Politika i perverzija Kosovizacija BiH
"Poruke iz Republike Srpske daće razlog muslimanima da okrenu leđa Zapadu i BiH će postati leglo ekstremizma", rekao je Silajdžić i dodao da će "ekstremisti zahtijevati islamsku državu". Njegova izjava je otvorena pretnja međunarodnoj zajednici da bi ova zemlja uskoro postati najveći "nosač" Al kaide i sličnih terorističkih organizacija koje Evropu i SAD doživljavaju kao mete, a ne demokratski svet. Ključni doprinos takvoj projekciji (koja je delimično već i ostvarena) upravo je dao Silajdžić svojim dosadašnjim političkim delovanjem. Njegov preteći istup nije neodmeren čin razočaranog ekstremiste koji nije ostvario postavljene ciljeve, već je pomno sračunat i izrečen da podgreje neskrivene strahove Zapada zbog moguće bagdadizacije BiH piše: Slobodan Vasković Inicijativa za ukidanje imena Republike Srpske, kao "univerzalnog" rešenja za izlazak BiH iz kaljuge u koju je zapala nakon lanjskog rušenja aprilskog paketa ustavnih reformi, nije ništa drugo do postavljanje razornog eksploziva na "vitalnim" tačkama međuentiteteske linije razgraničenja. Eventualno inisitiranje na sprovođenju ovog projekta bilo bi razarajuće po BiH i ova zemlja ne bi opstala, jer Srbi, naprosto, ne bi mogli podneti istovremeni gubitak i Kosova i Republike Srpske. Čak i da je situacija oko Kosova sasvim drugačija u odnosu na postojeću, ukidanje imena Republika Srpska je nemoguća misija. Zahtevi za ukidanjem imena RS u srpskom nacionalnom korpusu doživljavaju se isključivo kao htenje da se ovaj entitet proglasi genocidnom tvorevinom, a Srbi genocidnim narodom, što takva traženja u suštini i jesu. Dok iza takvih pokušaja stoji samo najradikalniji deo bošnjačkog političkog establišmenta, predvođen Harisom Silajdžićem, (zasad) neuspešnim političkim čedomorcem (koji čini sve da uništi sadašnju BiH, u čijem je kreiranju u Dejtonu i sam učestvovao), ovakve inicijative ostaju u domenu ekstremne političke retorike, koja sprečava reforme, ali ne preti i raspadu zemlje. Međutim, kada ukidanje imena RS kao rešenje svih problema pomene američki ambasador, onda srpska frustracija doživljava vrhunac, a cepanje BiH vidi kao izlečenje. To su gole činjenice i svako onaj ko ih ignoriše daje svoj puni doprinos rastakanju BiH. Očito je da su toga svesni i u američkoj administraciji, jer u Vašingtonu, gde su Silajdžić i premijer Milorad Dodik "smanjivali razlike" (koje nikada smanjiti neće), glavno jelo na meniju nije bilo ime RS. Uprkos "mrtvačkoj" tišini oko "ukidanja imena RS", ostaje otvoreno pitanje šta je ponukalo Daglasa Meklhenija da ispali jedan takav zahtev, odnosno da li je reč o validnom projektu američke Vlade, ili pak o "soliranju" njihovog visokog funkcionera koji je ovim (najblaže rečeno neodmerenim) postupkom hteo dati akceleraciju i težinu predstojećim vašingtonskim dogovorima?! Teško je poverovati da se radi o projektu Stejt departmenta, jer on Dodiku ne bi bio saopšten 48 časova pred put. To potvrđuje i činjenica da sa drugim srpskim političarima, budući da Dodik ne može sam doneti takvu odluku, na tu temu nije ni razgovarano. Reč je ovde u suvom pragmatizmu američkog zvaničnika, koji je pojednostavio stvari do apsurda: svestan da Silajdžić neće prihvatiti nijednu reformu, zakon, odluku... koja u sebi sadrži ime RS, i da je, u takvoj situaciji, za nastavak reformskog procesa neophodno prekomponovati bh. vlast (politički izolovati bošnjačkog člana Predsedništva, a SBiH zameniti SDP-om), što bi, opet, izvesno, proizvelo dalju radikalizaciju u Federaciji BiH, Meklheni je posegnuo za ukidanjem imena RS, kao "spasonosnim" rešenjem, jer bi nakon tog čina, kako smatra, sve išlo kao po loju. Teška greška, jer u BiH niša nije ni jednostavno ni linearno, a ponajmanje su to međunacionalni i međuentitetski odnosi. Meklhenijev pragmatizam pokazao se kao iracionalizam, jer je dodatno