Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda
Bošnjaci žrtve matrica međunarodne zajednice Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda, potvrdio je da je novi draft rezolucije o Kosovu i Metohiji koji su pripremile EU i SAD napisan i da bi mogao da se pojavi na sednici Saveta bezbednosti UN oko 17. juna. Smatra da će ukoliko dođe do glasanja o rezoluciji, a Rusija se odluči na veto doći do previranja unutar EU i da će to biti idealna situacija za Albance da ponovo krenu u nasilje. Janjić, koji izvanredno poznaje kretanja u svetskoj diplomatiji, ali i situaciju u BiH gde je u poslednjih nekoliko godina bio profesor u Centru za interdisciplinarne postdiplomske studije Univerziteta u Sarajevu smatra da je jedino rešenje za BiH u ovom trenutku ozbiljna transformacija Federacije, ukidanje kantona i zabrana ekstremističkog delovanja. Janjić smatra da je došlo do asimetričnog razvoja u BiH gde je RS postigla veliki stepen obnove, konsolidacije i stabilizacije. Trenutno je, kaže, veliki problem to što je Federacija nefunkcionalna. NN: Kada bi mogla da se očekuje rezolucija u Savetu bezbednosti o Kosovu i Metohiji? JANJIĆ: Novi draft rezolucije koji su pripremile EU i SAD je napisan i on će se pojaviti na sednici Saveta bezbednosti UN čini mi se 17. juna. Za sada što ne znamo jeste ko će se pojaviti kao predlagač, Amerika ili Francuska, ali ko god da se pojavi, ta rezolucija ima većinu. Posebno je pitanje da li će EU i Amerika insistirati na glasanju, a to je u ovom trenutku veoma teško predvideti, jer ima razloga i za i protiv. Razlozi za glasanje imaju za pozadinu da se Rusija dovede u veoma neprijatnu situaciju da može ili da prihvati, bude suzdržana ili da stavi veto. Igra na ruski veto tog časa postaje vrlo ozbiljna i od ruskog veta neki bi imali korist, a neki štetu. NN: Ko bi imao korist, a ko štetu? JANJIĆ: Sigurno bi Rusija i sam Putin imali koristi, time bi ruski predsednik dokazao da je čvrst, da ne popušta, što bi ojačalo njegovu unutrašnju poziciju, jer još nije odlučeno da li će u Rusiji biti ustavnih promena i produženja njegovog mandata. Ili, ukoliko do produženja mandata ne dođe, Putin želi da izbori mesto za svog naslednika. Sa druge strane, opozicija u Rusiji, a to su komunisti i evroazijati, sigurno bi kaznili Putina ukoliko bi popustio pred američkim pritiskom, jer oni Kosovo koriste pre svega kao unutrašnjepolitičko pitanje još od 1999. godine, kada je Rusija doživela bombardovanje SRJ kao sopstveni poraz. Najgore bi tu prošla EU. Ona bi ostala bez rezolucije koju smatra uslovom za preuzimanje misije na Kosovu i Metohiji, ušla bi u kosovsku priču iz koje ne bi mogla da izađe, a neke zemlje, kao na primer Španija, već su najavile da će povući svoje vojne kontingente sa Kosova ukoliko se rezolucija ne usvoji. Došlo bi do previranja unutar EU i to bi bila idealna situacija za Albance i njihove mentore da ponovo krenu u nasilje. NN: Iz ovoga proizilazi da bi srpska strana bila ta koja bi imala štetu? JANJIĆ: Da, srpska strana bi imala štetu i to veliku, zajedno sa EU, s tim što bi EU bilo malo lakše jer ne živi ovde i ima manji rizik. Najverovatnije bi došlo do nasilja, do povlačenja jednog dela Srba iz pokrajine. Nažalost, svi oni koji već godinu i po govore da vreme ne radi za Albance uverili bi se da vreme ne radi za Srbe, jer je Srpsko nacionalno veće iz severnog Kosova stupilo u bojkot međunarodne zajednice, ne komuniciraju ni s Albancima, a potpuno je