"Mond": Zapadne zemlje sprečile hapšenje Karadžića Zapadne zemlje, a posebno SAD, vršile su opstrukciju u hapšenju bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, kao i u procesu bivšem predsedniku Jugoslavije i Srbije Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, piše danas pariski dnevnik "Mond" prenoseći delove iz knjige bivšeg portaprola Haškog tužilaštva Florans ArtmanU knizi pod naslovom "Zločin i kazna", koja će se pojaviti u francuskim knjižarama 10. septembra, dugogodišnji portparol haškog tužioca Karle del Ponte optužuje zapadne zemlje za opstrukciju rada Haškog tribunala i hvatanja optuženih za ratne zločine.
"Nijedna od zemalja koje su bile u mogućnosti da uhvate (Karadžića) nije pokazivala želju da to uradi", piše "Mond", tvrdeći da su "sve one vodile pregovore sa osuđenim". "Zaštita koja je de facto ponuđena Karadžiću je, međutim, korisna. Ona maskira odgovornost Zapada u srebreničkoj drami", konstatuje list. U knjizi Artmanove, čije delove prenosi "Mond", navode se primeri neuspelih akcija hvatanja Karadžića, za koje se optužuju Amerikanci i Francuzi. Atrman navodi da su 2004. godine Amerikanci sprečili Srbe da uhvate Karadžića, iako je "hapšenje bilo neminovno". "Srbi su tražili od Francuske da obezbedi prevoz do Haga. Amerikanci su, međutim, intervenisali kod Srba kako bi operacija bila zaustavljena", piše Artman. Ona navodi i da je u leto 2005. jedan agent CIA "tražio od bosanskih Srba da obustave nadzor Karadžićeve porodice, objašnjavajući da je to naređenje iz Haga". Autor piše da su, uhvaćene u laži, američke vlasti izrazile žaljenje zbog "greške u komunikaciji". Bivši portparol haškog tužioca navodi da je 2000. godine predsednik Francuske Žak Širak "optužio Amerikance da su sprečili hapšenje" i da je Francuska "ohrabrivala u prošlosti Amerikance da pređu u akciju, ali oni se nisu pokrenuli". Artmanova iznosi da je američki general Vesli Klark, tadašnji komandant NATO-a, sa svoje strane "optužio Širaka da je ‘sklopio pakt' sa Karadžićem i Ratkom Mladićem kako bi oslobodio dva francuska pilota koje su zarobili bosanski Srbi". Artman piše i o neuspeloj operaciji iz 2001. godine kada je Haški tribunal pregovarao sa Karadžićem o njegovoj predaji. Prema njenim navodima, lider bosanskih Srba je "zauzvrat tražio 300.000 nemačkih maraka i zaštitu, jer se plašio da će ga ukloniti Miloševićevi ljudi", ali je pobegao jer nije imao poverenja u zaštitu NATO-a. "Mond" prenosi i razgovor između Širaka i Del Ponteove 1997. godine u kojoj joj francuski predsednik objašnjava da Karadžić nije uhapšen zbog Rusa. (Bivši ruski predsednik) "Boris Jelcin mi je rekao : 'Karadžić zna mnogo o Miloševiću', i upozorio me je da će poslati avion kako bi ga izvukao iz Bosne ako je potrebno, ali da neće nikad dozvoliti da Karadžić bude uhapšen", piše Artman. Ona tvrdi da je u novembru 1997. "Karadžić pobegao, preko Srbije i Crne Gore (...) za Belorusiju, u vojnom avionu koji je poslao Jelcin", a da se posle četiri meseca boravka u Belorusiji vratio u Bosnu. Zapadne zemlje su, takođe, "odbile da proslede dokaze i svedočenja u procesu protiv Miloševića u Hagu", prenosi "Mond". Autorka navodi i odbijanje Vašingtona da Del Ponteovoj preda trake na kojima je CIA snimala telefonske razgovore na teritoriji bivše Jugoslavije iz "dve tajne baze u Hrvatskoj", instalirane na početku 1995. godine. Artman piše i da je sudija Džefri Najs, koji je vodio Miloševićev slučaj u Haškom tribunalu, hteo da povuče optužbe protiv bivšeg predsednika za genocid i zločine protiv čovečnosti zbog nedostatka dokaza, oslanjajući se na zaključke vojnih analitičara u sudu. Autorka smatra da nije bilo dovoljno dokaza jer "brojni svedoci nisu dobili odobrenje (od zapadnih vlada) da svedoče u Miloševićevom procesu". Ključne dokaze Del Ponte je dobila od vlasti u Beogradu, piše "Mond". http://www.pressonline.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
