Serbica Books - misionari srpske reči Kutak za dušu Ova knjižara iz Toronta uspela je da izraste u specifični kulturni i informativni centar kojim se srpska emigracija ponosi Piše: Suzana Sudar
U prestonici Ontarija postoji mesto gde se leči nostalgija za pisanom rečju, za jezikom i za onim specifičnim mirisom knjige koji nas, kada se jednom uvuče u nozdrve, ne napušta do kraja života. Već više od tri decenije, tačnije od 1969. godine, u srcu Toronta postoji i opstaje prodavnica knjiga na srpskom jeziku – Serbica Books (www.serbica.com), mesto u kome se i knjige i ljudi osećaju kao kod svoje kuće. Reč je o najvećoj srpskoj knjižari u dijaspori, koja svakog dana na svojim policama nudi do 10.000 naslova, što je lepa brojka ako se uzme u obzir da su to maltene samo dela naših autora iz matice i rasejanja, a manji deo čine dobro probrane knjige svetskih pisaca sa najbolje ocenjenim prevodima na srpski jezik. Tamara i Predrag Apić Ovu prodavnicu koja je vremenom postala više od knjižare, osnovao je Živko Apić a danas je vodi njegov sin Predrag, koji je počeo da pomaže ocu kada je završio studije urbanizma. – U početku sam najviše radio na kompjuteru a kada se otac razboleo sve više sam preuzimao posao. Vremenom sam zavoleo rad u knjižari jer je lepo kada si svoj gazda i kada možeš od početka da pratiš jedan projekat. A najviše zato što sam nastavio nešto što je on započeo i u šta je uložio mnogo ljubavi i truda. To se pokazalo kao uspešna i korisna misija za ljude koji su odvojeni od svoje otadžbine – kaže Predrag koji danas ime pune ruke posla jer Serbica Books ima izuzetnu saradnju sa bibliotekama i univerzitetima u Severnoj Americi, kao i razgranatu mrežu kupaca po celom svetu. - Osim čitaocima iz Amerike, knjige šaljemo i na adrese u Japanu i Australiji. Zato moramo u svakom trenutku da znamo šta se događa u matici i u stalnom smo kontaktu sa izdavačima, pratimo svu štampu koja je posvećena ovoj oblasti i redovni smo posetioci na sajmovima knjiga u Beogradu i Novom Sadu – objašnjava Predrag koji je rođen u Torontu ali odlično govori srpski što je, kako kaže, zasluga njegove supruge Tamare. Živko Apić U slavu srpske knjige Istoričar Živko Apić, rodom iz Žablja kod Novog Sada (1928-2000), došao je u Kanadu 1954. godine. Radio je u biblioteci u Vindzoru i Torontu. Sa suprugom Olgom je pripremio i objavio dvojezična izdanja, na srpskom i engleskom, Sveto pismo, Njegošev „Gorski vjenac“ i pesme Desanke Maksimović. Od 1969. počeo je da se bavi kataloškom prodajom knjiga, a dve decenije kasnije otvorio je knjižaru koja danas nosi ime Serbica Books. Biografija Živka Apića nalazi se u enciklopediji Novog Sada i „Ko je ko“ u provinciji Ontario. Promena strukture srpske zajednice u poslednjoj deceniji odrazile su se i na rad knjižare. - Iskreno, talas emigracije koji je došao u Kanadu u poslednjih petnaestak godina išao nam je na ruku. Onih starijih je sve manje, a njihova deca zbog slabog znanja srpskog jezika nisu u mogućnosti da se ozbiljnije bave našom literaturom. Da bismo im približili srpske pisce trudimo se da imamo knjige koje su prevedene na engleski, kao i sve što se objavi o nama Srbima na tom jeziku. Mlađi doseljenici su uglavnom obrazovan svet koji ima naviku čitanja i izuzetno su dobro obavešteni. Čim pročitaju da se sprema nešto novo od naslova u Beogradu, odmah nas zovu da pitaju da li to ima i kod nas da se kupi. To interesovanje nam je najveći pokretač da već posle nekoliko dana izađemo u susret njihovim željama. Imamo preduzeće u Novom Sadu koje sarađuje sa svim domaćim izdavačima i apsolutno ne može ništa da nam promakne iz oblasti književnosti u otadžbini – kaže Tamara Apić, koja je po završetku studija književnosti radila u knjižarstvu i izdavaštvu u! Novom Sadu, gde je i upoznala svog supruga. Baš zbog te stručnosti, predusretljivosti i ljubaznosti, vremenom su stekli poverenje kod članova naše zajednice, pa knjižaru Serbica Books mnogi smatraju za nezvanični srpski informativni i kulturni centar. - Nama je to simpatično i svojski se potrudimo da pomognemo koliko god možemo, bilo da nas ljudi zovu i traže nekog našeg frizera, lekara ili da se raspituju za neki događaj – kažu Apići. Na ovom mestu se održavaju i razna predavanja, književne večeri, promocije, izložbe... Imali su tu privilegiju da ugoste značajne pisce, pesnike, istoričare, slikare, glumce, eminentne izdavače, i druge kulturne poslanike iz Srbije. Među njima su bili, između ostalih, Dobrica Ćosić, Momo Kapor, Milovan Danojlić, Gordana Kuić, Rada Đuričin, Vuk Drašković, prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, Vida Ognjenović, Svetislav Basara, Radoš Ljušić, Dušan Bataković, Vladimir Tasić... Ono što raduje jeste da su se Srbi, kako kažu, vratili lepoj književnosti , dok interesovanje za senzacionalističke naslove iz perioda poslednjih ratova polako jenjava. - Novodošli su posebno orjentisani na dečiju literaturu, a starija emigracija je još uvek najviše zainteresovana za istorijske knjige. Bukvari, kuvari, rečnici, uvek su traženi. Naša želja je da knjige svakom treba da budu dostupne – objašnjavaju Tamara i Predrag, koji kao ozbiljni poslovni ljudi već sada razmišljaju o obeležavanju četiri decenije postojanja, tačnije o iznenađenjima koje žele da prirede svojim najvernijim kupcima, kao i svim ljubiteljima knjige. Zbog toga i ne čudi što je Serbica Books izrasla u istinsku instituciju u našoj zajednici, jednu od retkih ako ne i jedinu, koja je uspela da se odbrani od usuda palanačkog prepucavanja koji je nažalost nezaobilazan među našim zemljacima i u ovom delu sveta. Ono što je sigurno jeste da bi se Živko Apić ponosio što je njegov san nastavio da živi na ovakav način. http://ciode.ca/susreti/29-serbica%20books.html Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