nejasna politika Beograda. Oni nemaju nikoga, međusobno su podeljeni, neorganizovani. To je što se tiče Srba dole, a kada su Srbi u Beogradu u pitanju, teško je računati na jedinstvenu reakciju, sem na galamu - ne damo Kosovo i - ovo je nepravda. Teško je očekivati bilo kakvu diplomatsku aktivnost. NN: Da li to znači da je Srbija u mat poziciji? JANJIĆ: Mi bismo trebalo da se molimo Bogu i da učinimo sve što možemo da ne dođe do ruskog veta. I to je onaj poziv Putina koji neki ne žele da čuju, da ima osnova za kompromis, ali da treba raditi sa Beogradom. To znači da je Beograd taj koji bi trebalo da uradi nešto na dolaženju do kompromisa. Suviše je tvrdo i bez argumenata odigrao još na samoj sednici Saveta bezbednosti premijer Vojislav Koštunica, kada je pre nego što je i završena rasprava o Ahtisarijevom planu proglasio plan propalim. To je netačno. Rasprava o tom planu će se završiti kada i rasprava o rezoluciji. Koštunica je svojim tvrdim stavom samo ubrzao proces, umesto da je išao onako kako su se njegovi savetnici obratili Misiji SB, a to je da razdvoji šta je to što su zaista dogovorili sa Ahtisarijem, a šta je to o čemu nisu razgovarali, pa da traži razgovore o onome o čemu nije razgovarano. On je, međutim, išao na odbacivanje svega, pa čak i onoga što je prihvaćeno na predlog Beograda i to je dovelo do vrlo loše međunarodne pozicije. Tu smo izgubili nestalne članice SB. Drugo, u toj tzv. našoj diplomatskoj inicijativi, koja, vidim, još traje, uopšte mi nije jasno zašto predsednik Boris Tadić putuje od zemlje do zemlje da bi mu saopštile da će glasati za rezoluciju kada to unapred zna, jer zna stav Rima, Finske, a na primer ne dolazi u Budvu, gde su svi predsednici regiona, gde postoji neka vrsta saglasnosti. Ako nemate podršku u SB, morate obezbediti podršku u susedstvu. Sve u svemu, taj period je Amerika odlično iskoristila, disciplinovala je EU, kratkim rokovima pritisla Evropljane i na kraju su padali jedan po jedan, pa je evo pre neki dan i Slovačka prihvatila rezoluciju. NN: Šta je onda taj kompromis o kojem ruski predsednik Putin govori? JANJIĆ: Kompromis o kojem govori Putin se bazira na dve stvari: prvo na stalnim tvrdnjama Beograda da je spreman na kompromis, ali se ja bojim da iza toga ne stoji ništa konkretno. Međutim, naši političari ne znaju da reč obavezuje, a hiljadu puta sam ih slušao kako razgovore počinju i završavaju sa - mi smo spremni za razgovore na bilo koju temu, na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme, a onda na te razgovore neće da odu. Kompromis je moguć i u prihvatanju rezolucije koja ne bi pomogla nezavisnost, prihvatanje EU kao protektora, ali uz dogovor u vezi s Ahtisarijevim planom i dogovor šta može da se prihvati, a šta ne. Od Beograda niko ne traži da prihvati nezavisnost, jer svi znaju da on to neće uraditi, kao što svi znaju da pitanje pune nezavisnosti Kosova još nije na dnevnom redu. Ali, bojim se da će ovakva beogradska pozicija ubrzati priznanje Kosova. Nije kompromis da priznate nezavisnost, ali jeste da priznate da ste nešto pregovarali. Bilo bi bolje priznati da jesmo loše pregovarali, promeniti pregovarački tim i ponuditi proaktivnu strategiju. NN: Šta mislite o Ahtisarijevom predlogu? JANJIĆ: Tačno je da Ahtisari nije gledao budući status Kosova kao buduće odnose Srbije i Kosova, već je išao s namerom da unapred ošteti Srbiju i tačno je da je bio jednostran. Ali, onda je trebalo reći šta vi mislite da je pozicija