Neodlučna Evropa između američkog i ruskog stava o Kosovu http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif
Lideri EU poput Havijera Solane hvale Vojislava Koštunicu kao velikog demokratskog lidera http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif Morton Abramovic Suočen sa raspadom Jugoslavije 1991, bivši predsednik Saveta Evropske unije Žak Po dao je svoju čuvenu izjavu, koja danas deluje smešno: "Ovo je trenutak za Evropu... a ne za Amerikance". Ono što je Evropska unija naučila u naredne četiri godine balkanskih katastrofa, danas stavlja na probu još jedan prelomni momenat i potencijalna kriza - kad će i kako Kosovo postati nezavisno. Još jednom bi uloga Evrope mogla da bude presudna. Olduka o Kosovu možda ne mora da implicira obnovu konflikta velikih razmera, ali izaziva ozbiljna pitanja koja se tiču odnosa EU sa Rusijom i Sjedinjenim Državama, kao i stabilnosti na čitavom Balkanu. Iako SAD imaju veliki udeo u ishodu kosovskog spora, zemlje Evropske unije imaju očigledno najvažnije interese u regionu, i možda će ovaj put preuzeti vodeću ulogu. Najmanje dva naredna meseca, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatraće nacrt budućnosti Kosova, koji je naporno razrađivan u jednogodišnjim "pregovorima" između vlada u Beogradu i Prištini i izaslanika UN, bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija. Nacrt predviđa "nadgledanu nezavisnost", maksimalnu zaštitu Srba i ostalih manjina i nadzornu ulogu EU. Ahtisarijev predlog jeste potvrda da sporazum između učesnika nije moguć i da nema konstruktivne alternative nezavisnosti Kosova. Zajedno sa SAD, EU se kolektivno okupila oko Ahtisarijevog predloga. Ali, pojedinačno, brojne evropske zemlje - Španija, Grčka, Italija, Kipar, Rumunija, Slovačka i Austrija - skeptične su, ili se negativno odnose prema nezavisnosti Kosova, što rađa duboka pitanja o odlučnosti Evropske unije po ovom pitanju. U međuvremenu, premijer Srbije Vojislav Koštunica sprovodi neumornu i upadljivo efikasnu diplomatsku kampanju da se denunciraju i Ahtisari i njegov predlog. On je ojačao poziciju mnogih u Evropi i drugde, koji su skeptični prema dovođenju u pitanje teritorijalnog integriteta zemlje, ili i dalje tvrde da veruju kako je moguće dogovoreno rešenje. Još više zabrinjava sadašnja neizvesnost oko toga da li nesigurna Evropa može da se suprotstavi Rusiji, na koju se Srbija oslanja da očuva suverenitet na Kosovu. Dosad je Kremlj odlučno izjavljivao da će prihvatiti samo dogovor u kojem postoji slaganje obeju strana, čime je u stvari odobrio srpsku poziciju. Iako maše mogućnošću veta, ruska strategija jeste da se odloži izjašnjavanje u Savetu bezbednosti dok god je to moguće, tako što je inicirano formiranje misije za utvrđivanja faktičkog stanja na Kosovu, koja će najverovatnije biti praćena obnovljenim insistiranjem na još jednom pokušaju da se dogovori rešenje. Srbija je pozdravila odlaganje u nadi da će to stimulisati nasilje frustriranih Kosovara i tako povećati protivljenje Evrope nezavisnosti i ojačati želju Srbije da održi "status quo", ili bar u krajnjem slučaju izbori podelu Kosova. Neke evropske zemlje očigledno veruju da mogu da održe konsenzus u podršci Ahtisarijveom planu, ali na terenu dozvoljavaju Rusiji da odugovlači, i prihvataju stav da odlaganje nije tako nerazumno i da može da ispadne nešto bolje iz dodatnih pregovora. Ali, usvajenjem takvog stava, one odbacuju svog sopstvenog izaslanika i mogle bi da stimulišu nasilje kojeg se, kako tvrde, užasavaju. Istorija nudi malo utehe. Ponašanje EU u odnosima sa Srbijom u prošlosti samo je podsticalo njenju isključivost. Umesto da jasno ponovi da je nezavisnost Kosova neizbežan zahtev za članstvo u EU - tako važno za modernizaciju Srbije i stabilnost Balkana - lideri EU poput Havijera Solane hvale Koštunicu kao velikog demokratskog lidera. Oni su nemilosrdno, ali neuspešno pritiskali vođstvo Crne Gore da ostane u disfunkcionalnoj uniji sa Srbijom, oprostili Koštunici sumnjiv referendum o novom ustavu koji definiše Kosovo kao deo Srbije i ublažili zahteve za saradnju Srbije sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu. Realizacija Ahtisarijevog predloga zavisiće od solidarnosti i upornosti EU, spojenih sa jakom američkom podrškom, da upravlja promenama u raspravi u UN, lobira kod skeptičnih nestalnih članica Saveta bezbednosti, kao što su Indonezija ili Južna Afrika, i da ubedi Rusiju da se uzdrži od upotrebe veta. Mnogi veruju da Rusija neče rizikovati svoje odnose sa Evropom i SAD i da će se uzdržati ako zapadne zemlje budu čvrste. Ali, izgleda da se Rusija nalazi u degolističkom raspoloženju i da ima druga važna pitanja koja izazivaju nesporazume sa SAD i Evropom. Putinova Rusija nije Jeljcinova Rusija, kad je Zapad mogao jednostavno da ignoriše ruske interese. Evropa je ranjiva na mnogim frontovima, posebno u pogledu zavisnosti od ruske energije, dok je oslabljeno američkog predsedništvo umanjilo uticaj SAD u Rusiji. Ako Rusija stavi veto na Ahtisarijev plan, vrlo je verovatno da će jedinstvena fasada EU napuknuti, pri čemu će mnoge evropske zemlje odbiti da se pridruže SAD u priznavanju nezavisnosti Kosova bez blagoslova UN. To bi otvorilo novu i burnu eru na Balkanu, sa mnogo većim ulogom nego što je Kosovo. U stvari, sa Ujedinjenim nacijama i zapadnim savezništvom u rasulu, region bi mogao da postane žrtva daljeg ruskog političkog nestašluka. Autor je viši saradnik Vek fondacije i bivši predsednik Karnegijevog fonda za međunarodni mir Copyright: Project Syndicate, 2007. Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji http://www.danas.co.yu/
<<image001.png>>
<<image002.png>>
