ntervju : Marko Jakšić, lider kosmetskih Srba
Ključ pregovora u rukama Amerike Amerikanci nisu bombardovali Srbiju 1999. da bi se sad tako lako povukli. Ukoliko Albanci dobiju još jednu svoju državu, Kosmet bi postao geopolitičko i geostrateško pitanje Ni u novim pregovorima o statusu Kosova i Metohije, nažalost, neće zavisiti mnogo od nas, već više od američke strane koja bi trebalo da izvrši uticaj na Albanca, ako oni uopšte pristanu da pregovaraju. Međutim, ako ih u njihovom rigidnom stavu podrže predstavnici SAD, onda će oni, uz blagoslov najveće svetske sile, biti tvrđi u svojim zahtevima, čak i po cenu gaženja međunarodnih principa i ugovora na kojima počiva međunarodni poredak, kaže u razgovoru za Glas Marko Jakšić, predsednik Zajednice srpskih opština i naselja Kosova i Metohije i dosadašnji član srpskog pregovaračkog tima za Kosmet. Na pitanje da li očekuje da će i na novim pregovorima biti deo srpske delegacije, Jakšić odgovara da to „ne zavisi od njega“ već od Slobodana Samardžića, koordinatora koji će sastaviti tim, dodajući da o toj temi nije razgovarao ni sa predsednikom Tadićem, ni sa premijerom Koštunicom. Prema njegovom mišljenju, Srbija je trenutno u boljoj pregovaračkoj poziciji nego što je to bila u vreme dok je medijator u pregovorima bio Marti Ahtisari. - Mislim da je bolje imati tri koordinatora pregovora nego jednog posrednika, naročito onakvog kakav je bio Ahtisari, koji je imao tako visoka ovlašćenja i koji je pregovore vodio u dogovoru sa albanskom stranom. U takvoj situaciji mi, kao država, nismo mogli da utičemo ili da bilo šta promenimo u toku pregovora. Verujete li da će Albanci pristati na novo rešenje posle onog koje je ponudio Ahtisari? - Moram da ponovim da sve zavisi od američke strane. Ako oni skrenu pažnju Albancima da se ne mogu rušiti principi na kojima počiva međunarodni poredak, da se ne može zbog njih gaziti povelja UN, onda će odustati od Ahtisarijevog plana. Ali, ako im budu odobrili da zahtevaju još jednu albansku državu na Balkanu, onda će se oni držati Finčevog plana. Na koji način bi srpska delegacija, po vama, trebalo da utiče na tok pregovora? Da li postoji neki novi koncept ili će se državni tim držati starog, oprobanog u prethodnim pregovorima? - Mi bi trebalo da se držimo onoga što je najbitnije, a to su međunarodni principi i međunarodno pravo po kojima je jasno da su Kosovo i Metohija naši. Vreme je za povratak Vojske i policije Savetnik premijera Aleksandar Simić smatra da je u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti „došlo vreme“ da se jedan broj srpskih vojnika i policajaca vrati na teritoriju Kosova i Metohije. Kako to komentarišete? - Vreme je da se Rezolucija 1244 već jednom ispuni i da se bezbednosne snage Srbije u predviđenom broju vrate na prostor Kosova i Metohije, u srpske sredine. Mislim da to ne bi predstavljalo provokaciju i da bi te trupe bile od pomoći Kforu u slučaju novog nasilja. Sigurno je i to da bi njihovim povratkom i među srpske manastire bezbednost naših svetinja bila mnogo jača i veća. Videli smo 17. marta 2004. da „tuđa ruka svrab ne češe“. Mislim da je došlo vreme da se ispuni ono što je potpisano. Nema logike da se od Srbije traži da poštuje sve ono što potpiše, a kada se to isto zahteva od međunarodne zajednice, da se to ne ispunjava. Upravo iz tih razloga pravo je vreme da se potpisano ostvari u praksi. Ali i to najviše zavisi od američke strane. Mi samo tražimo ono što nama pripada i zato ne vidim da bi trebalo da delimo nešto što je naše. Više od godinu dana su nas zavodili za Goleš planinu, odnosno vodili su se tehnički pregovori o poziciji i pravima Srba, a preskakali su se statusni pregovori. A upravo iz njih proističu i pravo i položaj Srba na području Kosmeta, položaj srpske crkve i sve ostalo. I zato moramo da insistiramo na tome, jer smo do sada imali samo dva dana pravih pregovora. Šta vidite kao najveću prepreku u budućim pregovorima? - Više od trećine Ahtisarijevog plana se odnosilo na sudbinu NATO na području Kosmeta. Po meni, to je najveći spor za rešenje problema Kosova i Metohije. Po tom planu NATO trupe bi trebalo da na prostoru Kosmeta ostanu zauvek. S obzirom na to da su Kosovo i Metohija deo države Srbije, sudbina NATO je jasna - oni posle određenog vremena moraju da napuste područje pokrajine. Ali, Amerikanci nisu bombardovali Srbiju 1999. da bi se sad tako lako povukli. Oni smatraju da su taj prostor osvojili vojnički i nemaju nameru da odatle odu. Ukoliko Albanci dobiju još jednu svoju državu, Kosmet bi postao geopolitičko i geostrateško pitanje. Jasno je da nema velike razlike između Kazaija u Avganistanu, Al-Malikija u Iraku i Čekua na Kosmetu, jer su svi ti režimi dovedeni na vlast uz pomoć američkih bombi. U tome i jeste naš najveći problem jer Amerikanci nemaju nameru da napuste ono što su osvojili. U kom segmentu bi, prema vašem mišljenju, trebalo pojačati srpski pregovarački tim? Ima li u njemu mesta za neka nova, „zvučna“ imena? - Sve zavisi od predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice. Verujem da će oni, s obzirom na informacije koje dobijaju od bitnih međunarodnih činilaca, znati da odluče šta im valja činiti i kako da sastave tim. Autor: Siniša <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/23> Dedeić http://www.glas-javnosti.co.yu/
