Crnogorska država na albanskoj zemlji? aktuelno izdanje / Crnogorska država na albanskoj zemlji?
Crnogorska država na albanskoj zemlji? Naličje prodaje placeva i nekretnina od Ulcinja do Herceg Novog Piše Jelena Matijević Zvanična Podgorica ne štiti sopstvene nacionalne interese, olako izjednačavajući domaće i strane kupce, pa sve veći deo njene teritorije postaje katastarski posed Rusa i Britanaca, odnosno Albanaca za koje se sumnja da kapitalom stoje iza većine astronomskih transakcija Zbog prirodne promene profila zemljišta na ušću Bojane u Jadransko more, poslednjih godina, pomera se i granica između Crne Gore i Albanije! Pojava ovog fenomena, bila je povod da se - sredinom maja - okupe stručnjaci i akademici iz obe države, kako bi se što pre obavila geodetska i batimetrijska merenja Skadarskog jezera i ušća Bojane, kao i hitno prikupljanje podataka za novu hidrološku studiju. Ova vest munjevito se pronela Crnom Gorom, a s obzirom da se granica pomera u njenu teritoriju, Đetići ovih dana komentarišu kako se “samo potvrđuje davno započeta pojava druge vrste, koju niko ranije nije želeo, niti hteo da vidi”. Uz sve to, često se pominje i nova geografija po kojoj “Rusija, sada, izlazi na još jedno more”. Iza svih ovih doskočica, zapravo, krije se sve veća zabrinutost crnogorske javnosti zbog izražene kupoprodaje nekretnina koja se, poslednjih godina, odvija praktično nekontrolisano i po astronomskim cenama. Da je tržište nekretnina, u 2006. godini, doživelo veliku ekspanziju, potvrđuju i zvanični podaci: ulaganja u nekretnine iznosila su 337, 9 miliona evra ili 53 odsto ukupnih direktnih stranih investicija. Statistički, najviše su trgovali Rusi, Albanci i Englezi, mada preovladava uverenje da bi prvi i drugi na ovoj tabeli trebalo da zamene mesta. Iako “jakih” dokaza za to nema, Albanci se sve češće označavaju kao “kupci Crne Gore”. U takvim raspravama, javnost se često poziva na prošlogodišnju otvorenu izjavu Predraga Drecuna, ekonomskog analitičara, da bi Crna Gora mogla postati “katastarsko vlasništvo stranaca, iza kojih neminovno stoji neki politički interes”. Istovremeno, “u diplomatskim krugovima, šuška se kako iza najezde ostrvljana, zapravo, stoji albanski kapital”. Neverica vlada i prema određenom broju ruskih kupaca koji se razmeću novcem i kupuju sve više zemljišta – očekujući novi skok cena, da bi profitirali na preprodaji. Kako god bilo, utisak je da se u javnosti ne bi čule svakojake priče i sve ne bi bilo tako misteriozno, da se novi vlasnici, najčešće, ne kriju od lokalnog stanovništva, izričito zabranjujući prilaz i fotografisanje. ULCINJ SOLANA NA CENI Primer o kojem se poslednjih dana najviše govori, a koji je, kažu, očit primer kako Crna Gora ne štiti svoje strateške interese, jeste početak trke za kupovinu kompleksa zemljišta kod Ulcinja. U zaleđu ulcinjske Velike plaže, kvadratni metar placa do skoro je koštao 50, a sada je dostigo 250 evra - sa tendencijom rasta. Istovremeno, cene akcije solane “Bajo Sekulić” vrtoglavo rastu, prvenstveno s toga što ovaj kolektiv, do Velike plaže, poseduje 15 miliona kvadratnih metara zemljišta! Treba li se, onda, čuditi što se za kupovinu, osim mađarskog “Triganita”, nadmeću i članova kraljevske porodice iz Emirata, a nedavno se uključio i - Roman Abramovič. Nadležni u državi o svemu – ćute! Ulje na vatru, doliva i činjenica da je, do nedavno, promet nekretnina obavljan isključivo posredstvom crnogorskih agencija, a sada je sve više onih koje su legalno otvorili Rusi. Zabrinjavajući je i porast “divljih agencija”, koje posreduju u prodaji, pre svega, zemljišta... Pristalice tržišne ekonomije, tvrde da je porast cena nekretnina logična posledica povećanog interesa investitora, navodeći kako i državljani Crne Gore mogu slobodno kupovati nekretnine širom Evrope. Ipak, preovladava mišljenje da su crnogorske vlasti neoprezne i nisu valjano zaštitile sopstvene nacionalne i strategijske interese. Od prodaje, prvenstveno, nisu zaštićena pojedina dobra od vitalnog interesa za državu. Tipičan primer je, kažu, priprema prodaje Ade Bojane – sada dodatno ugrožene i prirodnim fenomenom pomeranja granice, sa početka ovog tekstva. Pozivanje na evropske standarde, oponenti - jednostavno i jasno - nazivaju “papagajskim ponavljanjem” i ističu da Evropa, iako vrlo otvorena za slobodno investiranje u nekretnine, svakoj zemlji EU daje pravo na dva izuzetka: Grčka je, na primer, uvela pravilo da u pograničnom pojasu od 50 kilometara, nekretnine ne mogu kupovati žitelji susednih država, za šta razlog nije teško naslutiti, a slično su, iako još nisu članovi Unije, postupili i Hrvati – ograničavajući kupovinu kuća do obale mora. Malta, čak, strancima uopšte ne dozvoljava kupovinu nekretnina, dok je Poljska izdejstvovala zaštitu od prodaje strancima za još 12 godina. Danska je, na neki način, našla kompromisno rešenje, trajno zabranjujući vlasništvo stranim državljanima nad kućama za odmor, precizirajući da one mogu biti samo predmet iznajmljivanja. Na kraju, i Italijani se žestoko opiru liberalizaciji trgovine nekretninama na Apeninskom poluostrvu. U svim ovim primerima, naravno, ideja nije da se bilo šta zabrani, već da se zaštiti interes zemlje. Da u Crnoj Gori – po ovom pitanju - sve postaje alarmantno, nedavno je upozorio i Blagota Mitrić, profesor međunarodnog prava. On je za podgoričku “Pobjedu” procenio kako je stanje na tržištu nekretnina posledica crnogorskog zakonodavstva koje je širom otvorilo vrata direktnim stranim investicijama, što može imati pogubne posledice. Takođe, profesor Mitrić je upozorio da – ako se prodaja nekretnina, preduzeća i ekskluzivnih lokacija nastavi ovim tempom, bez ograničenja – postoji opasnost da “za 100 godina, tadašnja generacija Crnogoraca konstatuje kako živi u svojoj državi, ali na tuđoj teritoriji”! http://www.revija92.novosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
