Tajni dogovor izmedju Putina, EU i SAD oko Ahtisarijevog plana i sudbine Kosova vec je pripremljen, suska se u diplomatskim kuloarima u Moskvi
SAD trguju sa RUSIJOM EU ceka da se dogovore Tiha diplomatija, kojoj je prepusten status Kosova, vrti se oko moguce nagodbe sa Putinom, saglasni su analiticari medjunarodnih odnosa i diplomate. Sve teorije zapadnih politikologa analiticara polaze od toga da Kosovo nije primarni interes Rusije nego samo sredstvo. - Politickom vodjstvu Rusije vazno je da ima spoljnog protivnika na kojem ce jacati svoj unutarnji polozaj - tvrdi jedan od njih. Tajni dogovor, kroz koji bi se resavala sudbina Kosova, moguc je i preko ledja Gruzije, smatraju analiticari. Taj scenario je, otprilike, ovakav: Putin odustaje od veta na nezavisnost Kosova, a Gruzija, drzavica koja gleda prema NATO i iskazuje neposlusnost Moskvi, ostaje bez izglednog clanstva u Severnoatlantskom savezu. Frenk Vizner, izaslanik SAD za Kosovo: Postignut napredak sa Moskvom Postupak za usvajanje nove rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti blizi se kraju i verujem da nece biti izmena u paketu Martija Ahtisarija - izjavio je ambasador Frenk Vizner, americki izaslanik za Kosovo, u intervjuu za pristinski dnevnik „Koha Ditore“, i dodao: - Ne mogu reci datum kada ce se usvojiti nova rezolucija o Kosovu, jer nije moguce predvideti kako ce teci razgovori, ali je vrlo jasno da smo na kraju igre, a SAD se zauzimaju da to bude sto je moguce pre - rekao je americki diplomata. Razgovore izmedju stalnih clanica Saveta bezbednosti Vizner je nazvao „tehnickim“, istakavsi da je u nekim tackama postignut napredak sa Rusijom: - Gradjanima Kosova garantujem da ce se sacuvati teritorijalni integritet Kosova u aktuelnim granicama! Vizner je demantovao glasine da ce americki predsednik Dzordz Bus priznati nezavisnost Kosova tokom posete glavnom gradu Albanije Tirani, 10. juna. D. S. Drugim recima, Kosovo za Gruziju. Prema nekim nagadjanjima, pak, Rusija bi se mozda mogla odobrovoljiti izmenama sadrzaja rezolucije Saveta bezbednosti. Diplomatski kuloari, na primer, govore i o mogucnosti da Rusija dobije poziciju posebnog izaslanika UN za Kosovo. Nikolas Berns, drzavni podsekretar u Stejt departmentu, uveren je da ce rezolucija Saveta bezbednosti, koja ce omoguciti nezavisno Kosovo, biti donesena do kraja ovog meseca. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana izrazio je nadu da ce pitanje statusa Kosova biti reseno do pocetka juna, odnosno da ce do samita G8 koji se odrzava od 6. do 8. juna u Nemackoj, nova rezolucija biti spremna. Ipak, kako tvrde nasi izvori bliski zvanicnom Briselu, drzave clanice EU sumnjaju da ce do dogovora doci pre septembra, a po nekim predvidjanjima odlaganje je moguce i za kraj ove godine. Naime, u EU je postignut interni dogovor da se nakon postizanja konsenzusa u sopstvenim redovima povuce i ostavi Rusiju i SAD da se izmedju sebe dogovore. Jasno je da se Americi zuri sa Kosovom. Nezavisni analiticari, medjutim, kazu da je kvaka u tome sto upravo Busu treba hitan uspeh, nakon poraza koji je doziveo sa Irakom. Ako SAD, medjutim, odluce da jednostrano priznaju Kosovo, a Rusi uloze veto, gotovo je izvesno da ce se EU oko toga podeliti, smatraju analiticari. Evropi bi ruski veto pao mnogo teze nego SAD. Ne samo zbog geografske blizine Moskve, nego u prvom redu zato sto je Rusija za Stari kontinent energetska velesila, a SAD ne zavise od ruske nafte i gasa. Prema jednoj verziji iz Moskve, vec je postignut kompromis izmedju Rusije i EU i SAD oko skorog glasanja o Ahtisarijevom planu, odnosno statusu Kosova u Savetu bezbednosti UN. Rusija se, naime, ne bi suprotstavila ponudjenom predlogu za nadgledanu nezavisnost, odnosno ne bi ulozila veto na Ahtisarijev plan, ako bi se ispunili neki njeni uslovi. Kako saznajemo od izvora u Moskvi bliskog tamosnjem politickom vrhu, Brisel i Vasington bi, u zamenu „da Moskva ne pravi probleme“ oko predloga za konacni status Kosova, pristali na dvogodisnji moratorijum na clanstvo Kosova u UN. Osim toga, Rusija bi se i vojno vratila na Kosovo, i to tako sto bi njene snage ponovo bile stacionirane u srpskim enklavama. Treci uslov, navodno je taj da se na sledecem sastanku NATO u Bukurestu, na kojem bi Hrvatska, Albanija i Makedonija trebalo da dobiju poziv za clanstvo u Savez, taj poziv ne „prosiri” na Ukrajinu i Gruziju, za sta se zalazu neki krugovi u NATO. U diplomatskim kuloarima u Moskvi spekulisu da bi ovakvo resenje, navodno, bilo prihvatljivo i za EU i SAD i Rusiju. N. T http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/
