Iza zatvorenih vrata Patrijarsije Na prolecnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora na povrsinu izbio sukob izmedju reformistickih snaga i tradicionalista u SPC Zestok sudar grcke i bosanske struje - Koplja se lomila oko novog nacina bogosluzenja - Nista od reforme - Patrijarh se naljutio sto mu traze zamenika I pored dramaticnih dogadjanja na poslednjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC, na konferenciji za medije u Patrijarsiji proslog petka mitropolit Amfilohije i vladika backi Irinej nisu bili raspolozeni da odgovaraju na pitanja novinara. Konferencija je priredjena da bi se prenela poruka Sabora o Kosovu i Metohiji, tako da su izvestaci i javnost ostali uskraceni za pitanja o problemima u radu najviseg tela SPC. Sveti arhijerejski sabor se, kako NT nezvanicno saznaje, najvise bavio pitanjima postovanja Svete liturgije i bogosluzenja u Sumadijskoj eparhiji, statusom Njegove svetosti patrijarha Pavla, pitanjem KiM, kao i zavrsetkom radova na hramu svetog Save, ujedinjenjem eparhija u SAD, formiranjem Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Nisu i izborom novih clanova Sinoda. - Na Saboru se dogodio sudar reformistickih i ortodoksnih snaga, struja koje se bore za velike promene u Crkvi i onih koje zagovaraju tradiciju. Sudar je bio najocigledniji kod razmatranja postovanja Svete liturgije u Sumadijskoj eparhiji. Jedna grupa episkopa, pripadnici tzv. grcke struje u SPC, podrzala je ideju vladike Jovana sumadijskog da se skrati sluzba, da se liturgija cita jasno i glasno, kao i da se otvore „carske dveri“, kako bi vernici videli i culi svestenike dok se mole bogu. Druga grupa episkopa, clanovi tzv. bosanske struje, kritikovala je „sto se ne postuje vekovni poredak“. Na to je vladika Jovan odgovorio da ce organizovati protestni miting svojih svestenika i vernika ispred Patrijarsije - kaze sagovornik NT koji insistira na anonimnosti. Vladika Jovan nije kaznjen Problem sa vladikom Jovanom resen je glasanjem: 28 episkopa je bilo protiv, a 16 za. Sabor je zaduzio Komisiju za proucavanje liturgijskih pitanja da nastavi rad na reformi bogosluzenja, a da rezultate dostavi na iducem zasedanju. U medjuvremenu, preporuceno je da se „sve eparhije drze ustaljenog vekovnog poretka Crkve“. Nas sagovornik kaze: - Vladika Jovan je priznao da ga je bosanska struja porazila, ali nije priznao da su ga i njegovi namesnici i vernici izneverili, jer nisu dosli na miting. Nije kaznjen zbog nepostovanja Svete liturgije, jer se na Saboru povukao i glasno pokajao. Ovaj poraz je, medjutim, umanjio njegove sanse da se, kad za to dodje vreme, kandiduje za poglavara SPC. Vladika backi Irinej: Upoznali smo papu s kosovskim problemom U posebnom Apelu Sabora upucenom domacoj i svetskoj javnosti, kojim se trazi ocuvanje KiM, episkopi SPC kazu da bi osamostaljivanje oznacavalo „gazenje Bozje i ljudske pravde, otimanje jednom evropskom hriscanskom narodu njegovih vekovnih medjunarodno priznatih i potvrdjenih prava, stvaranja presedana sa nepredvidivim posledicama, ne samo za Balkan i Evropu, nego i za citav svet“. Na nase pitanje sta je SPC ucinila da hriscanski svet upozna sa srpskim stavom o statusu KiM, odgovorio je episkop backi Irinej: - Sabor je ucinio sve sto je bilo u nasoj moci da upozna sve pravoslavne crkve sveta, kao i rimokatolicku crkvu, posebno papu, i prethodnog i sadasnjeg, i sveukupnu javnost hriscanskih crkava, o stanju na KiM. Ne samo o teritorijalnom problemu, vec o bukvalnom odrzanju srpske hriscanske kulture, crkvene bastine i svetskih spomenika kulture, koji su izlozeni ozbiljnom ostecenju i unistenju. I dalje cemo o tome upozoravati sve religije i hriscansku javnost, jer smo se uverili da ima delove sveta u kojima se ne zna o Srbiji, a kamoli istina o KiM. Na Saboru se, kako saznajemo, raspravljalo i da li Njegova svetost moze da ima pomocnika ili zamenika. Povod za raspravu bila je ideja pojedinih „bosanskih“ vladika da se patrijarhu Pavlu, posle bolovanja od pet dana, dugorocno odredi zamenik, iako to nije predvidjeno Ustavom SPC. Ideji da patrijarh ima zamenika suprotstavili su se i stariji i mladji episkopi, posebno mitropolit Amfilohije. Za i protiv zamenika - Patrijarh sam pise sva crkvena dokumenta i nikad nije trazio da ga iko zamenjuje. Na Saboru je ukorio episkope koji su mu nametnuli vladiku Jovana za zamenika dok je bio u banji recima: „Kad sam isao u Ameriku na nekoliko nedelja niko me nije menjao, sto bi i sada?“ Prozvane vladike su objasnile da su zabrinute za zdravlje Njegove svetosti i za to kako vodi svoju arhiepiskopiju - otkriva nas sagovornik, inace odlican poznavalac crkvenih prilika, i kaze: - Videvsi patrijarhovu ljutnju, a da bi, ipak, pokazali da nije u mogucnosti sam da kontrolise crkveni zivot, zagovornici ideje o zameniku objasnili su da „namesnici i svestenici Arhiepiskopije beogradsko-karlovacke imaju veca ovlascenja od Njegove svetosti i da mimo patrijarha donose odluke o namestenju crkvenih lica, radu hramova, crkvenom novcu i blagajni“. O tome se, medjutim, nije posebno raspravljalo, ali je otvorena neformalna prica o crkvenim kadrovima i o tome ko zloupotrebljava patrijarhov potpis. I bosanska i grcka struja, kako saznajemo, zele da na vaznim mestima imaju svoje ljude. Ovaj sukob pracen je pricama o vladikama koji se „ponasaju kao da su na estradi, jer pokazuju privatno bogastvo“, ali i o neskolovanim svestenicima, koji su zahvaljujuci diplomama iz BiH napredovali do vrha Patrijarsije, kao i o obrazovanim vladikama, za koje se tvrdi da su blizi americkom predsedniku nego srpskom patrijarhu. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/
