Dr Darko Trifunović - i napadi na policiju Srbije deo su projekta „nezavisno Kosovo“
ZA „HRVATSKI SCENARIO“ VOJSKU NA - GRANICU! Vašington tera sve svoje partnere - naročito države tzv. nove Evrope, Makedoniju, Crnu Goru, Mađarsku, Rumuniju, Češku i Slovačku da priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova. U bezbednosnim krugovima se sve češće pominje „hrvatski scenario“ po kome bi centralne vlasti u Prištini proglasile samonezavisnost, a srpske enklave na Kosmetu nezavisnost od te samonezavisnosti. Pošto bi Priština u toj situaciji proglasila Srbe pobunjenicima i teroristima i pokušala da preuzme kontrolu nad čitavom teritorijom Kosmeta, vlada i predsednik Srbije bi se našli pred rebusom: kako zaštititi Srbe na jugu i severu pokrajine, pogotovo u enklavicama rasutim po čitavoj teritoriji KiM. Mišljenja sam da bi u toj situaciji prvo trebalo dovesti Vojsku na administrativnu liniju, uprkos tome što bi njen prelazak na Kosmet bio nemoguć, pošto su tamo već NATO trupe jer bi to bio sjajan psihološki potez. Može se očekivati - kaže za Glas profesor Darko Trifunović - nastavak napada na MUP Srbije zato što bi bio u stanju da sa nekoliko svojih specijalnih jedinica dejstvuje u slučaju albanskog nasilja na Kosmetu. Albanci nastavljaju politiku ugrožavanja bezbednosti srpskog stanovništva na području Kosmeta, to jest politiku etnocida. Kako bi izgledala eskalacija? - Albanci žele da život Srba na području Kosova i Metohije učine nemogućim. Najbolja najava moguće eskalacije je „Molotovljev koktel“ bačen na crkvu u blizini Gnjilana, a nađeno je i oružje na nekoliko lokacija koje pripadaju bivšoj OVK. Stvari se razvijaju u tom pravcu da možemo očekivati novo nasilje. Nijedan od standarda koje su obećale Evropska unija i Ujedinjene nacije prema Srbima nije ispunjen. Srbi na Kosmetu žive u getima, kao da je u pitanju Južna Afrika pre trideset ili pedeset godina. Zašto zazirete od udara na policiju? - Zato što je upravo srpska policija u stanju da se suprotstavi albanskom terorizmu. Jedan od načina rešavanja sudbine Kosmeta je putem diplomatije, kao što to rade premijer i predsednik Srbije, ali svima treba da pokažemo da imamo i druga sredstva. Šta Beograd treba da čini ako albanski separatisti posle 10. decembra na Kosmetu proglase samonezavisnost? - Ono što bi Vlada Srbije mogla prvo da uradi jeste da sačeka reakciju visokog predstavnika, koji je dužan prema Rezoluciji 1244 da proglasi deklaraciju o samonezavisnosti ništavnom. Ukoliko Albanci proglase samonezavisnost dok važi Rezolucija 1244 - sve zemlje koje budu u iskušenju da priznaju Kosovo - suočiće se s problemom legaliteta. Što se Srbije tiče, vlada i Skupština bi smesta morale da ponište takav dokument, zatim da podignu borbeno stanje policije i Vojske na najviši nivo i da se deo snaga pošalje na granicu sa Kosovom zbog pripravnosti. Neki će i u Beogradu odmah zagalamiti da bi to bila uvertira za rat! - Naprotiv. To bi samo pomoglo da ne dođe do destabilizacije i novog nasilja prema kosmetskim Srbima. Uostalom, zar nismo svedoci da je sila sve više argument u međunarodnim odnosima i da se pravo više ne koristi kao instrument rešavanja kriza i kao faktor u međunarodnim odnosima. A potpuno je jasno da se povodom Kosmeta i Srbije radi o veliki američkim interesima. Naravno, službenici američke ambasade u Beogradu govore kako nemaju direktan interes na Kosmetu, ali Vašington paralelno s tim tera sve svoje partnere - naročito države tzv. nove Evrope - da krenu u priznanje tog samoproglašenja. Američka administracija vrši najveći - strahovit pritisak na Makedoniju, Crnu Goru, Mađarsku, Rumuniju, Češku i Slovačku da priznaju odluku o samonezavisnosti. Šta se realno može događati posle 10. decembra? - Ukoliko Albanci proglase samonezavisnost, a visoki predstavnik ne poništi taj akt kao nevažeći i suprotan Rezoluciji 1244 - pretpostavka je da bi, pored pomenutih, i neke države Evrope