RUSIJA, VENECUELA I SAD. TRECI JE VISSAK
26.6.2007.
12:38
RUSIJA, VENECUELA I SAD. TRECI JE VISSAK Andrej VASILJEV, vojni
komentator RIA “Novosti” (Moskva, RIA “Novosti”)
Krajem juna u zvanicnu posetu Rusiji stize predsednik Venecuele Ugo Ccaves.
Da li ce u toku njegove posete biti potpisani novi ugovori o isporuci
naoruzanja, pored ostalog podmornica – pitanje je koje se trenutno aktivno
razmatra. Pri tom je za to ponajvise zainteresovana Amerika koja iz nekih
razloga smatra da prilikom resavanja tog pitanja njeno misljenje obavezno
mora biti uzeto u obzir. Povoda za zabrinutost vasingtonske administracije,
istinu govoreci, ima podosta. Rusija je na trzistu naoruzanja tokom
poslednjih godina pocela igrati veoma primetnu ulogu, sto je dovelo u sumnju
liderstvo SAD kod mnogih njegovih ucesnika, pa i u samim Sjedinjenim
Drzavama. “Posle raspada SSSR na visokom konkurentnom trzistu
konvencionalnog naoruzanja dominirale su SAD, - izjavio je u decembru 2006.
godine vojni analiticar Riccard Grimet. “Medjutim, situacija se sada
promenila. Moskva nastupa sve upornije i agresivnije”. I zaista, produkciju
ruskog kompleksa za proizvodnju naoruzanja cene u mnogim zemljama. I to ne
samo u onim koje su njeni tradicionalni kupci. U poslednje vreme neke strane
armije odlucile su da promene isporucioca oruzja, zakljucivsi da je ruska
tehnika i pouzdanija, i savremenija, a i jeftinija. To je slucaj, na primer,
sa Kolumbijom, cije su oruzane snage kupile 10 vojno-transportnih
helikoptera Mi-17, koji ne samo da po takticko-tehnickim performansama
prevazilaze americke “Blek Hok” – ove, nego su i za 18 miliona dolara
jeftiniji, sto je za ne bas bogatu zemlju na kontinentu veoma znacajno. Kada
je u martu 2005. godine iz vojnog budzeta Venecuele na racun Rusije
doznaceno 3,4 milijarde dolara za 100 hiljada automata AK-103, 24 lovca
Su-30 MK2 i 38 vojnih helikoptera Mi-35, negodovanje Vasingtona je dostiglo
nivo kljucanja. Ugo Ccaves je tada podsetio da Venecuela nije imala izbora,
posto su SAD uvele embargo na izvoz naoruzanja u tu zemlju pod izgovorom da
Karakas nedovoljno saradjuje sa Vasingtonom u borbi protiv terorizma.
Medjutim, za razliku od SAD, Rusija isporucuje Venecueli oruzje ne
postavljajuci nikakve politicke uslove i postujuci suverenitet zemlje.
Nikakav efekat nije proizveo ni pokusaj SAD da izvrsi pritisak na Rusiju.
Najpre se sa izjavom oglasio tadasnji ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld,
koji nikako nije mogao da shvati sta ce Venecueli hiljade “kalassnjikova”. A
zatim je drzavni sekretar Kondoliza Rajs za vreme posete Moskvi izrazila
svoju zabrinutost u vezi sa tim ugovorom. U odgovor je od ministra
inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova ona ccula da ruska vojna saradnja
sa Venecuelom ne protivureci medjunarodnom zakonodavstvu. Rezultat diskusije
rezimirao je vice-premijer Rusije Sergej Ivanov, koji je kazao:
“Preispitivanje ugovora apsolutno je nedopustivo… 24 aviona nisu suvisna za
odbranu tako velike po teritoriji zemlje kakva je Venecuela…. Venecuela nije
ni pod kakvim medjunarodnim sankcijama i nema nikakvih ogranicenja za
realizaciju ugovora”. Venecuelanski proboj americke blokade postao je onaj
zarazni primer neposlusnosti koja, na kraju krajeva, moze naneti
najozbiljniju stetu americkom uticaju na kontinentu. Nije slucajno prosle
godine prilikom razmatranja mogucnosti da Argentina kupi rusku vojnu tehniku
argentinski ministar odbrane Niljda Gare izjavila, da se u Boenos-Airesu ne
boje negativne reakcije SAD. “Kupovina naoruzanja je suverena stvar svake
drzave i to ne moze da izazove nezadovoljstvo ni kod koga”. Obim izvoza
ruskog oruzja u 2005. godini izneo je 6 milijardi dolara. SAD su zaradile
skoro dvostruko vise – 12,3 milijardxe. I uopste uzev, svoj udeo od 33
procenta, kao i u 2004. godini, na svetskom trzistu naoruzanja su zadrzale.
Ali ih zabrinutost ne napusta jer su u predjasnjim godinama oni
kontroliusali i do 50 procenata trzista. Vasington niposto ne zali jacanje
Rusije na tom polju. Za nas je, pak, porast vojne komponente eksporta
zapravo jacanje mogucnosti da i dalje razvijamo najvisi visokotehnoloski
sektor ruske ekonomike, koji je u poslednje dve godine iskazao svoju
sposobnost da nastupa u ulozi lokomotive i drugih grana. Na srecu, prosla su
ona vremena kada je vojno-industrijski kompleks savetovan da vise paznje
poklanja proizvodnji usisivaca i kojecega jos, a manje razradi novih
generacija oruzja. Danas se shvatilo da se na savremenim bombarderima i
presretacima moze zaraditi kudikamo vise. Za primer moze posluziti
korporacija “Irkut”, ciji je predsednik Oleg Demccenko na nedavnoij
konferenciji za stampu na La-Burzzeu saopstio, da ce njegova kompanija do
2014. godine isporuciti inostranstvu 242 visefunkcionalna lovca Su-30 MKI u
vrednosti od oko 7 milijardi dolara. Uzgred receno, to ni najmanje ne
protivureci nasoj vojnoj doktrini. Na kraju krajeva, stanovnici svih zemalja
zele da mirno spavaju. A za to je potrebno da se bude siguran u bezbednost
svojih granica. I kada predsednik Ugo Ccaves govori da namerava stvoriti
sopstveni nacionalni sistem PVO, koji ce “pokriti celokupne Karibe”, biti u
stanju da prati vazdusne ciljeve na udaljenosti od 200 kilometara i unistiti
ih na 100 kilometara od teritorije Venecuele, on na to ima pravo. Makar i
zbog toga sto to ni na koji nacin ne predstavlja opasnost po bezbednost
Sjedinjenih Drzava. Hoce li predstojeca poseta sefa Venecuele biti skopcana
sa zakljucivanjem novih ugovora o isporukama oruzja tesko je sada reci.
Sasvim je moguce da buka koja se podigla u novinama mozda i nema osnova, i
da na pregovorima nece biti govora o kupovini podmornica. No, to je stvar
Karakasa. I, naravno, Moskve. Ali nikako Vasingtona. U tom pogledu on je -
treci vissak. – 0 – Moskva, 26.06.2007. RIA "Novosti"
http://www.rian.ru/
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
