KOJEN: Ako ode Kosmet, ništa od ulaska u Evropsku uniju
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14>
Nakon današnjeg sastanka Kontakt-grupe u Londonu, medunarodna posrednicka
“trojka” za pregovore o buducem statusu Kosova i Metohije, koju cine
predstavnik EU Volfgang Išinger, SAD Frenk Vizner i Rusije Aleksandar
Bocan-Harcenko, dolazi u petak u Beograd. – U ovom trenutku niko ne zna
tacno šta ce se dešavati sledecih meseci – ni koliko ce trajati pregovori,
ni kakav ce biti njihov format (šatl-diplomatija, direktni pregovori, nešto
izmedu toga dvoga), ni kako ce biti precizno odredene pregovaracke teme, pa
ni kada ce biti podnet izveštaj Ban Ki Munu – kaže za „Dnevnik” bivši
koordinator državnog pregovarackog tima prof. dr Leon Kojen.
– Trenutno znamo da se rusko videnje pregovora suštinski razlikuje od
americkog i evropskog, kao što ni americko i evropsko nisu podudarni u svim
nijansama. U naredne dve-tri nedelje bice jasnije o cemu su clanice „trojke”
uspele da se dogovore medu sobom, kao i šta su postigle na prvim sastancima
u Beogradu i Prištini. Tek tad ce moci da se kaže da li se išta promenilo u
odnosu na sadašnju situaciju – koja za Srbiju nije idealna, ali je
neuporedivo povoljnija nego za kosovske Albance, cije su se nade u brzu
nezavisnost istopile kao sneg na suncu.
Ipak, iz Prištine se cuje da je nezavisnost za njih svršena stvar i da oni o
tome više nemaju šta da pregovaraju?
– Ne treba zaboraviti da su Albanci to isto rekli i kada je u jesen 2005.
zvanicno otvoren statusni proces. Prošlo je gotovo dve godine, a Kosovo nije
ni za korak bliže nezavisnosti. Pre bi se reklo da je dalje od nje, jer je
sad svakome jasno da Savet bezbednosti UN nece doneti novu rezoluciju koja
bi otvorila put nezavisnosti Kosova. Ali, albanski lideri su godinama
govorili da je nezavisnost gotova stvar, pa im je sad gotovo nemoguce da
preispitaju svoju politiku. Zato svaki udarac koji pretrpe samo izaziva još
žešcu retoriku.
Na šta tacno mislite?
– Pre tri dana u Prištini je saopšteno da Albanci odbijaju svaki razgovor o
tri stvari: o nezavisnosti, o podeli Kosova i o Ahtisarijevom planu. Ipak,
Sejdiju, Ceku i ostali dobro znaju da je Ahtisarijev plan propao i da ce
morati da pregovaraju o statusu, ali ne znaju kako s tim priznanjem da izadu
pred svoju javnost, kojoj su do juce pricali bajke. NJihovi mediji ih, uz
to, stavljaju na tihu vatru, jer neprekidno traže nove dokaze
nepopustljivosti, kao da to može doneti neki rezultat. Otuda ovakve izjave,
koje ce u praksi brzo morati da poreknu.
Pojedini analiticari tvrde da se u predstojecim danima i nedeljama nece
mnogo pitati ni Beograd ni Priština, vec da ce se to vreme iskoristiti za
približavanje stavova unutar Kontakt-grupe?
– Sigurno je da ce velike sile, a pre svega „trojka” unutar Kontakt-grupe,
imati odlucujuci uticaj na ishod kosovske krize. Ali to ne znaci da se
neposredni akteri, a pogotovu Beograd, ni za šta nece pitati – kada bi bilo
tako, ne bi ni bilo pregovora, vec bi odluka bila doneta, a u Beogradu i
Prištini bi imali samo da je uzmu k znanju. Trenutak za tako nešto je
postojao u vreme intervencije NATO-a. Zapadne sile su mogle da idu do kraja,
zaposednu Kosovo kopnenim snagama i proglase nezavisnost, naravno, uz
oduševljenu saglasnost Albanaca. To se nije dogodilo i situacija je sada
bitno drukcija. Kosovski Albanci nemaju mnogo uticaja na ishod krize i zato
što su politicki i ekonomski najslabiji akter, i zato što im je stav suviše
maksimalisticki. U situaciji gde su interesi i pogledi veoma
suprotstavljeni, nema mnogo izgleda da pobedi maksimalisticka opcija.
