EVROPSKA FORMULA ZA KOSOVO I METOHIJU 12:27 BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je, u intervjuu Tanjugu, da će Beograd u ponedeljak u Beču, na novoj rundi pregovora o budućnosti Kosova i Metohije, insistirati na usvajanju dva fudamentalna principa - na opredeljenju da se ceo proces mora temeljiti na Rezoluciji 1244 i da nema pribegavanja unilateralnim potezima.
"Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti je dokument koji mora da definiše pregovarački proces i pristupanje rešavanju budućeg statusa. To je principijelan stav koji teško ko može da ospori. 1244 je rezolucija Saveta bezbednosti UN koja definiše celo polje, okvir pregovaračkog procesa", rekao je Jeremić u ekskluzivnom intervjuu koji je dao generalnom direktoru Tanjuga povodom 64. godišnjice od osnivanja nacionalne agencije Republike Srbije. Prema njegovim rečima, drugi princip na kojem će delegacija Beograda insistirati je da nema pribegavanja unilateralnim potezima. "Dokle god bude postojala pretnja unilateralnih poteza, dotle je izuzetno teško pregovarati", upozorio je šef srpske diplomatije. On je naglasio da Srbija smatra da se tek iz ta dva fundamentalna principa mogu izvesti svi drugi, svih 14, ili više, principa koje predlaže posrednička trojka Kontakt grupe. "To je jedan novi element, jedna nova, pozitivna, konstruktivna karta, novi kvalitet koji Beograd nosi u Beč", rekao je šef srpske diplomatije. On je ocenio da će jedna od važih tema u Beču u ponedeljak, na četvrtoj rundi pregovora Beograda i Prištine, biti upravo dalji razgovor o 14 tačaka. "Ostala su još tri sastanka koja su zakazana u periodu od 5. novembra do 10. decembra. Ovaj predstojeći sastanak, koji se dešava na najvišem nivou, orediće pravac u kome će se proces kretati do 10. decembra", rekao je Jeremić. Prema njegovim rečima, 10. decembar je jako važan datum, jer će tada generalnom sekretaru UN biti upućen izveštaj trojke, a posle 10. decembra će ambasador Volfgang Išinger, predstavnik EU u trojci, podneti izveštaj evropskom samitu, odnosno predsednicima i premijerima evropskih zemalja. "Zato je izuzetno važno koji će pravac pregovori uzeti od ponedeljka. Mi smo svesni te činjenice i u Beč idemo sa jednom jasnom i principijelnom pozicijom. Po pitanju samog statusa, ona se nije promenila", rekao je Jeremić. Djinđić je 2002. govorio da mi moramo znati kakav je status Srbije, da ne smemo biti ničiji žeton u rezervi kojim bi neko namirivao svoje dugove. On je 2002. napisao interni dokument "Strategija za Kosovo i Metohiju". U skladu sa tim dokumentom, krenuo je u diplomatsku ofanzivu, uputio pismo Savetu bezbednosti 7. februara 2003. u kome traži da se odredi tačan datum povratska srpskih snaga bezbednosti na KiM, uključenje srpske strane u pregovore o budućem statusu KiM, kao i da se Srbima prizna status nacionalne zajednice. Koliko su danas naši zahtevi daleko od ovih Djinđićevih i koliko su oni danas kompatibilni sa zahtevima koje danas pokušavamo kroz pregovore, od Njujorka do Beča, da sprovedemo? "U međunarodnoj zajednici odnosi se prilično dinamično menjaju i, rekao bih, da se nikada brže nisu menjali odnosi nego danas. Recimo, pre samo nekoliko godina Rusija nije bila ono što je sada. Mislim da je ono što je pokojni premijer pokušao da uradi 2002. bilo izuzetno važno tada, jer osetio je priliku da se to stavi na sto, na način koji nama odgovara. Tada pažnja svetske javnosti nije bila usmerena na Kosovo i Metohiju kao danas. Moj je utisak da je pokojni premijer želeo da iskoristi prednost "belih figura", prednost prvog poteza, i da time kreira inicijalne okolnosti u kojima se o tome odlučuje. To je bilo izuzetno korisno", odgovorio je ministar Jeremić. On je, međutim, ukazao da je danas situacija drugačija, jer je debata o Kosovu već uzela maha. Status Kosova je, naglasio je šef srposke diplomatije, pitanje koja opterećuje odnose u celom regionu i "ukoliko je strateški pravac kretanja regiona integracija u Evropsku uniju, onda je to upravo ono što radimo i to je ono za šta se mi u pregovaračkom procesu o Kosovu i zalažemo". "Kada mi insistiramo na tome da želimo kompromisno rešenje za Kosovo, rešenje koje je prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, mi se direktno borimo za evropsku budućnost zapadnog Balkana", objasnio je Jeremić. On je podsetio da su danas ključne evropske