Da li Beograd menja strategiju?
RAZLIKE U STAVOVIMA VELIKIH SILA I NOVO OTVARANJE PITANJA PODELE KOSOVA Pošto nedavni susret predsednika SAD i Rusije DŽordža Buša i Vladimira Putina nije ispunio ocekivanja zvanicnog Beograda i bio “prekretnice” u rešavanju kosovskog problema, u domacoj, ali i zapadnoj javnosti je ovih dana iznova aktuelizovana tema podele Kosova. Doduše, takve teze opet se plasiraju iz nezvanicnih krugova, dok predstavnici vlasti i dalje javno insistiraju na ocuvanju teritorijalnog suvereniteta Srbije i na novom pregovarackom procesu, “bez uslovljavanja i nametanja ogranicenja”. Medutim, sve ucestalije spekulacije o povratku na ideju podele Kosova otvaraju pitanje da li bi nova skupštinska rasprava o kosovskoj problematici, koju je ovih dana najavio premijer Vojislav Koštunica, mogla otvoriti i to pitanje i doneti novu strategiju Beograda. Nekadašnji ambasador SRJ u Vašingtonu, istoricar Milan St. Protic, smatra da bi ostvarivanje plana podela Kosova bilo katastrofalno po Srbiju. - Realizacija takve ideje bila bi veoma opasna, jer bi otvaranje granica na Kosovu automatski povuklo i pitanje pomeranja granica na jugu Srbije u opštinama koje imaju albansku vecinu. A to bi za Srbiju bilo katastrofalno, jer bi se time dovela u pitanje ta “južna magistrala” Srbije, koja vodi preko Makedonije do solunske luke - istakao je St. Protic u izjavi za “Dnevnik”. On je kritikovao svojevrsno “likovanje” Beograda zbog nesaglasnosti izmedu velikih sila u pogledu rešavanja statusa Kosova, ukazujuci da su iluzorna njihova uveravanja domace javnosti da prolongiranje rešenja Srbiji ide u prilog. - Od predstavnika naše vlasti cesto mogu da se cuju teze kako Beogradu navodno odgovara da se konacna odluka o statusu još ne donese, odnosno da se to pitanje prolongira što duže. A to je van svake pameti! Za Srbiju nikako nije dobro da ima jedno tako teško pitanje stalno otvoreno, jer to truje ukupnu atmosferu u društvu i skrece pažnju s kljucnih pitanja na jedan nerešiv problem. Sa druge strane, položaj kosovskih Srba je neizdrživ i ukoliko se ovakvo stanje nastavi, ti nesrecni ljudi ce i dalje biti taoci tamošnjih neuredenih odnosa. Istovremeno, sa Kosova ce konstatno rasti pritisci za nezavisnost Kosova. Tako da ne vidim šta Srbija dobija odlaganjem rešenja - ukazao je Protic. On je naveo da to koliko je ozbiljna i odgovorna naša državna politika u pogledu kosovskog pitanja, ali i u pogledu interesa Srbije generalno, najbolje ilustruje nedavna izjava premijera Vojislava Koštunice da je u toku srpsko-americki boj na Kosovu. Po njegovim recima, sva sreca je što takve poruke SAD ipak ne doživaljavaju ozbiljno. - Kako tako mala Srbija može da bude u ratu s najvecom silom na svetu i da vodi bilo kakav boj? To je do te mere neozbiljno, neodgvorno, da neodoljivo podseca na retoriku iz Miloševicevog vremena. A za nas je to veoma zastrašujuce, jer govori o stanju duha u vladajucoj koaliciji. Naime, ako je premijer došao dotle da uobražava da postoji neka bitka izmedu Srbije i Amerike povodom Kosova i da u tom boju Srbija ima ikakve šanse, onda smo zaista u vrlo teškoj situaciji - ocenio je Milan St. Protic. Za razliku od njega, istoricar Cedomir Antic smatra da je aktuelizovanje ideje o podeli Kosova pozitivno, kako kaže, bez obzira što dolazi samo iz neformalnih krugova bliskih našoj Vladi. Antic, koji je inace zagovornik podele Kosova “na liniji koja i danas fakticki psotoji izmedu severnog dela i ostatka te pokrajine”, kaže, medutim, da kljucni problem u ostvarivanju te ideje predstavlja nespremnost naših polticara da odgovore tom zadatku. U izjavi našem listu on je kritikovao aktuelnu vlast da gradanima daje lažna uverenja kako je Kosovo moguce u punom smislu povratiti u državno-pravne okvire Srbije, a da se istovremeno zalaže za ocuvanje postojeceg stanja, odnosno samo za formalni opstanak Kosova u sastavu Srbije. - Vecina naših gradana i ne shvata da je naša zvanicna politika trenutno posvecena samo formalnom opstanku Kosova u sastavu Srbije, što znaci da se naša država zapravo bori za ocuvanje postojeceg stanja na Kosovu koje nikom nije prihvatljivo - kaže Antic. On smatra da se rešenje mora tražiti u direktnim pregovorima sa kosovskim Albancima, koje bi inicirao Beograd. - Predsednik i premijer Srbije što pre bi morali da iniciraju razgovore radi postizanja istorijskog sporazuma sa kosovskim Albancima o podeli Kosova, koja bi podrazumevala i to da enklave - bilo srspke, bilo albanske koje bi ostale u sastavu Srbije ili buduceg nezavisnog Kosova - dobiju poseban status, ukljucujuci i zaštitu srpskih crkava i manastira koji bi morali da imaju eksteritorijalni status - naveo je Antic. On smatra da ideja podele Kosova ima više izgleda zbog aktuelnih sporenja medu velikim silama u pogledu statusa Kosova, navodeci da realno takva podela na samom Kosovu vec postoji. - Tamo prakticno postoje dva društva: jedno je albansko koje je dominatno, a drugo je srpsko, koje je marginalizovano i koje je vezano za Srbiju - rekao je Antic. Medutim, on kaže da od najavljene skupštinske rasprave o Kosovu ne ocekuje nikakvu prekretnicu u pogledu ove ideje, a, kako je naveo, samo zato što predstavnici naše države iskljucivo misle na licnu i stranacku politicku korist. Za razliku od Protica, Antic veruje i da nesaglasnost koja postoji medu velikim silama u pogledu rešavanja statusa Kosova odgovara interesima Srbije, ali istice da Beogradu ipak nije u interesu održavanje postojeceg stanja. - U ovom trenutku nije u interesu Srbije da Kosovo bude samo formalno u sastavu naše države, jer to znaci zadržavanje postojecih problema, pocevši od nezavidnog položaja kosovskih Srba, do toga da imamo velike troškove time što taj formalni status održavamo otplacivanjem državnih dugova Kosova - rekao je je Antic. B. Dragovic-Savic http://www.dnevnik.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
