Koliko košta Kosovo?
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: <http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,2816490,00.html> Sedište Gasproma u Moskvi Dnevnik Fajnenšnal tajms Dojčlan objavio je tekst pod naslovom “Mali znak zahvalnosti”, u kome se tvrdi da su produženi pregovori oko budućeg statusa Kosova otvorili ruskim investitorima veće mogučnosti u Srbiji. Dnevnik još napominje da narednih meseci u Srbiji treba da počne prodaja državnih firmi i da se zemlja uzdržava da se usmeri prema NATOu, pa čak i prema EU, a da je ruski novac prihvaćen bolje nego bilo gde u svetu. Ekonomski analitičar iz Beograda Miša Brkić smatra da se iza toga krije nešto mnogo ozbiljnije. Mnogo pre nego što je Rusija podržala Srbiju u vezi sa Kosovom, pripremana je strategija čvršće ekonomske saradnje, kaže Miša Brkić i ističe da greše oni analitičari koji smatraju da je pitanje statusa Kosova odlučujuće za dolazak ruskog kapitala. Brkić smatra da se radi o mnogo ozbiljnijem, ne samo ekonomskom, već i političkom zaokretu ka Rusiji. Takođe ističe da je ruski kapital posle promena oktobra 2000-te godine, s pravom izbegavan i skreće pažnju na još jednu zanimljivu paralelu sa Crnom Gorom: ”Naročito u prvim godinama posle 5.oktobra 2000te i prve demokratske vlade, sa zebnjom je očekivan i sa pravim argumentima odbijan ruski kapital, koji je imao interesa da uđe u Srbiju. Ne radi se samo u učešću ruskog kapitala u privatizaciji srpskih kompanija. Srpski ustav odnedavno dozvoljava i trgovinu nekretninama i građevinskim zemljištem. Tako da ja očekujem da se onaj talas o kome mi u Srbiji često govorimo sa izvesnom dozom gađenja kada je Crna Gora u pitanju i kada se kaže da je ruski kapitač preplavio Crnu Goru. Mislim da bi taj scenario mogao da se dogodi i u Srbiji. Fajnenšnal tajms Dojčland smatra da se iza svega kriju ruski strateški interesi, posebno kada je u pitanju srpska avio kompanija JAT. Rusija bi time, smatra list, pokušala da nadoknadi baze koje je izgubila u zemljama bivšeg Varšavskog pakta. Iza ruskog kapitala kriju se oligarsi, dakle ljudi bliski predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, kaže Brkić i upozorava zašto to nije dobro: "Nemamo veliko iskustvo sa ruskim komanijama, iz prostog razloga što mnoge od njih nemaju nekakav veliki medjunarodni rejting. Ne govorim o kompaniji ”Gazrpom”, čiji su predstavnici u Beogradu. Radi se o velikoj kompaniji koja očigledno ima i značaj i ugled u čitavoj Evropi i svetu. Ali, dolazi i mnogo kompanija za čiji kapital se i u ruskim poslovnim krugovima i medijima govori da je kontroverzan.” Ljiljana Renke http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2816490,00.html?maca=ser-rss-ser-all-1494-rdf
