Sa saveznicima je lakše __________________________________________ Sa saveznicima je lakše
Milovan Brkić Kada sam pregledao izvode iz svog dosijea koji je o meni vodila Služba državne bezbednosti, zapazio sam da sam iz kategorije ''unutrašnji neprijatelj'' preveden pod obradu kao "strani plaćenik", posle čega je sledio i kratak opis mog delovanja. Obrađivač je zapisao da vešto koristim frakcijsko delovanje u službama bezbednosti, i da često za račun pojedinih frakcija pišem tekstove protiv rukovodećih struktura. Uspeva, piše u mom dosijeu, da od nezadovoljnih pripadnika službe dobija podatke, i da ih vešto plasira, obezbeđujući tako saveznike za svoju propagandu. I, eto, za mnoge znatiželjnike, koji se stalno pitaju kako toliko dugo trajem pišući uz vetar, pojednostavljenog objašnjenja zašto sam još uvek živ i tu, na frontu. Samo očajnici idu da izginu uludo. Za svaki poduhvat moraju se imati saveznici. Makar ih tražili i među neprijateljem, koji nije zadovoljan onim što njima čine njihovi. Srbija je, posle dve decenije samovanja i potpune izolacije, dobila moćnog saveznika. Rusija se oglasila jasnom porukom da će podržati svako rešenje kosovskog pitanja, kojim bude zadovoljna Srbija. I ne samo to. Iz Moskve je stiglo uveravanje, a predsednik Putin je čovek koji drži reč jer je u pitanju ozbiljna država, da je Rusija spremna da snažno podrži Srbiju u njenom ekonomskom razvoju. Da li je i srpska politička elita spremna da prihvati ponuđenu ruku savezništva? Premijer Vojislav Koštunica tvrdi da njegova vlada veoma ceni rusku podršku i savezništvo, i da je Srbija spremna za punu ekonomsku saradnju s Rusijom. To su, za sada, njegove reči. S druge strane, predsednik Tadić, koji takođe ima reči hvale za podršku predsednika Putina, preko svojih ministara čini sve da se dodvori SAD-u i Evropskoj uniji. Vlada iz Vašingtona svom snagom želi da Srbiju ostavi bez Kosova, i uporno pokušava da Srbiju drži izolovanu, sa stalnim spiskom ultimativnih zahteva. Bušova administracija još drži zamrznute račune na kojima se nalazi imovina Srbije, a predstavnici Evropske unije jasno daju do znanja da nema šanse da u njeno članstvo uđemo za još najmanje 15 godina. Kako onda preživeti u izolaciji u kakvoj se sada nalazimo? Ruska vlada pred Srbiju ne stavlja ultimatume, već ponudu za investiranjem u našu privredu, otvarajući stotine hiljada radnih mesta. Grupacija Tadićevih oligarha i stranačkih saradnika spremna je da nam skine gaće, samo da sačuva svoja konta u inostranim bankama, da o sebi sačuvaju imidž ''demokratskih reformatora''. I sam predsednik Tadić je svestan da svitu njegovih ministara strani moćnici dočekuju kao bašibozuk, ali njima ne smeta da te susrete opišu kao "značajne i konstruktivne", i kao doprinos "uspostavljanju boljih odnosa". Tužna je činjenica da u aktuelnoj vladi premijera Koštunice nekoliko ministara ima norveški pasoš i državljanstvo (Mlađan Dinkić, Slobodan Milosavljević, Tomica Milosavljević...), koji su dobili pošto su Mobtel uspešno prodali "Telenoru", uz masnu proviziju. Ovaj ološ, nema sumnje, ne želi da Srbija ima moćnog saveznika, jer u tom slučaju oni moraju u zatvor. Hoće li Srbija pružiti ponuđenu ruku savezništva s Rusijom? Od tog izbora zavisi sudbina i životi nekoliko miliona gladnih građana naše napaćene zemlje http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=134&clanak=1