vrednosti tolerancija, razumevanje, poštovanje glasa i gledišta svih i, u političkom smislu ono što je najvažnije, postizanje odluka konsenzusom. "Pogledajte danas Evropsku uniju. Na primer, uzmimo debatu o evropskom ustavu, koji predstavlja izuzetno važan marker u institucionalnom razvoju EU. Na kraju je postignut konsenzus. Mi treba da rešimo budući status KiM na način koji će omogućiti evropsku budućnost zapadnog Balkana. Ne možemo omogućiti evropsku budućnost zapadnog Balkana rešavajući Kosovo na način koji nije u skladu sa tim bazičnim evropskim vrednostima, od kojih je mozda i najvaznija donošenje odluka konsenzusom, prihvatljivo za sve". "Kada mi kažemo da hoćemo prihvatljivo rešenje i za Beograd i za Prištinu, mi se, zapravo, vrednosno i praktično borimo za evropsku budućnost zapadnog Balkana. To je jedan od najvažnijih argumenata koji mi treba da koristimo, što inače i činimo, koristimo u našim razgovorima, pre svega, sa evropskim zvaničnicima. Dakle, boreći se za kompromisno rešenje za Kosovo, mi se borimo za evropsku budućnost zapadnog Balkana", ocenio je Jeremić. Sumirajući rezultate posete Rusiji 2001. godine pokojni premijer Zoran Djinđić je rekao da je "za Srbiju... važno da se u našem vrlo osetljivom regionu uspostavi ravnoteža prisustva EU, SAD i Rusije… i ne bi bilo dobro da kod nas postoji neki debalans", dodajući da je „potrebno veće rusko prisustvo kod nas". Rusija je, sa Putinom na čelu, veliki i respektabilan igrač na svetskoj sceni, pa i kod nas neuporedivo više nego 2001. Na pitanje u kolikoj meri je to razlog da unutar našeg demokratskog bloka dođe do disonatnih tonova oko pristupanja NATO, ministar je odgovorio: "Rusija je strateški partner Evrope i velike većine evropskih regija. Prema tome, Balkan je samo još jedan deo Evropske unije gde je rusko prisustvo evidentno i gde uticaj Rusije raste. Prisustvo i uticaj Rusije na ovom prostoru nikako ne isključuje, čak pospešuje, put Balkana ka Evropskoj uniji", rekao je Jeremić i naglasio da Izbalansirani odnosi sa Moskvom, Briselom i Vašingtonom predstavljaju kičmu spoljnopolitičke vizije Srbije. Kada je reč o NATO-u, odnosno odbrambenoj politici Srbije, to pitanje je, po njegovom mišljenju "malo složenije" u političkom smislu. "Srbija ima jednu traumatičnu istoriju odnosa sa Severnoatlantskom alijansom. I, zbog toga su evroatlantska integracija i evropska integracija Srbije dva ne toliko podudarajuća puta, iz potpuno razumljivih razloga. Mi ne možemo da zaboravimo 1999. i nikada je nećemo zaboraviti. To je težak politički balast kada diskustujemo našu evroatlantsku integraciju. Ako izdvojimo taj specifični politički problem, koji će uvek biti prisutan, možemo da diskutujemo za i protiv evroatlantskih integracija Balkana i Srbije", naglasio je šef srpske diplomatije. On je ipak ukazao da bi za Srbiju, kad je reč o bezbednosnom povezivanju prostora, za Srbiju bilo izuzetno opasno da ona u bezbednosnom smislu ostane izolovana, odnosno da bude bezbednosno ostrvo: "Jer, kada niste integrisani u zajedničku odbrambenu politiku, to, samo po sebi, predstavlja rizik, odnosno opasnost za vašu nacionalnu bezbednost. Ne kažem da ta opcija nije održiva. Srbija može da se opredeli, kao suverena zemlja, kao demokratska zemlja, da napravi demokratski izbor da ne želi da pristupi Severnoatlantskoj alijansi, i to je, kao i svaki drugi demokratski izbor, samo po sebi, legitimno". Međutim, ono što, apsolutno moramo da nastavimo jeste, istakao je Jeremić, naše bezbednosno povezivanje kroz evroatlantske programe, sadržane u Partnerstvu za mir. "Partnerstvo za mir omogućuje bezbednosno povezivanje i bezbednosnu konsolidaciju bez samog članstva. Mislim da tu postoji apsolutna saglasnost u okviru ove Vlade Republike Srbije", objasnio je ministar. On je rekao da Srbija mora da učini sve da u potpunosti iskoristi sve mogućnosti koje pruža članstvo u Partnerstvu za mir i da kroz taj proces učvrsti, konsoliduje svoju evroatlantsku perspektivu. "Tako da u roku od nekoliko godina, od sada, naše oružane snage budu u potpunosti kompatibilne sa snagama svih zemalja koje nas okružuju, koje će tada već biti članice NATO-a, a da onda pod takvim okolnostima stvar svedemo na čisto političku odluku o kojoj će građani odlučivati na referendumu. Mislim da u ovom trenutku pitanje članstvo u NATO-u ne predstavlja goruću temu", rekao