Страх од инфлаци?е
Од Нове године до кра?а ?ула инфлаци?а ?е у Срби?и порасла 4,8 процената.
Само у прошлом месецу 0,6 одсто. Мало или много - пита?е ?е сад. Поготово у
односу на оно што ?е за ову годину предвидела Народна банка Срби?е, ко?а ?е
себи, али и осталим актерима економске политике зем?е, поставила ци?ну стопу
инфлаци?е у интервалу од четири до осам процената. Уз неформално обе?а?е
гувернера Радована ?елаши?а да ?е се НБС трудити да погоди до?и део
инфлаторне "стативе". Прошло ?е седам месеци 2007. Чини се да ?е гувернер
близу ци?а, али да ли ?е га и домашити - оста?е да се види. За изабрани
модел таргетиране или ци?ане инфлаци?е, за ко?у се определила наша централна
банка, промаша? ?е и када се пребаци, али и подбаци изабрани оквир мете. А
то се управо догодило лане. У овом часу, то ?е, ме?утим, много ма?и проблем
од зеб?е, ко?а се овог лета проноси разним каналима. Да нас чека вру?а, по
некима, права инфлаторна ?есен. Да ли?
На ?едно? страни налазе се, одиста, нимало слаби наговешта?и могу?ег
распирива?а цена. Нафта ?е на светском тржишту, баш као и многи метали и
сировине ко?е увозимо, из дана у дан све скуп?а. Ве? ?е извесна корекци?а
цене стру?е у септембру за око пет процената. Тропске ?улске вру?ине озби?но
су довеле у пита?е приносе многих проле?них, али и вишегодиш?их засада.
Пекари траже више цене хлеба. И на све то, као опасан системски проблем, на
ко?и ве? месецима упозорава велики бро? економиста, сто?е висока бу?етска
потрош?а и велике плате државних чиновника и радника у ?авним предузе?има.
Коначно, буде се цене и индустри?ских произво?ача ко?и су на?опасни?и весник
дубоких и потмулих пореме?а?а у привреди.
С друге стране, опет, чини се да инфлаторни ?аво не изгледа баш тако црн и
злослутан. И лане су цене енерги?е расле, па ?е инфлаци?а била ма?а од
очекиване. Централна банка у борби за стабилност цена и очува?е вредности
дома?е валуте нема неки богзна какав разу?ен систем, али и са оскудним
мерама успева да и по цену високих трошкова инфлаци?у задржи под контролом.
Ово се, пре свега, односи на веома експанзивну бу?етску потрош?у и
реализаци?у Националног инвестиционог плана. И кончано, неспутаним увозом,
поготово робе широке потрош?е, неутралиса?е се по?ачана дома?а траж?а,
снизити притисак на цене, али трговински дефицит лако може бити и свих осам
мили?арди евра, ако се све настави досадаш?им темпом.
Откуда онда страх од инфлаторног пожара, поготово што су наше садаш?е стопе
много ближе цивилизовано? Европи, са око два одсто у просеку, него
Зимбабвеу, где ?е ове године инфлаци?а бити на?ве?а у свету - свих 100.000
процената.
Када се иск?уче политичке и друге примесе у шире?у страха од инфлаци?е,
долазимо на терен зазира?а од нечега што ?е ово друштво не тако давно, пре
14 или 15 година, дебело платило. Од инфлаци?е 1993. и прва 24 дана ?ануара
1994. ко?а ?е бележила раст од два до три процента на сат или 70 одсто
дневно. Да ?е таквим темпом наставила да хара целе 1994. достигла би
невероватних 313 милиона процената. Ва?марска Немачка почетком четрдесетих
или сада Зимбабве готово да су неупоредиви са ондаш?ом СР? огрезлом у
инфлаци?и и општем безна?у са платама од пет марака и пустим рафовима
продавница. Горка се?а?а.
Деда Аврам, како ?е народ од милоште прозвао Драгослава Аврамови?а, тадаш?ег
гувернера НБ?, ко?и ?е са сво?ом екипом инфлаци?у скоро преко но?и довео на
нулу, па чак и у зону дефлаци?е по?единих месеци, показао ?е да држава, када
хо?е, може да направи хаос, али и да га заузда.
Проблем ондаш?их, а по много чему и садаш?их економских власти био ?е и
остао - да се достигнути низак ниво инфлаци?е тра?ни?е одржи и полако своди
на све ма?у меру. А то ?е, тек када се чу?е за ?апанске стопе, око нуле,
више него тежак, ?аво?и, посао. А на том испиту пале су и пада?е многе владе
и политике.
Ако ?е инфлаци?а кваре?е новца, од чи?ег се погубног делова?а ничим не
можемо ефикасно заштитити, поготово на?сиромашни?и делови друштва, ?ер нема
тих пара и вредности ко?е она не може да обезвреди до апсурда, да ли ?е и у
нашем случа?у разумна извесна доза страха од такве болести? ?еднозначног
одговора нема, нити га може бити.
Али, као и са сваком врстом страха, осе?а?ем ко?е на?чеш?е нема рационалну
основу, ?удски ?е прибо?авати се од инфлаци?е и ?ених погубних последица.
Пита?е ?е само мере. Зато ?е задатак економских власти тим ве?и и пречи да
?о? се на ва?ан и одговара?у?и начин супротставе. Поготово када у игру у?у
опасни психолошки фактори и покрену самосталну инфлаторну спиралу.
Слободан Кости?
Pogledaj komentare
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36676