rasplamsao Silajdžićeve fundamentalističke stavove i zahteve i učvrstio ga u uverenju da će ekstremizmom uspeti da postigne svoje "demokratske" i "građanske" ciljeve. To je apsolutni nonsens, jer bošnjački član Predsedništva je poslednji čovek na planeti koji od BiH može stvoriti demokratsku i građansku zemlju. Uostalom, to je najbolje potvrdio sam Silajdžić, koji se usred Vašingtona nije libio ni upućivanja otvorenih pretnji međunarodnoj zajednici kada je uvideo da njegov projekat poništenja Dejtonskog mirovnog sporazuma ne nailazi na razumevanje. "Poruke iz Republike Srpske daće razlog muslimanima da okrenu leđa Zapadu i BiH će postati leglo ekstremizma", rekao je Silajdžić i dodao da će "ekstremisti zahtijevati islamsku državu". Njegova izjava je otvorena pretnja međunarodnoj zajednici da bi ova zemlja uskoro postati najveći "nosač" Al kaide i sličnih terorističkih organizacija koje Evropu i SAD doživljavaju kao mete, a ne demokratski svet. Ključni doprinos takvoj projekciji (koja je delimično već i ostvarena) upravo je dao Silajdžić svojim dosadašnjim političkim delovanjem. Njegov preteći istup nije neodmeren čin razočaranog ekstremiste koji nije ostvario postavljene ciljeve, već je pomno sračunat i izrečen da podgreje neskrivene strahove Zapada zbog moguće bagdadizacije BiH. Očito je da bošnjački lider pokušava kopirati "albanski model", (pretačući onu poznatu: "ako Kosovo ne bude nezavisno, doći će do nasilja nad Srbima" u "ako BiH ne postane unitarna, biće islamska i ekstremna, doći će do nasilja nad Zapadnjacima") i kosovizirati ovu zemlju na način koji njemu odgovara kako bi zaplašio međunarodnu zajednicu i naterao je da ga podrži u njegovim zahtevima. To je krajnje opasan posao, jer kosovizacija BiH značila bi i kosovizaciju RS, a samim tim i raspad države, a to je ono što Zapad (bar zasad) neće dozvoliti ni po koju cenu. Silajdžićevo delovanje strateški je promašaj, jer Evropa i SAD imaju brojne moćne instrumente da spreče pretvaranje BiH u Irak. Bošnjački član Predsedništva BiH u Vašingtonu je Amerikancima, koji su okosnica svetske borbe protiv terorizma, u njihovoj kući bacio rukavicu u lice i poručio im da je on taj koji ovdašnje muslimane može da okrene protiv Zapada i stvori islamsku državu u srcu Evrope. Jednostavnije rečeno, Silajdžić je u Vašingtonu pokazao i dokazao da je upravo on najveća opasnost po BiH. Reforme Ustava i policije su neminovost, ali ne postoji način da ova zemlja krene dalje dok god Silajdžić u zapadnim metropolama bude tretiran kao odlučujući faktor. Alternative i te kako postoje. _____ Šatorsko naselje Odlaskom u šatorsko naselje Srebreničana u Sarajevu (odakle je emitovan magazin "60 minuta" Federalne televizije) i otvorenim razgovorom o svim političkim dilemama i ekonomskim i socijalnim problemima sa kojima se suočavaju žrtve genocida, premijer Milorad Dodik dodatno je distancirao institucije RS od zločina počinjenog tokom jula 1995. godine u Srebrenici. Ovakvo delovanje jedini je mogući put ka smirivanju uzavrelih strasti, do kojih je došlo nakon saopštavanja presude ICJ-a. _____ Ljepša, bolja, veća..., najtužnija Uredništvo Glasa Srpske pokrenulo je nesvakidašnju kampanju: reklamiraju prostorije pod sloganom "Ljepša, bolja, veća". Taj akt čudi samo neupućene, jer su sadržaji ovog lista toliko bezlični, bljutavi i poltronski spram aktuelne vlasti, da njihovo čitanje izaziva snažnu mučninu i brojne druge poremećaje probavnog trakta. Kakvi dupelisci su na čelu "Ljepše, bolje, veće" redakcije, svedoči i činjenica da je pomenuti slogan ispisan fontom koji u svojim kampanjama koristi SNSD. Može se očekivati da Glas Srpske uskoro pokrene i novu kampanju pod sloganom" "Usisana, izračena, okrečena". I sve tako dok se neko u Vladi RS ne seti da bi u toj redakciji dobro bilo upotrebiti "Domestos". http://www.patriotmagazin.com/media/001.htm