je Jeremić. Ugovor u Lisabonu je rođen. Premijer Portugala Zzoze Ssokateš je rekao: "Ovo je pobeda Evrope". Reč je skoro o istom tekstu koji je na referendumu u Holandiji i Francuskoj odbačen. Sada nema referenduma, osim u Irskoj. Reforma institucija, jednostavnija procedura donošenja odluka biće usaglašena ovim ugovorom tek za deset godina. Ssta to konkretno znači za nas? "Ono što je izuzetno važno za evropsku budućnost zapadnog Balkana jeste da je postignut sporazum i da je EU konsolidovana na način koji omogućava dalje širenje unije. Na kraju, evropska ideja je pobedila. Ta težnja ka institucionalnom učvršćivanju EU i ta evropska vizija je, ipak, na kraju odnela prevagu nad usko definisanim nacionalnim interesima zemalja članica. I sada je to potvrđeno u Lisabonu. Na kraju je pronađen kompromis svih 27 i mislim da mi upravo tu činjenicu da je kompromis postignut, a da je kompromis rezultovao u novoj pobedi evropskih vrednosti, moramo da primenimo na našu situaciju", smatra ministar spoljnih poslova. Na pitanje koliko se Lajčakova intervencija može tumačiti kao preventivna aktivnost za rešavanje kosmetskog čvora, odnosno ima li ona regionalne implikacije i kontekst, Jeremić je odgovorio: "Mi sve vreme govorimo da moramo da budemo izuzetno pažljivi kada rešavamo bilo koje goruće regionalno pitanje, bilo koje pitanje koje ima eksplozivni potencijal. Naprosto mislim da poslednja događanja u BiH, na jedan dosta plastičan način demonstriraju da je region zaista u opasnosti da bude destabilizovan ukoliko se odustane od evropskog načina rešavanja problema o kome smo malopre govorili". On je ponovio da se u rešavanju problema mora primeniti evropski model, evropske vrednosti. "Kao što nema mira i stabilnosti u regionu bez dogovora Beograda i Prištine, tako nema ni "mirne Bosne" bez dogovora tri konstitutivna naroda. To je duh Dejtona. Dejtonski duh je duh Evropskih vrednosti. Ali, ono što se nalazi u srži Dejtona jeste da sve odluke moraju biti donošene konsenzusom, znači upravo ono o čemu mi govorimo", objasnio je Jeremić. Prema njegovim rečima, to u slučaju BiH znači "da se odluke, a pogotovo vitalne, pogotovo strateške odluke moraju donositi konsenzusom sva tri naroda. To je, na kraju krajeva, principijelna pozicija kojoj bilo ko teško može da prigovori". Osvrćući se na demarš koji je usledio, on je podsetio da je zvanični Beograd na taj demarš odgovorio: "Mi smo lojalni zajednički usvojenim principima. Dejton je za nas zajednički usvojeni princip. Dejton je za nas mirovni sporazum i ustav koji je okončao krvoproliće u BiH i mi kao potpisnici i garanti Dejtona se zalažemo za sprovođenje Dejtona i za duh Dejtona". "Dejton je jedan elaborantan dokument, ali ako treba da ga sumiram u jednoj rečenici, rekao bih - Dejton je kompromis i Dejton je konsenzus sva tri konstitutivna naroda i mi se za to zalažemo i uvek ćemo se zalagati za takav princip, jer to je evropski princip, jer to je mirovni princip, jer to je princip koji će omogućiti mir, stabilnost i evropsku perspektivu celog ovog prostora", zaključio je ministar. Jeremić se nije složio sa ocenama koje su se mogle čuti da su svi ti događaji, uključujući demarš Beogradu, pogoršali spoljnopolitičku poziciju Srbije. "Mi smo demarš dobili, ali smo ga iskoristili da još jednom podvučemo našu principijelnu privrženost evropskoj formuli, nečemu na čemu nam niko ne može zameriti. Ne kažem da ovakva situacija u kojoj dolaze demarši i u kojoj se razmenjuju oštre reči ne donosi opasnost. Zbog toga je ključno da se u ovako delikatnim trenucima ponašamo racionalno, principijelno, diplomatski svesno i da uvek vraćamo stvar na polje principa i vrednosti. To je način na koji smo mi kao vlada pristupili ovoj potencijalno zaoštravajućoj situaciji. Tako ćemo i nastaviti da se ponašamo", rekao je ministar. On se složio sa ocenom da Srbija u celoj toj situaciji ni na koji način nije doprinela podizanju tenzije. Naprotiv, "način na koji je Srbija reagovala na demarš je bila rekacija u potpunosti usmerena ka smirivanju tenzije", kaže Jeremić. "Demarš je bio izuzetno oštar. Ali, naš odgovor je, čini mi se, bio adekvatan, odmeren, bio je zasnovan na principima koje niko ne može da sopri i mislim da je bio saopšten u tonu koji nije bio ton konfrontacije", zaključio je ministar Jeremić. (Kraj) upr/bđ NNNN http://www.tanjug.co.yu/
