Greške Ivana Klajna <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/8208/greske-ivana-klajna>
Nedavno je u jednoj emisiji na TV B92 poznati srpski lingvista dr Ivan Klajn govorio o aktuelnostima u srpskom jeziku. Najviše se posvetio korišćenju stranih reči. Klajnovo gledište je da prevelika upotreba stranih reči danas u srpskom jeziku ne predstavlja neku opasnost. Kako reče on, to ne može da naruši prirodu našeg jezika. Znamo, međutim, da lingvisti u drugim državama, nama susednim - Mađarskoj, Hrvatskoj ili udaljenijim (u Francuskoj ili Japanu), mnogo više od naših vode računa o tome šta se i kako od stranih reči prima u njihov jezik (imaju posebna odeljenja koja o tome vode brigu). Klajnovo gledište, pak, o pismu srpskog jezika, ćirilici, koja je sada i jasna ustavna obaveza, referendumski potvrđena, na neki način je zastarelo i potpuno neprihvatljivo. Ustav Srbije je u članu 10 jednostavno predvideo službenu, tj. obaveznu upotrebu tog milenijumskog srpskog pisma. Time smo se konačno uključili u porodicu evropskih naroda koji se svi (bez izuzetka) drže proverenog pravila „Za jedan jezik - jedno pismo“. Gospodin Klajn to negira i ističe da je dvoazbučje „srpska sudbina“ (koliko do juče ste nas ubeđivali da je to „naše bogatstvo i prednost“). Mislim da sudbina nije proverena naučna kategorija i za čuđenje je da takav ozbiljan lingvista uvodi takvu metafizičku formulu. Pitam se znači li to da ovaj naš lingvista negira evropsko pravilo i srpski Ustav. Ako nije dovoljno jasno Klajnovo gledište kada je reč o negaciji prethodnog, sasvim je očigledno bilo iz razgovora na TV da gospodin Klajn negira pravo haškom zatvoreniku Vojislavu Šešelju (to isto važi i za gospodina Tolimira). Klajn, naime, reče da Šešeljev zahtev Haškom sudu da se optužbe dostavljaju na njegovom jeziku (srpskom) i njegovom pismu (srpskoj ćirilici) predstavljaju neozbiljnost i sprdnju. Ne postavljam posebno pitanje - da li profesor Klajn zna da je pravo na svoj jezik i svoje pismo osnovno ljudsko pravo u modernom sudstvu širom sveta, jer verujem da on to zna (uostalom i sudovi u Srbiji obezbeđuju našim nacionalnim manjinama vođenje sudskog procesa na svom jeziku). Međutim, Šešelj nije uspostavljao jezički standard za jezik i pismo. A lingvista Klajn, kao aktuelni predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika pri SANU, na određeni način jeste. Znači li to da dr Klajn ne priznaje srpski jezički standard za koji se svojevremeno zalagao, ili da on to jedino Šešelju ne priznaje pravo na njegov standardni jezik i pismo. I da li bi lingvisti Klajnu palo uopšte na pamet da, na primer, nekom hrvatskom zatvoreniku (recimo Gotovini) ne priznaje pravo na hrvatski jezik i pismo, pa da taj mora da sluša suđenje na srpskom jeziku, i čita tekst napisan srpskom ćirilicom? Pogotovo što Klajn, kako smo videli u emisiji, ne osporava Hrvatima postojanje hrvatskog jezika, ali je negirao Šešeljevo pravo na srpski jezik, jer veruje da isti zna hrvatski, pa i bošnjački jezik. Dr Klajn više nego sigurno zna da su Hrvati odavno prekinuli da zajedno sa Srbima normiraju srpski jezik i da u današnjem njihovom jeziku ipak mora biti mnogo nejasnoća za Srbe koji nemaju više sa njima jedinstven jezički standard. Zato je vrlo čudno što jedan srpski lingvista osporava pravo srpskom pritvoreniku na standardni srpski jezik. Pa ma o kom se radilo. Petar Jaćimović Sremska Kamenica http://www.glas-javnosti.co.yu/