građana Kosova, koje državne interese Srbija brani u ekonomiji, šta dozvoljava da Albanci preuzmu, da li ste spremni da date više od autonomije, na primer republiku ili ste spremni da date zemlju u rentu na 50 godina. Takođe, postoji unija kao prelazno stanje i ona ne mora uvek da se završi kao sa Crnom Gorom. Dakle, postoji mnogo modaliteta koje Beograd uopšte nije proigrao. NN: Kako procenjujete međuetničke odnose u BiH? JANJIĆ: U BiH je došlo do asimetričnog razvoja, RS je postigla kakav-takav stepen obnove, konsolidacije i stabilizacije i to se pokazalo u poslednje tri godine, kao i ekonomski rast. Uvedeno je jednostavnije upravljanje, nema kantona, postignuta je neka vrsta balansa. A to se pokazalo i kada je pobedio SNSD Milorada Dodika, oni su podelili pozicije i sa onima koji su te izbore izgubili. Tu postoji osećaj da čak i kada nekoga politički porazite na izborima ne treba ga otpisivati i to je uslov da imate stabilno društvo. RS je ušla u zrelost parlamentarnog sistema. Sa druge strane, kada je Ešdaun video taj problem odreagovao je pogrešno. Želeo je, kao i međunarodna zajednica, a taj pritisak je i sada vidljiv iz SAD, da problem reši tako što će sve centralizovati na nivou BiH. Želeo je da smanji snagu RS, i to su se pokazali oni stereotipi straha od Srba. NN: S kojim problemima se BiH suočava u ovom trenutku? JANJIĆ: Trenutno su veći problemi to što je Federacija nefunkcionalna, što ima puno kantona, kantonalnih vlada, puno budžeta, ekonomija je neefikasnija, a bošnjačko političko telo pocepano. Haris Silajdžić se u pokušaju da se nametne Bošnjacima koristi svim sredstvima, od korišćenja Malezije i njenog novca, do upotrebe tog novca za lobiranje u Americi i zloupotrebe Ambasade u Americi i opsesivnog napada na Dodika. To je stara matrica po kojoj tim napadima želi da mobiliše sve iza sebe, a nada se da će i Hrvati promeniti poziciju. On jednostavno, pošto nema odgovornost kao Dodik ni po broju dobijenih glasova ni po očekivanjima, ide na sve ili ništa. Zidovi unutar Bosne veći su nego spoljni i lakše je preći iz Hrvatske i Srbije u BiH, nego unutar same Bosne, jer preveliki su zidovi u glavama. NN: Kako u tom smislu izgleda RS? JANJIĆ: RS je uspela da se osamostali za paralelni život. Ona je sposobna da živi čak i u nekoj uniji ili konfederaciji i da funkcioniše i njoj više ne smeta Bosna. Međutim, bošnjačka strana, koja je podeljena, se boji marginalizacije i kao slabija strana pokušava da izazove krizu u kojoj bi se dočepala apsolutne vlasti. Postoji i matrica po kojoj međunarodna zajednica deluje, a to je da uvek gledaju Bošnjake kao žrtve, što oni jesu bili u jednom trenutku, ali zanemaruju dve stvari: da sami Bošnjaci nisu našli zajednički jezik s Hrvatima i da su Hrvati, dobijajući dvojno državljanstvo, sve manje zainteresovani za situaciju u BiH. Oni s tim pasošima ne dele sudbinu ostalih, a pri tom Hrvatska nije ničim obavezana da igra bilo kakvu ulogu odgovornosti i konstruktivnosti. NN: Vi, dakle, smatrate da je jedan od osnovnih problema za razvoj BiH politika Harisa Silajdžića? JANJIĆ: Sa Silajdžićem očekujem novi prodor islamskog fundamentalizma. Ostaje da se vidi kako će kada je u pitanju taj problem delovati novi međunarodni predstavnik. Čini mi se da je jedino rešenje za BiH ozbiljna transformacija Federacije, ukidanje kantona, zabrana ekstremističkog delovanja. U ovoj situaciji u kojoj su Silajdžić i pasivna većina koja to gleda na jednoj i Dodik i RS na drugoj