Intervju nedelje: Florens Artman

Amerikanci ne žele štampanje moje knjige na engleskom i niko ne može da 
opovrgne da su vršili pritiske i sklapali tajne sporazume, kaže za NT 
nekadašnja portparolka Haškog tribunala, koja je prošle nedelje u Sarajevu 
promovisala knjigu Mir i kazna, i tvrdi: 

Evropa trguje Kosovom

- Nemam o čemu da se prepirem sa Holbrukom
- Pritisci na Srbiju sve manji

Prevedena knjiga bivše portparolke Haškog tribunala Florens Artman „Mir i 
kazna“ proteklih dana konačno je došla na naše prostore. Dva meseca nakon 
francuskog izdanja, knjiga se istovremeno pojavila u Beogradu, Zagrebu i 
Sarajevu. Međutim, uveliko je podigla prašinu u medijima, jer autorka otvoreno 
proziva najveće sile Zapada - SAD, Veliku Britaniju i Francusku - za 
opstrukciju rada.

Tajni sporazumi sa osumnjičenima za ratne zločine, nepotizam u samom sudu, 
dramatični obrti prilikom izručenja Slobodana Miloševića, kao i sumnja u 
trgovinu Zapada s Kosovom - samo su neka od dešavanja iza kulisa Haškog 
tribunala, koje nekadašnja portparolka suda opisuje u knjizi.
Iako se knjiga zove „Mir i kazna“, gotovo nijednog trenutka te dve stvari nisu 
ukomponovane. Mir je isključio kažnjavanje svih odgovornih za zločine, a da li 
je osim mira i želje da se tri zemlje spominju kao tvorci stabilnosti na ovom 
prostoru bilo još nekih sporazuma sa osumnjičenima za ratne zločine, pita se i 
sama autorka, koja je prošle sedmice promovisala svoju knjigu u sarajevskoj 
knjižari Bajbuk. 
Na početku razgovora za NT, vođenog u Sarajevu, pitali smo je zašto se knjiga 
ne zove „Mir ili kazna“, jer je to upravo ono što je opisala:
- Nisam htela da bude „Mir ili kazna“. Moj ideal, baš kao i ideal suda, jeste 
mir i kazna. Nažalost, nije uvek tako. Oni koji vode politiku velikih zemalja 
imaju poteškoća da shvate da mirovni sporazumi koje potpisuju sa odgovornima za 
zločine šalju pogrešnu poruku. To se desilo sa Miloševićem. Poslata je pogrešna 
poruka, pa se slično ponavlja i u Sudanu, gde pokušavaju da dođu do mira bez 
kažnjavanja onih za kojima je podignuta optužnica u Međunarodnom sudu. 
- Nije problem samo poruka koja se šalje. Ako ne postoji pravda koja će kazniti 
one koji su poveli rat, isti ljudi vodiće zemlju i u miru. S njima nema 
demokratije, niti bilo kakvog napretka društva. Takva vrsta mira je veoma 
nestabilna i bez pravde je nemoguće doći do stabilnosti. Svi mi smo žrtvama 
ratnih zločina obećali kažnjavanje odgovornih, to je ideal kojem težimo i zato 
nisam želela da biram između kazne i mira. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifMnogi Vas pitaju zašto ste 
knjigu objavili tek sad, više od godinu dana po napuštanju mesta portparola 
Tribunala. Ali, zanimljivo je da Vas u vašoj domovini Francuskoj pitaju zašto 
ste knjigu uopšte objavili dok suđenja još traju? Šta im odgovarate?
- Verovatno je novinarski refleks da se priča piše kad je imate, odnosno kad 
sakupite i složite sve kockice, a ne da čekate. Napisala sam priču kad sam 
mislila da je sazrela. Ona je dokumentovana, ima celinu i svrhu da se objavi 
sada, jer se nastavlja rad međunarodnog suda. Vreme rada Tribunala nije isteklo 
i njegovo postojanje može da se okonča na razne načine. Rezolucija koja će 
definisati koliko dugo će Tribunal raditi još nije usvojena i dobro je znati 
ovako korisne stvari koje mogu samo da pomognu u daljem radu. Javnost će znati 
u kojim uslovima radi sud, biće bolje informisana, a da li će moći da utiče da 
se greške izbegnu - ne znam. Priča koju sam napisala teško je dostupna čak i 
najupućenijima u rad suda. Potrebno je znati te detalje da bi se lakše ocenio 
