Krimi obnova bivše Jugoslavije aktuelno <http://www.revija92.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=388> izdanje / Krimi obnova <http://www.revija92.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=392> bivše Jugoslavije
Krimi obnova bivše Jugoslavije Aktuelni bezbednosni trenutak u Republici Srpskoj http://www.revija92.novosti.co.yu/upload/images/izdanja/2007/maj/578/Gojko%20Vasic%20v.jpg Gojko Vasić Piše Veselka Janjić Gojko Vasić, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP RS, otkriva koje objektivne okolnosti sprečavaju još efikasnije delovanje njegove službe. Zašto zakonska regulativa ne omogućava uspešniji rad. Koji zadaci tek predstoje čuvarima reda u čitavom regionu *Policija Srbije ima “belu knjigu”, čuvari reda u Crnoj Gori “plavu knjigu”, a u obe su informacije prikupljene o kriminalnim grupama na njihovim područjima. Ima li, možda, policija Republike Srpske, na primer, “crvenu” knjigu o kriminalcima? - MUP RS vodi kriminalističke evidencije koje sadrže sve bitne podatke o izvršiocima (ne) dela. One sadrže pravna, faktička i fizička obeležja za svako lice koje je procesuirano za izvršenje nekog krivičnog dela, kao i podatke o načinu izvršenja tog dela. Problem je, međutim, što te evidencije nisu dovoljno sofisticirane, što utiče na efiksnost rada kriminalističke policije. Nedostaje, primera radi, baza DNK profila. * Koliko su uvezani kriminalci sa područja RS i zemalja u okruženju? - Na području bivše Jugoslavije, koja je imala jedno govorno područje, stvoreno je šest država i upravo jezik omogućava da se kriminalci, bez ikakvih poteškoća, kreću na tom prostoru. S druge strane, ograničenja postoje samo za policiju, odnosno za uspostavljanje određenih službenih kontakata. Iz dosadašnjih istraga i presuda videli smo da su pojedinci iz RS činili ubistva ili druga teška krivična kod nas, u Hrvatskoj, Srbiji ili Crnoj Gori, posle čega su se sklanjali u jednu od susednih zemalja. Ipak, saradanjom policija u regionu, većina tih slučajeva je rasvetljena. Bilo je, međutim, i više međusobnih obračuna između grupa sa područja Beograda i Istočnog Sarajeva, što otkriva da su povezani u poslu, ali se često, zbog plena, i obračunavaju. Uglavnom su povezani oko trgovine narkoticima i, po pravilu, radi se o bivšim saradnicima albanske mafije koja je, po izbijanju rata, morala da napusti određena područja, pa su posao preuzeli oni koji su za njih i do tada radili. Većinom su to Srbi i Hrvati, ali glavni bosovi i dalje su Albanci, sa centrima na Kosovu, ali i u Federaciji B i H. SARADNJA DOBRA, A MOŽE I BOLJE *Da li su prevaziđene prepreke u saradnji policija na nivou BiH? - Naravano! Imamo dosta zajedničkih akcija u svim sferama, a prvi rezultati zajedničkih akcija potiču još iz 1997. godine. Policija RS pronalazi mnogo vozila ukradenih u Federaciji, ali smo i u presecanju krijumčarskih klanaca imali prilično uspešnih akcija, kada istovremeno hapsimo članove grupe u federalnom Sarajevu i Tuzli, te u Bijeljini i širom RS. Nedavno je, tako, u dve sinhronizovane akcije, zaplenjeno oko pet kilograma heroina i kokaina. Ima, međutim, još prostora da se na konkretnim aktivnostima i bolje sarađuje. Komunikacija se spušta na nivo centara, pa čak i stanica, naročito kad je nešto hitno. * Stejt dipartment je nedavno potvrdio da je albanska mafija okosnica krijumčarenje droge u čitavom regionu. Koliko policije iz ovih zemalja imaju moći da preseku te kanale? - Do sada je bilo mnogo ograničavajućih faktora: od traženja podataka, provera, zamolnica, pružanja prave pomoći... sve ide preko kancelarije Interpola u svakoj zemlji, a to je spor sistem. Ta međunarodna razmena podataka, inače, treba da ide preko Obaveštajno bezbednosne agencije B i H (OBA), dok je u oblasti krivičnih istraga za to nadležna Agencija za istrage i zaštitu B i H (SIPA), a tu postoje problemi zbog nedovoljne popunjenosti. Konkretne aktivnosti, međutim, moraju ići mnogo brže i direktno, što i činimo