PUTIN PREDLOZIO BUSSU DA IGRAJU ISTU IGRU
3.7.2007.
12:3
PUTIN PREDLOZIO BUSSU DA IGRAJU ISTU IGRU Vladimir SIMONOV,
politicki komentator RIA “Novosti” (Moskva, RIA “Novosti”)
Susret Vladimira Putina i Dzordza Bussa na imanju porodice Buss u
Kenebankportu na obali Atlantika bio je kudikamo sadrzajniji nego sto su
predvidjali mediji i politikolozi. Pretpostavljalo se da ce se dvojica
lidera postarati da u opstim crtama naznacce kontinuitet odnosa izmedju
Sjedinjenih Drzava i Rusije nakon njihovog ne tako dalekog odlaska iz Bele
kuce i Kremlja. U najboljem slucaju, njima ce poci za rukom da zamrznu
pogorsavanje tih odnosa i odmrznu konstruktivni dijalog. U stvarnosti, za
dva dana gost i domacin su uspesno realizovali i program-minimum i uradili
nesto kudikamo znacajnije. Oni su zavirili u zajednicku buducnost, koju moze
cekati Rusiju i Sjedinjene Drzave. Ma kako izgledalo cudno na prvi pogled,
tek osnova te buducnosti moze postati novi globalni sistem obavestavanja o
lansiranjima raketa, koji ce sem te dve drzave obuhvatiti takodje i evropske
zemlje. Grandioznu ideju izneo je Vlaidmir Putin. Razvijajuci svoju
inicijativu o zajednickom koriscenju radarske stanice Gabala u Azerbajdzanu,
ruski predsednik je predlozio da se stvore dva informativna centra za PRO u
Moskvi i Briselu, i da se u sistem koji funkcionise u realnom vremenu
ukljuci ne samo azerbajdzanski radar, nego i radarska stanica koja se gradi
na jugu Rusije. Putin veruje: ako se to dogodi, odnosi izmedju Moskve i
Vasingtona ce se kvalitetno menjati, postepeno poprimajuci strateski
karakter. Novi odnosi u sferi medjunarodne bezbednosti povuci ce za sobom,
smatra ruski lider, povecanje saradnje izmedju SAD i Rusije u politici. I
najzad, taj proces ce povoljno uticati i na ekonomske veze. Puttin to
metaforicki naziva “jednom te istom igrom” za obe zemlje. “Karte su
podeljene, - kazao je on na konferenciji za stampu, - i igra moze da pocne”.
Ocito impresioniran tom idejom Buss ju je okvalifikovao kao “novatorski” i
“jak i odlucan potez”. Istina, novatorstva koje je oznacio gost nije bilo
dovoljno da bi se domacin motivisao da zaboravi na stvaranje treceg
pozicionog regiona americke PRO u Ccesskoj i Poljskoj. Neka i ti objekti
takodje udju u globalni sistem za upozoravanje na raketna lansiranja,
predlozio je Buss. Ako pretpostavimo da ta ohrabrujuca buducnost i zaista
pocne da poprima obrise, onda cemo morati da setno konstatujemo da dvojica
predsednika vec ne raspolazu glavnim uslovom za realizaciju takvog napretka
– vremenom. Mi ne poznajemo slucajeve da su odlazeci sa svojih polozaja
sefovi drzava dostizali tako kardinalne pomake. U najboljem slucaju, u
Kenebankportu je ozvuceno ono sto bi se moglo smatrati kaznom dvojice lidera
za svoje naslednike. Dzordz Buss se nalazi u kudikamo skakljivijoj situaciji
od Vladimira Putina u pogledu doprinosa njegovog predsednikovanja istoriji.
Na Bussu lezi krivica zbog greske irackog rata koji ce se tesko zavrsiti
necim drugim do neuspehom ili, u krajnjem slucaju, dubokim razocarenjem. U
takvoj situaciji s njegove strane bilo bi nepromisljeno dopustiti da mu se
nalepi etiketa “coveka” koji je izgubio Rusiju. Medjutim, pre susreta u
Knebankportu stvari su spolja izgledale upravo tako. Secamo se kako je posle
teroristickog akta u Njujorku izmedju Vasingtona i Moskve uspostavljeno
uzajamno razumevanje, jer je Moskva poturila svoje rame u borbi protiv
medjunarodnog terorizma. Medjutim, u poslednje vreme, sest godina kasnije,
mi smo vise slusali o onom sto razdvaja Rusiju i SAD nego o onom sto ih
spaja. Mogli bi smo dugo polemisati o tome zbog cega se to desilo. Mogli bi
smo se pozivati na nepostojanje dugorocne koncepcije odnosa izmedju SAD i
Rusije, koju nisu elaborisale obe strane posle raspada SSSR. Ili ukazivati
na strah od “imperijalistickih snaga” u Americi od ekonomskog jacanja
Rusije, vaspostavljanja njenih pozicija kao uticajnog igraca na
medjunarodnoj sceni. U razgovorima za vreme ribolova dvojica predsednika,
misljenja sam, nisu imali ni zelju, a ni vremena, da dokuce do razloga onog
sto se cesto naziva “novim hladnim ratom”. Za njih je bilo najvaznije da
ovim susretom skinu napetost, da zaustave klizanje odnosa nizbrdo. I to im
je poslo za rukom. Pored ostalog i zahvaljujuci magiji, hemiji – nazovite to
kako hocete – uzajamnih simpatija. Buss potencira duboke impresije od
trenutka kada se pre nekoliko godina prvi put susreo sa Putinom, pogledao ga
u oci i u njima video “dussu”. On tu dusu vidi i dan-danas. Zavredjuje
paznju izjava, koju citiramo u celosti: “Kada imate posla sa liderom drzave
– priznao je americki predsednik novinarima u Kenebankportu – ne znate da li
on govori istinu ili ne. Kada je Vladimir Putin u pitanju, to ne treba da me
brine. On katkada govori stvari koje je necu da cujem. Ali ja znam da mi on
uvek govori istinu. Ne moram da pogadjam sta on misli. Naravno, to olaksava
traganje za zajednickim stavovima. Verujem li mu? Naravno da mu verujem.
Svidja li mi se sve sto on kaze? Ne. Verovatno se ni njemu ne svidja ponesto
od onog sto ja kazem. Ali mi mozemo da sve saopstimo jedan drugom tako, da
ispada: mi postujemo jedan drugog”. To postovanje jedan drugog ima svoje
vrednosti: izborna kampanja u obe zemlje koja se zahuktava aktivizira
nacionalisticke snage rusofobista i antiamerikanista, koje pokusavaju da
napabirce predizborne poene na politici uzajamnog neprijateljstva. Otuda i
jos jedan zadatak dvojice predsednika oko koga su se, nadamo se, slozili: ne
sme se dopustiti da americko-rusko uzajamno razumevanje i partnerstvo
postanu i tamo, i ovde, talac unutarpoliticke borbe. Sama cinjenica da su
dvojica lidera razmatrala te stvari za vreme rucka u letovalistu na
Atlantiku u drzavi Mejn, a ne u betonskim bunkerima putem telefona “vruce
linije” krajnje je pozitivna i uliva nadu da ce im poci za rukom da svojim
naslednicima usade znacajnu stvar: afirmaciju harmonije i saradnje izmedju
SAD i Rusije. – 0 – Moskva, 03.07.2007. RIA “Novosti”
http://www.rian.ru/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