dosadašnji rad i da bi se izbegle greške. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifKnjiga je izdata u 
Francuskoj, sada i u Hrvatskoj, BiH i Srbiji. Kakve su reakcije u Vašoj zemlji 
i zašto nije prevedena na engleski?
- Nije bilo značajnijih reakcija, niti nekih kritika. Od političara na vlasti 
reagovala je jedino ministarka za ljudska prava koja je ocenila da je strašno 
kad politika zgazi principe univerzalne vrednosti i principe pravde. Reakcije 
nije bilo ni zato što niko ne može da opovrgne napisano i drugačije prezentuje 
činjenice. Neki ljudi su namerno hteli da izbegnu dublju kritiku, kao što je 
slučaj s Rišarom Prosperom, bivšim izaslanikom Stejt departmenta za ratne 
zločine, koji se pravi da knjigu nije čitao, iako savršeno govori francuski. 
- Amerikancima i Englezima nije u interesu da se knjiga objavi na engleskom. 
Koliko znam, prevod još nije u planu. Ipak, neki zvaničnici SAD su govorili o 
knjizi, uglavnom suviše globalno, napadajući me. Nije bilo nikakve 
konstruktivne kritike sa činjenicama, a Holbruk je reagovao na nešto što uopšte 
nisam napisala - nikad nisam rekla ni napisala da je potpisao nekakav ugovor s 
Karadžićem. Nemam dokaze za postojanje ugovora, on kaže da nikad nije potpisao, 
drugi opet govore da ugovor postoji... Da je Holbruk pročitao knjigu mogli 
bismo da razgovaramo, a ovako nema smisla. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifPitate se u knjizi da li je 
priča o Karadžićevom begu samo izgovor za prisustvo Zapada u BiH?
- Međunarodna zajednica bi želela da se povuče. Još su ovde jer problem nije 
rešen. Karadžić bi mogao da bude izgovor za ostanak SFOR, ali brojnost im je 
sve manja, a EUFOR nije hteo da preuzme njihov mandat. Oni nemaju mandat za 
hapšenje osoba optuženih za ratne zločine, to imaju samo lokalne snage, pa ne 
verujem da je Karadžić razlog. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifČinjenica je da bi to mogli 
da reše i da oni budu odgovorni za njegovo pronalaženje, ako bi to želeli. Isto 
tako, da su želeli, mogli su da spreče i zločine u Srebrenici. Za tu pasivnost 
ih kritikujete i Vi. Može li da se uporedi presuda Međunarodnog suda pravde u 
Hagu, koji je na tužbu za genocid BiH protiv Srbije doneo presudu da je naša 
zemlja bila pasivna i da nije ništa učinila da spreči zločine, sa činjenicom da 
ni međunarodne snage nisu ništa učinile?
- Formulacija možda izgleda slično, ali ne mogu da se upoređuju manjkavost 
međunarodnih snaga, koje nisu pružile zaštitu civilima, sa Srbijom koja je 
imala velikog uticaja i zapovednu moć nad onima koji su počinili zločine. Bez 
obzira na presudu, Srbija je bila debelo umešana u rat i zločine u Srebrenici, 
pa čak i da je reč o najnižem obliku umešanosti, poput logističke podrške braći 
s druge strane Drine, odbacujem tezu da snose jednaku odgovornost. 
- Zapad nije koristio svoje znanje i sredstva da na bilo koji način zaštiti 
stanovništvo. Mnogo toga je moglo diplomatski da se uradi kad je počeo napad na 
Srebrenicu. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifMislite li da bi odgovorni 
za napad shvatili diplomatski jezik u ono vreme?
- Mogli su da razumeju. Beograd je očekivao priznanje svojih osvajanja na 
mirovnom stolu. Milošević je uslovljavao mirovni sporazum kompaktnom 
teritorijom u BiH. Ta teritorija je već postojala, osim u tri „mrlje“ - 
Srebrenica, Žepa i Goražde, koje je bilo na ivici teritorije. Srebrenica i Žepa 
bile su rupe usred teritorije, a ako je Milošević dobio zeleno svetlo da 
„popravi“ mapu pred mirovni sporazum, onda je Zapad još više imao obavezu da 
utiče na Beograd i kaže: Ako nekom stanovniku Srebrenice bude falila dlaka s 
glave, nećete dobiti mogućnost da legalizujete osvajanja. To bi bio pritisak, 