jer samo tako možemo, na primer, sprečiti nekog krijumčara droge da prebaci svoju robu iz jedne u drugu državu. * Jedna od većih akcija više policija u regionu bila je operacija “Indikativ”, kada je razotkirvena grupa falsifikatora novca, u kojoj je MUP RS glavni teret izneo na svojim leđima. - Ta akcija realizovana je pod rukovodstvom Europola, odnosno njihove kancelarije u Ljubljani, s obzirom da B i H i Hrvatska nisu članice EU. Pre nego što smo se mi uključili u istragu, slovenačka policija otkrila je lažne evre na svom području, a kada su utvrdili da dolaze preko Hrvatske, kontaktirali su tamošnji MUP. Onda su otkrili da se baza falsifikatora ne nalazi u Hrvatskoj, već u B i H ili Srbiji. Kada je obavešteno Tužilaštvo Federacije, početkom novembra prošle godine, istraga je poverena Jedinici za posebne istrage u MUP RS, što je tražio Europol. Posle dvomesečnog rada, identifikovali smo lica i locirali mesta ilegalnih poslova, ali nismo mogli samostalno da hapsimo i pretresamo objekte jer je to trebalo uskladitit sa aktivnostima Europola, dok su ostale policije izvele akcije u svojim državama. Po našim procenama, na području Hrvatske, Slovenije, Srbije i B i H, zaplenjeno je oko milion i po lažnih evra. * Koliko je, po dosadašnjim istragama, zbog raznih krivičnih dela, podriven privredni sistem RS? - Teško je to proceniti jer je mnogo velikih sistema koji su prestali sa radom, čime je najviše podriven budžet RS, odnosno B i H. Još veća je šteta što su delovi tih preduzeća na prevaru otuđeni i privatizovani. Dobar primer je Drvna industrija “Vrbas”, koja je imala mnogo poslovnih prostora na području bivše SFRJ, pa je samo prodajom dva, tri, pa i pet porostora, lako mogla da nastavi proizvodnju i ostane u životu. Međutim, “Vrbas” je ugušen, a ogroman prostor ne samo što nije privatizovan, već se privatno koristi već desetak godina. Tako se određeni ljudi bogate, a kolektiv je otišao pod stečaj. * Javnost smatra da policija RS radi sporo, posebno u oblasti privrednog kriminaliteta, pa se pita hoće li sve firme u kojima je bilo nezakonitosti doći pod udar istrage? - Kada bi MUP RS imao bar 2. 000 ljudi koji rade privredni kriminalitet, sve bi bilo lakše. Ovako, naši kapaciteti dovoljni su za jedva stotinu istraga godišnje, s obzirom da ima i drugih, čak pripritetnijih poslova. Očekujemo, međutim, revizije javnog sektora, pa će i takvi slučajevi doći u prvi plan, poput izgradnje grada Istočno Sarajevo. Taj predmet je u radu skoro godinu dana, sve je već u tužilaštvu, ali još ima posla i za nas. * Koliko se politika upliće u rad policije? - Po mom mišljenju, to su paušalne izjave. Sve zavisi od prvih ljudi u ministarstvu. Sada u izboru predmeta koji se obrađuju u MUP RS nema politike, što dokazuje i postupanje oko privatizacije Robne kuće “Boska”, povodom koje je uhapšen bivši ministar Boris Gašpar. Često, inače, čujemo pitanje zašto se ne procesuira niko iz aktulene vlasti, ali policija, ministar, čak ni pravosuđe nisu prave adrese. Postoje određene formalno-pravne smetnje i vezane su za Zakon o krivičnom postupku koji propisuje kako se primenjuju posebne istražne radnje. * Ima li korpucije u policiji? - Da nema korpucije, građani će imati osećaj tek kada pri izdavanju ličnih dokumenata ili registraciji vozila ne bude bespotrebnog zadržavanja i propisa koji su nebitni, kada policajac na ulici bude u funkciji građanina, kada ne bude mogao da podmiti policajca zbog prebrze vožnje... Ako policija koja je na terenu ne bude u nekim prljavim poslovima, građani će poromeniti mišljenje. Korupcija postoji i kod nas, i u svetu, ali je bitno da policiju osposobimo da posao obavlja stručno i kod građana stvara osećaj pravne sigurnosti, gradeći autoritet vlasti. Takve čuvare reda, međutim, treba i adekvatno platiti. SREBRENICA FAMOZNI SPISKOVI *Posle presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, pojačan je pritisak na institucije u RS, pre svega na MUP, koji optužuju da u svojim