strani, ako se ne umeša međunarodna zajednica, to sigurno neće dovesti do bolje situacije u BiH. NN: Da li postoji rešenje međuetničkih odnosa ne samo u Srbiji i BiH, već i na čitavom Balkanu, s obzirom na istorijsku "trusnost" ovog područja? JANJIĆ: Da bi se smirilo trusno područje, moraju da dođu tzv. zajednički projekti. Međunarodna zajednica u svemu što je eksperimentisala je bila neefikasna, jer se fokusirala na veliki broj zemalja, umesto da u zemlje bivše SFRJ dođu s ozbiljnim novcem, zajedničkom elektroprivredom, zajedničkim tablicama. Makedoniju i Hrvatsku tretiraju kao sasvim normalne države, a one to nisu. Hrvatska je jednostavno proterala svoje stanovništvo, nije izvršila obaveze u domenu ljudskih prava, sa druge strane Makedonija je pred raspadanjem, rastu etničke tenzije, a prave se kao da je sve u redu. Ovde je na sceni potpuno odsustvo regionalne vizije EU i da budem vrlo direktan, ovde je regionalni konflikt negde u sredini i nije pri kraju, a lek se zna. Lek je da se granice mirno dogovore na nekoj konferenciji, da se što više približe stanju etniciteta, da se smanje strahovi među ljudima, a onda da se učine prolaznim. To je rešenje bilo u Skandinaviji posle svih ratova koje su imali i u mnogim drugim zemljama. NN: Koliko ova situacija, što u Srbiji, što u BiH, podseća na devedesete? JANJIĆ: Podseća malo po retorici, ali ovo je kolaps nekih ideja. Kada se jednom nađete u strukturama NATO, kao što je Partnerstvo za mir, nemate više mnogo prostora za sukobljavanja. Ovo jeste prelaz i mada deluje crno, ja jesam optimista. Situacija je samo verbalno slična, sadržinski je nova, jer ogromna većina ljudi govori pragmatičnim jezikom investicija. Šta je loše u tome otvoriti se prema ruskom kapitalu, prema kineskom ili američkom kapitalu? Ništa. A svima je jasno da neće domaći i strani investitori da gledaju kako im gore fabrike. Ideološki ćemo, naravno, dugo imati neke stvari koje će nas podsećati na taj period devedesetih, ali je ukupna slika drugačija. Dolazi kraj tajkunizacije Srbije NN: Kako ocenjujete političku klimu u Srbiji uoči rešavanja statusa Kosova? JANJIĆ: Mislim da ćemo dobiti vrlo važan period od recimo tri meseca koje možemo da iskoristimo samo ako Srbija zaista pokuša da postigne ozbiljan politički dogovor među strankama. Tu ne mislim samo na podelu vlasti i preduzeća. Srbiji predstoji nova faza ekonomskih odnosa i došlo je vreme kada mora da probije unutrašnja ograničenja. Samo jedan primer je da u Srbiji domaći tajkuni koji drže monopol u hrani, trgovini, građevinskom zemljištu onemogućavaju dalji razvoj, investicije u poljoprivredi, gradnji jeftinijih stanova. To će se probiti i u tom obračunu će doći kraj i ove vlade i tajkuna i tada će, očekujem, doći do prekomponovanja političke scene. Pored radikala, koji imaju svoje političko mesto, doći će do snažnog grupisanja onoga što se zove levi centar i levo od centra. Drugi problem je problem nasleđa i nasleđene lažne predstave o državnom interesu. Ako nemate Srbiju kao jaku, organizovanu državu, izgubićete i teritoriju. Sada je vreme kada moramo preći iz etnonacionalizma u državotvorstvo i sa te strane Kosovo je lekovito. Ono je katalizator. Očekujem da će Srbija ovaj period od tri meseca iskoristiti da se pozabavi sobom, ali se bojim da će Koštunica vikati "Ne dam", Tadić će pevati tercu "Ne dam ni ja", a u suštini Kosovo će otići. Nezavisne novine http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1246