ali Zapad nije ništa radio. Na mirovnim pregovorima potvrđeno je da Srebrenica 
pripada Srbima, bez obzira na zločine koji su tamo počinjeni. Imali su 
diplomatske poluge za pritisak na Beograd. Jedini koji mogu da objasne da li su 
dobili zeleno svetlo su Karadžić i Mladić.
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifNiste optimista kad je reč o 
njihovom hapšenju?
- Nisam, ali nadam se da grešim. Uvek ima mogućnosti za to. Analiziram 
proteklih 12 godina, tokom kojih se ništa nije desilo. Za mene je mogućnost 
promene te politike postojala 2005. Tada je sve učinjeno da se promeni politika 
Zapada prema Hagu, i ako se tada ništa nije desilo, ne verujem da će se desiti 
ubuduće. Ipak, možda Beograd na kraju i izruči Mladića. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifA šta je s Karadžićem? 
Mislite da ga dogovor s međunarodnom zajednicom dovoljno štiti, više nego 
Mladića? 
- Teško da je reč o dogovoru. Niko nije dužan da poštuje dogovor koji nema 
nikakve vrednosti, jer su ljudi optuženi za ratne zločine. Ne postoji nikakva 
obaveza da se poštuje bilo kakav dogovor s ljudima koji beže od pravde. Obaveze 
prema međunarodnom pravu su iznad svega. Taj sporazum je dublji od dogovora, 
jer samo obećanje ne garantuje da ga sutra neće uhapsiti. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifPojedine strukture u 
Beogradu, čak i one na vlasti, mogućnost postojanja takvog sporazuma dočekale 
su sa oduševljenjem?
- To ne oslobađa Beograd. Apsurdno je gledati na taj način. Međunarodna 
zajednica je tek druga na spisku odgovornih za hapšenje. Prioritet imaju 
lokalne vlasti, ali ako one to ne urade, to pravo imaju međunarodne snage. Što 
se tiče Mladića - on je u Srbiji još od 1997. godine. Štite ga državne 
strukture, a ne kućni prijatelji. Tu međunarodne snage nemaju nadležnost. I 
Beograd i Srbija, kao svaka država na svetu, ima obavezu da uhapsi osobe 
osumnjičene za zločine protiv čovečnosti.
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifSrbija je nedavno ipak 
parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, iako još nije 
ispunjen „uslov svih uslova“ - Mladić, a i Karadžić u Hagu. To bi se moglo 
shvatiti kao da smo zaista abolirani?
- EU je odstupila od pritiska na Srbiju, i to sam najavila u knjizi. Ostalo je 
još par nedelja do 10. decembra i sastanka na najvišem nivou EU, kad bismo 
mogli i definitivno da se uverimo da li će Unija i dalje ići u tom pravcu. 
Sačuvali su polugu pritisaka i uslovljavanja jer glavne međunarodne obaveze 
nisu ispunjene. Time žele da održavaju pritisak na Srbiju, koja ne bi smela da 
se pridruži EU ukoliko ne ispuni obaveze. Ipak, ide se u pravcu odstupanja. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifDodatni razlog moglo bi da 
bude i Kosovo, što i sami spominjete u knjizi. Tvrdite da je reč o trgovini - 
EU za nezavisnost, a to bismo takođe mogli da saznamo 10. decembra?
- Iako je dala hiljade izjava da neće povezivati status Kosova i pregovore sa 
Srbijom, međunarodna diplomatija je to ipak uradila. Sve se stavlja na 
pregovarački sto, i to je skandalozno. Ne možete staviti optužnicu i nalog za 
hapšenje s nekim drugim političkim stvarima. Mladić za Kosovo, EU za Kosovo... 
Može se očekivati da se to desi. Ako tako bude, zaista ne znam kuda idemo. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifOdgovor smo dobili 
prethodnih dana. Jedan deo puta je odveo u BiH, pa se sada i njima trguje?
- Samo Beograd povezuje Kosovo s Republikom Srpskom. Nemoguće je da se Kosovo 
zameni za deo druge države. Beograd je stvorio krizu jer ne zna kako da reši 
problem Kosova, koji je nastao odavno.