mogle priznati Kosovo. U takvoj situaciji bi se postavilo pitanje: šta ostaje Vladi Srbije da (u)čini? Tim pre što Albanci sami govore da će primeniti nasilje ukoliko ne dobiju nezavisnost. VOJSKA JADNIJA NEGO IKAD - Godinama je pod formom reformi u Vojsci opadao njen ugled. Da li je u pitanju uništavanje Vojske ili nešto drugo - ne znam, ali znam da većina građana nije zadovoljna stanjem stvari u svojoj oružanoj sili. Zaposleni u Vojsci žive na ivici egzistencije, a mnogi su dobili otkaz zato što su branili svoju zemlju. Materijalno stanje Vojske je katastrofalno. Tu mislim i na stanje tehnike i na plate. Postavlja se pitanje, naglašava Trifunović, zašto je Vojska danas u tako lošoj situaciji, najjadnijoj situaciji od kada postoji?! KARLIN NAPAD NA POLICIJU Prema mišljenju Darka Trifunovića, jedan od oblika napada na MUP je i izjava haške tužiteljke Karle del Ponte da joj je pokojni premijer Zoran Đinđić obećao isporuku Radovana Karadžića i Ratka Mladića i reformisanje policije. - Ako model reformisanja policije treba da bude onakav kao što je reformisana Vojska, onda Srbija na sve to treba da kaže: „Neka, hvala“. Jer, to je pokušaj slabljenja državnih institucija koje jedine mogu da odgovore na kosmetsku krizu. Pa šta bi joj valjalo činiti? - Uveren sam da vladi preostaje diplomatska reakcija koja će verovatno biti iscrpna, ali i demonstracija sile uz pomoć institucija koje su u njenoj nadležnosti, a to su Vojska i policija. Sigurno je da tada ne treba očekivati neki masovan odlazak srpskih snaga na Kosovo i Metohiju, čak verujem da se o tome ni ne razmišlja, ali ono što bi svaki predsednik i premijer u takvoj situaciji uradio jeste da se Vojska pošalje makar na administrativnu liniju. Na taj način bi se izvršio nekakav oblik pritiska pretnjom upotrebe sile ukoliko dođe do nasilja prema srpskom stanovništvu na Kosmetu. Da li je to ceo „repertoar“? - Ne. U bezbednosnim krugovima se sve češće pominje „hrvatski scenario“ po kome bi centralne vlasti u Prištini proglasile samonezavisnost, a srpske enklave na Kosmetu proglasile nezavisnost od samonezavisnosti. A u toj situaciji bi vlada u Prištini proglasila Srbe pobunjenicima i teroristima i pokušala da preuzme kontrolu nad čitavom teritorijom Kosmeta. Pošto bi Albanci primenili silu, vlada i predsednik Srbije će se naći pred rebusom: šta u toj situaciji uraditi da bi se zaštitili Srbi na jugu i severu pokrajine, pogotovo u enklavicama rasutim po čitavoj teritoriji KiM. Mišljenja sam da bi u toj situaciji prvo trebalo dovesti Vojsku na administrativnu liniju, uprkos tome što bi njen prelazak na Kosmet bio nemoguć, pošto su tamo već NATO trupe. Ali, to bi bio sjajan psihološki potez. Koliko bi uopšte bilo koristi od takvog „sjajnog poteza“? - U dogovoru sa međunarodnom zajednicom bio bi moguć ulazak srpske policije na Kosmet. Mislim prvenstveno na specijalne jedinice MUP-a, koje bi čuvale srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Reč je o Žandarmeriji, PTJ i SAJ. Nismo li svedoci pokušaja da se MUP Srbije diskredituje i tako „reformiše“ da bude onesposobljen za svoju „kosovsku ulogu“? - Upravo tako, svedoci nekoliko izrežiranih napada na policiju. Na udaru pojedinih centara sada je zbog Kosmeta i ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić. Stoga treba zaštititi funkciju ministra. Ne govorim, dakle, o napadima na samog Jočića, koliko o napadima na funkciju. Jedan od napada na policiju je i povezivanje u javnosti „Škorpiona“ sa MUP-om Srbije. Sve je sračunato na to da se sve što je u MUP istinski sposobno da odgovori na krizu na Kosmetu i povodom njega dovede u poziciju da to ne može da odradi. Otuda i orkestrirani napadi na specijalne jedinice srpske policije, pre svega na Žandarmeriju. Želi se stvoriti nesigurnost kod onih koji treba da brane ovu zemlju. Treba ojačati i policiju i Vojsku i sprečiti napade na te institucije. Autor: http://www.glas-javnosti.co.yu/
