Хрватска да врати станарска права Међународна заједница би требало да изврши притисак на Хрватску како би Србима који тамо живе била враћена сва права која су им одузета пре дванаест година, изјавио је јуче у Београду председник Заједнице Срба Хрватске и Босне и Херцеговине Бранислав Швоња.
Говорећи на конференцији за новинаре поводом 12. годишњице операције „Олуја”, он је рекао да би Хрватска пре свега требало да врати станарска права, имовину и право на пензије Србима који су се вратили у Хрватску, као и да обезбеди одрживи повратак у ту земљу свим избеглим и расељеним Србима. Швоња је навео да би Влада Србије и председник Србије требало да покрену иницијативу да се Србима обезбеде та основна људска права. „Крајње је време да после 12 година тај проблем почне да се решава, јер готово ништа од онога што је званична Хрватска обећала није испуњено. Неискрени су позиви хрватских званичника да се прогнаници врате”, казао је Швоња. Он је указао да је, по званичним подацима Комесаријата за избеглице Републике Србије, у Хрватској 40.000 Срба без станарских права, да за њих 20.000 није решено питање пензије, као и да 280 српских села у Хрватској нема струју. Швоња је навео да Срби у Хрватској у овом тренутку воде око 10.000 имовинских спорова. „И даље се трага за 2.700 несталих Срба. Срби повратници у Хрватској не могу да добију посао. Проблем су и оптужнице за непостојеће ратне злочине. У овом тренутку има 5.000 пријава, а 700 Срба је осуђено. Он је навео да званичници у Србији нису испунили очекивања Срба из Хрватске и затражио од њих да заштите Србе у Хрватској. Швоња је критиковао и представнике Срба у хрватском Сабору. Члан председништва Заједнице Срба Хрватске и БиХ Милимир Мучибабић навео је да избеглице из Хрватске, БиХ и са Косова деле исту судбину. „Хрватска мора да пре уласка у Европску унију испуни колективна и лична права Срба и не може их проглашавати грађанима другог реда”, указао је Мучибабић. Он је затражио да се формира државни институт за избеглиштво и дијаспору, који би се бавио проблемима избеглих и расељених Срба из Хрватске, БиХ и са Косова. Представници Заједнице Срба из Хрватске и БиХ најавили су да ће на годишњицу акције „Олуја” 4. августа у 9.30 одржати протест испред хрватске амбасаде у Београду. У 11.00 часова биће служен парастос у цркви Светог Марка, после чега ће на Тргу Николе Пашића бити одржан Четврти илинденски крајишки сабор. Акција „Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом Хрватске војске, полиције и Хрватског већа одбране на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације (самопрокламована Република Српска Крајина). Дан касније, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Према неким подацима, с обзиром на то да прецизних података још нема, у акцији хрватске војске „Олуја” нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права процењује да је током те операције погинуло око 700 цивила. Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба, од чега 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце. У Хрватској је 5. август државни празник, који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију „Олуја” којом су под хрватску управу враћени последњи делови територија које су биле под контролом крајишких Срба. Бета http://www.politika.co.yu/
