Ускоро параф на споразум ЕУ–Србија Статус кандидата за чланство у ЕУ знатно стабилизовао и демократски процес у Србији
Брисел – На заседању шефова дипломатија Европске уније кроз недељу дана треба да буде дато „зелено светло” за парафирање споразума о придруживању ЕУ–Србија, иако ће хашки тужилац Карла дел Понте министрима ЕУ саопштити да није „сасвим задовољна” сарадњом Београда с Хашким судом. То су агенцији Бета пренели извори Савета министара ЕУ и Европске комисије који су оценили да би парафирање споразума требало да уследи крајем октобра, или почетком новембра, будући да је при крају и усаглашавање техничких анекса и протокола тог споразума са земљама чланицама ЕУ. Главни део споразума је у суштини потпуно довршен и досад у појединостима везаним за анексе и протоколе Европска комисија није имала већих проблема у задовољавању појединачних интереса европске двадесет петорице и Србије. Иако су српски званичници изразили наду да би споразум могао бити потписан већ до краја ове године, извори у Бриселу сматрају да је то и технички, процедурално тешко изводљиво, чак и ако би се до половине децембра добио повољан извештај Хашког суда о сарадњи Београда с поменутим судом. Карла дел Понте ће, како се очекује, 15. октобра у Луксембургу шефовима европских дипломатија непосредно пренети своје оцене о сарадњи Београда с трибуналом у Хагу, а претходно ће о томе разменити мишљење и са европским комесаром Олијем Реном. После парафирања ће наступити знатно осетљивија и захтевнија етапа до самог потписивања споразума, што би, по уверењу Италије, Словеније и још неких партнера у Унији, требало да доведе током 2008. и до давања статуса кандидата Србији за чланство у ЕУ. Иако то није непосредно повезано и услов, сматра се да би статус кандидата Србије за чланство у ЕУ знатно стабилизовао и демократски процес у Србији, а брже уграђивање Србије у европске структуре би омогућило такође стабилније решавање косовског питања. Услов за потписивање споразума ЕУ–Србија јесте да су српске власти учиниле опипљиве и доказане кораке ка успостављању пуне сарадње с Хашким судом, који неминовно воде хапшењу преосталих одбеглих хашких оптуженика, а пре свега Ратка Младића, како је то прошлог четвртка поново предочио и комесар Рен. Карла дел Понте је овог викенда изјавила француској тв-станици „Франс троа” да „није потпуно задовољна” сарадњом Београда с трибуналом у Хагу. Али је подвукла да „има утемељене наде” да ће у идућа три месеца бити ухапшен „бар неки” од главних преосталих оптужених, а то су пре свега Ратко Младић и Радован Караџић. Она је навела да је Младић у Србији, али је за Караџића рекла да је „веома тешко рећи где је, али се он вероватно крије у једном од манастира и стално одлази из једног у други манастир. Зато је јако тешко утврдити где је”. Хашка тужитељка је додала да се „пита да ли ико уопште и даље трага за Караџићем. И мислим да сам ја једина која то још увек чини”. Карла дел Понте је изнела низ примера да су главне светске силе, упркос обећањима, мало помогле Хашком суду у трагању за Младићем и Караџићем. Замољена да каже да ли се „осетила изданом или напуштеном”, она је узвратила да, „иако теорија завере у трагању за оптуженима за ратне злочине пријемчиво звучи, у питању је неефикасност због непостојања истинске воље да се у томе успе”. Бета http://www.politika.co.yu/