Miloševic to nije razumeo pre 20 godina, albanski lideri to ne razumeju
danas.
A Beograd?
– Srbija je od pocetka shvatila da ne sme da se postavi maksimalisticki, vec
da mora težiti kompromisu, i ta politika dala je rezultata. Ne treba
zaboraviti da protiv nezavisnosti Kosova nije samo Rusija vec i veliki broj
drugih zemalja: Kina, Indija, Indonezija, Južna Afrika, da pomenem samo
najvece medu njima. Kao i Rusija, te zemlje su protiv nezavisnosti Pokrajine
prvenstveno zato što bi ona predstavljala evidentno kršenje medunarodnog
prava. Ali njihovom stavu sigurno je doprinelo i razložno držanje Srbije,
koja Albancima na Kosovu nudi izuzetno široku autonomiju i iskreno želi da
se ceo spor reši mirnim putem. Zahvaljujuci tome, uticaj Beograda na rešenje
kosovske krize danas je veci nego što je bio pre godinu ili dve. Tamo gde
velike sile imaju odlucujuci uticaj može se uspeti samo ovakvom politikom –
nacionalni i državni interes Srbije mora se ugraditi u neki moguc kompromis
izmedu velikih sila.
Nedavno ste ocenili da u slucaju jednostranog priznavanja nezavisnosti
Kosmeta „Srbija više ne bi imala ni ustavnih ni politickih mogucnosti za
nastavak procesa prikljucenja Evropskoj uniji“. Zbog cega?
– To bi bar svakom politicaru moralo da bude jasno. Ako bi kosovski Albanci
jednostrano proglasili nezavisnost, bila bi rec o pokušaju otvorenog pravnog
nasilja – nad upravom UN u Pokrajini, nad Rezolucijom 1244 SB UN, nad
pregovarackim procesom pod okriljem UN i, naravno, nad suverenitetom i
teritorijalnim integritetom Srbije. Ukoliko bi u toj situaciji SAD i EU (ili
bar najvece evropske zemlje) tu samoproglašenu državu priznale, vlast u
Beogradu bi to morala da konstatuje i da izvuce odgovarajuce zakljucke. Kao
i svaki gradanin Srbije, vlada i parlament dužni su da poštuju ustav zemlje
i cine sve da se njegove odredbe poštuju. To znaci da bi, po svoj prilici,
na predlog Vlade, parlament morao da donese odluku kojom se do daljeg
obustavlja proces prikljucenja EU. Priznajuci nasilno otcepljenje Kosova,
EU, ili bar njene kljucne clanice, pokazale bi da se odnose prema Srbiji
neprijateljski koliko i Albanci koji su proglasili nezavisnost. Minimalan
odgovor s naše strane morao bi biti da se ta cinjenica uvaži – Srbija
svakako nema šta da traži medu onima koji aktivno podržavaju komadanje njene
teritorije.
Vicepremijer Ðelic ipak tvrdi da su pitanje statusa Kosova i evropska
integracija Srbije dva potpuno odvojena procesa?
– Trenutno možda i briselskoj i našoj birokratiji odgovara da se prave da je
tako. Ali zdrav razum govori suprotno. Evropska integracija Srbije i pitanje
statusa Kosova mogli bi biti dva odvojena procesa jedino kada bi Brisel
izricito rekao da je za EU nezavisnost Pokrajine iskljucena. Time bi u
Briselu priznali da je status Kosova unutrašnje pitanje Srbije koje se
rešava uz posredovanje UN i, bar nacelno gledano, rešavanje tog pitanja ne
bi moralo da utice na proces prikljucenja Srbije EU. Pošto se EU, nažalost,
izjasnila za nezavisnost Kosova, stvari stoje sasvim drukcije. Evropljani ce
dosta brzo morati definitivno da izaberu: da se zajedno sa Srbijom založe za
kompromisno rešenje na Kosovu, ili da, kao dosad, podržavaju albansku težnju
ka nezavisnosti. Po mom mišljenju, vlast u Beogradu ima sve razloge da
otvoreno pozove evropske politicare da se izjasne. Takticko pretvaranje da
kosovsko pitanje i evropska integracija Srbije nisu povezani samo ce
stvoriti pogrešan utisak da se Srbija priprema da precutno prihvati
nezavisnost. A to bi moglo da pokrene lanac dogadaja s nesagledivim
posledicama, ukljucujuci i gubitak evropske perspektive za Srbiju.
M. Stajic
http://www.dnevnik.co.yu/
<<image001.png>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