redovima i dalje drži “zločince”. Pojavljuju se, čak, i spiskovi sa imenima policajaca koji su, navodno, učestvovali u zločini na području Srebrenice, u julu 1995. godine... - Radna grupa za sprovođenje zaključaka Komisije za Srebrenicu, čiji sam bio član, trebala je utvrditi ko u sadašnjim strukturama MUP ili Vojske RS radi, a bio je angažovan u i oko Srebrenice. Na tim spiskovima nisu samo ljudi koji su učestvovali u ratnim operacijama, već sva lica koja su, u periodu od 11. do 19. jula 1995. godine, bila ili mogla biti na području šire regije Zvornika i Srebrenice. Radna grupa, međutim, nije imala mandat da utvrđuje ko je gde zaista bio. S toga su ti spiskovi neosnovano publikovani i, zapravo, ne znače ničiju krivicu. Zadatak Tužilaštva BiH je da izvrši rekonstrukciju događaja i vidi koja je jedinica učestvovala u određenim operacijama, da utvrdi ko je učestvovao u izvršenju zločina i koliki je stepan svačije pojedinačne krivične odgovornosti. Spiskovi ljudstva, sami po sebi, ništa ne znače jer ima tu i ljudi koji su, u kritičnom periodu, bili na lečenju u Beogradu, na primer. Veoma je bitno da te kopije tih spiskova nije imao niko od članova Radne grupe, te ih nije ni mogao izneti u javnost. Zakonom o zaštiti ličnih podataka, taj dokument je registrovan i, u skladu sa Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda, odnosno po Ustavu BiH, morao je biti zaštićen od objavljivanja. Jer, ni u BiH, niko nije kriv dok mu se ne dokaže krivica. * Problem vehabija i radikalnog islama nije zaobišao ni naše prostore. Koliko smo bezbedni? - Na nekom udaru ekstremističkih organizacija su i Austrija, Nemačka, Francuska, Grčka, Amerika... Po našim podacima, B i H se smatra jednom vrstom baze za tu vrstu terorista, s obzirom da su mnogi su od njih došli kao dobrovoljci tokom proteklog rata i tu dobili državljanstvo. Većina ih je, ipak, u Federaciji ilegalno, a problem je i što, po pravilu, imaju više važećih pasoša, sa različitim imenima. Ti višestruki identiteti glavni su problem za identifikaciju. MUP RS je, tako, otkrio više lica iz Crne Gore i Sandžaka, muslimanske veroispovesti, koji su u Banjaluci izvadili dokumenta sa hrišćanskim imenima. Jedno lice sa Kosova, za koje smo saznali da je u Nemačkoj napravilo veliku poslovnu prevaru, u Srbiji je napravilo dokumenta da je stradalo u saobraćajnoj nesreći, kako bi u inostranstvu bila obustavljena istraga. Porodica mu je i dalje u Nemačkoj, a on je u RS dobio dokumenta na ime Aleksandar Đurić! Samo u Banjaluci ima oko 150 takvih osoba, lica koja još nismo identifikovali. * Ima li podataka koliko je ljudi iz kriminalnig miljea Srbije dobilo lažne dokumente u RS? - Tokom revizije, nailazili smo na lica sa istim fotografijama i otiscima prstiju, a različitim imenima. Bilo je, pri tome, mnogo ljudi iz Srbije koji su, u vreme NATO bombardovanja, tražili dokumenta RS zarad lakšeg putovanja, ali se nisu odricali matičnog državljanstva. Sve to što je izdato, bilo je ilegalno, pa sada imamo činjenicu da je, posle 1992. godine, oko 50. 000 matičnih brojeva ubačeno u sistem na području B i H. Na žalost, to je i osnova za nesmetan ilegalan boravak kriminogenih lica. Poznato je, tako, da je i Andrija Drašković, izvesno vreme, bio u Brčkom, pa u Hercegovini, a onda otišao u Rijeku. Nadalje, i Miloš Simović, i Ninoslav Kontantinović, viđeni su u RS, ali smo podatke dobili kasno, tek posle mesec dana, pa nismo mogli da reagujemo. * RS ima obavezu izručenja još trojice haških begunaca: Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Stojana Župljanina. - Na žalost, izručenja pomenutih lica Hagu, do sada, bila su isključiva obaveza RS, iako ni jedan haški optuženik, već poduže, nije na prostoru RS i B i H. Ipak, sv dok oni ne budu u Hagu, Tribunal će biti nezadovoljan saradnjom sa nama. Trenutno, tako, proveravamo lica za koja se sumnja da su u mreži podrške Župljaninu, Karadžiću i Mladiću... http://www.revija92.novosti.co.yu/
<<image001.jpg>>
