija, već mene.
Rekla sam samo istinu. Mislim da će to moje svedočenje pomoći da istorija
pravi sud o događajima na Kosovu. Iz ovog arhiva uzima se istorijska građa
za većinu projekata. Tu se informišu i autori dokumentarnih emisija,
filmskih scenarija...
ZAKASNILO SE...
- MALU dozu optimizma daje mi činjenica da su se ljudi u Beogradu
konačno probudili i počeli da brinu za Kosovo. Stalo im je do njega -
primećuje naša sagovornica. - To je veoma važno, ali i vlast i narod trebalo
je to da shvate mnogo ranije. Ni crkva ni zvanični Beograd dugo nisu radili
ništa da narodu na Kosovu pomognu, da se sačuva taj deo teritorije.
