Цунами на Дорћолу
Компанија „Оушн Атлантик” унајмила багеристе који су јуче у цик зоре сравнили
са земљом прву српску ливницу власника Јеврема Поповића
Прва српска ливница нестала са лица земље
(Фото Лука Вулетић)
Прва и најстарија српска ливница звона која се налазила на углу Француске и
Дунавске улице на Дорћолу срушена је јуче ујутро, око пет часова, до темеља
заједно са комплетном опремом, алатом и канцеларијским материјалом. Власник
ливнице Јеврем Поповић тврди да му је нанета штета од више милиона евра.
Приликом рушења оштећена је велика цистерна са горивом и уљем за производњу, па
је више тона ове текућине завршило у кишној канализацији у Француској улици.
Aмеричко-аустријска компанија „Оушн Атлантик”, инвеститор изградње будућег
луксузног стамбено-пословног комплекса „Галерија апартмани”, на месту где се
налазила ливница, ангажовала је раднике који су уз помоћ четири багера за сат
времена уништили сву имовину власника Јеврема Поповића и његових предака.
Док су житељи Дорћола спавали, јуче око пет сати, радници који су на рукавима
носили ознаку „Гем” изненада су ушли у ливницу на углу Дунавске и Француске и
изнели чувара на улицу. Пре него што су започели рушење, радници су изнели и
плинске боце, али не и велику збирку црквених звона, од којих многа потичу из
18. и 19. века, компјутере, телевизоре, машине, алат, архиву и печат фирме.
Када је рушење завршено, радници су поставили велику металну ограду око
рушевина. Они нису били расположени за разговор са представницима медија, као
ни Александар Завишић, директор „Оушн Атлантика”, који јуче није желео да
говори о рушењу ливнице.
– Немам коментар, то је званичан став фирме – казао је Завишић за „Политику”.
Према ранијој изјави Завишића, они су размишљали да о свом трошку преселе
ливницу на нову адресу у индустријској зони, не знајући какав је њен правни
статус.
– Али када смо се уверили да је законски власник локала Републичка дирекција за
имовину, схватили смо да немамо никакву обавезу према Поповићима. „Пословни
простор”, коме су они све време плаћали кирију, обавестио их је у августу 2006.
године да морају да се иселе. Све је урађено како закон налаже, па смо сходно
томе добили одобрење за изградњу – објаснио је својевремено Завишић. Уговор
склопљен између „Оушн Атлантика” и Републичке дирекције за имовину власник
ливнице је покушавао да оспори на суду.
Јеврем Поповић тврди да је испод гомиле шута остала имовина вредна око шест
милиона евра, док је штета на историјски вредним предметима – ненадокнадива.
Према његовим речима, испод шута су остала звона изливена у време кнеза Михаила
и краља Александра Обреновића.
– Могли су да изнесу опрему пре него што су почели да руше, али нису хтели да
губе време, ваљда мислећи да она ништа не вреди. Испод рушевина се налазе стара
звона из Немачке, из 18. века, више стотина шаблона, предмета који су били
спремљени за музејску поставку. Уништили су нам три телевизора, компјутер и
осталу вредну имовину. Чак су и звона која су била изливена и чекала купце –
уништена. Такође, испод шута је остала вредна документација и драгоцен печат
који је веома важан за нашу ливницу. Тражили смо да нам дају другу локацију где
бисмо наставили да радимо, али нам нису изашли у сусрет. Рушење ливнице је био
њихов одговор – огорчен је Јеврем Поповић.
Јуче око 12 часова свештеници из Старог села дошли су по своје звоно. Међутим,
дочекало их је обезбеђење. Монах Гаврило је само немоћно ширио руке и
необављеног посла се вратио у манастир.
Митар Шакотић, радник ливнице Јеврема Поповића, каже да је дошао на посао око
пола седам и покушао да заустави једног од багериста, који је уништавао све
пред собом. Међутим, није успео да га заустави, јер када се попео на багер,
брзо је реаговало обезбеђење и избацило га на улицу. Према његовим речима,
петорица радника су га на силу подигла, однела и бацила на коловоз у Француској
улици.
– Све сам покушао да зауставим, багеристу да прекине уништавање наше имовине,
јер је његовим поступцима угрожена наша егзистенција. Али, они се нису
обазирали на моје речи, већ су ме грубо, као да сам врећа кромпира, бацили на
улицу. То је срамота шта се догодило у центру града – нагласио је Митар
Шакотић, на коме су се видели крвави трагови на мајици и панталонама који су
„сведочили” да га ангажовани радници нису нимало нежно избацили на улицу.
Реаговала је и полиција која је дошла по позиву радника ливнице, али је после
кратког задржавања напустила место догађаја.
Приликом рушења ливнице оштећен је резервоар, где се налазило више од две тоне
мазута и уља који су се улили у кишну канализацију. О овом инциденту, јуче до
15 часова, нису били обавештени надлежни у Градском секретаријату за заштиту
животне средине. Бранислав Божовић, градски секретар, био је изненађен овом
информацијом и најавио је да ће послати надлежне службе да утврде шта се
догодило.
– Где кажете да се то догодило? На углу Француске и Дунавске улице? Записао
сам, па ћу послати градску еколошку инспекцију. Овај инцидент је у надлежности
Републичке еколошке инспекције која треба да утврди шта се догодило, па ако је
дошло до загађења, неко ће због тога да одговара. Не знам колике су казне
предвиђене у оваквим случајевима – истакао је Божовић.
Дејан Спаловић
[објављено: 01.09.2007.]
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=39490