Dejan Kožul

  

Beogradska promocija u decembru

Sarajevska promocija knjige zainteresovala je brojne medije, pre svega iz BiH. 
Za intervju sa autorkom čekalo se u redu. Koliko je samoj Florens Artman 
značajno predstavljanje priče u BiH, najbolje govori podatak da će se o tome 
još jednom pričati za okruglim stolom, koji će voditi Zlatko Dizdarević, 
nekadašnji urednik Oslobođenja i autorkin lični prijatelj. 
Knjiga je promovisana i u Zagrebu, gde je takođe izazvala veliko interesovanje. 
Iako je objavljena i u Srbiji (izdavač je BMG), još je nejasno da li će i kada 
biti održana beogradska promocija. Florens Artman je pomalo zbunjena što u 
našoj zemlji ne postoji gotovo nikakva marketinška aktivnost, a kao moguće 
vreme za promociju pominje sredinu decembra.


Sud se otrgao kontroli

http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifNaglasili ste da međunarodna 
zajednica nikad nije očekivala da će sud da profunkcioniše kako treba? 
- Sud je kreiran više kao diplomatski instrument. Jedino vojnom silom se tada 
mogao zaustaviti rat u BiH. U tom trenutku isključili su mogućnost vojne 
intervencije, a kao odgovor na zločine formiran je sud. Pokušali su 
diplomatskim pritiskom da utiču na prekid sukoba preteći zločincima sudom. 
Problem je bio što je Tribunal kreiran bez budžeta. To je rešeno tako što ga 
finansiraju UN. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifUN, međutim, finansiraju 
države članice, i to u zavisnosti od mogućnosti. SAD, Velika Britanija i 
Francuska su među najjačim finansijerima, a to mogu da protumače kao pravo da 
utiču na rad suda?
- U pravu ste. Na međunarodnom nivou pravila igre su, bar na papiru, ista, 
jednostavna i moralo bi sve da funkcioniše kao u pravnoj državi. To znači da 
nezavisnost suda funkcioniše kao u uređenoj zemlji. Ali mehanizmi u okviru 
kojih funkcioniše demokratska pravna država ne postoje, i zato je sud ranjiv. 
Ne postoji državni okvir i sud nema sudsku policiju, pa za hapšenje mora da 
traži pomoć drugih država. Pitanje je da li će one da pomognu, da li će pružiti 
dokaze... Opet glavnu reč ima politika, koja procenjuje da li će se pomoći 
sudu. Tribunal je uvek suočen s političkom komponentom. Jedini način da se 
zaštiti međunarodno pravo jeste pojačana svest javnosti - sud je nezavisna 
institucija i političari to moraju da poštuju. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifSud se, ipak, otrgao 
kontroli Zapada?
- Otrgao se, a trebalo je da bude samo mrtvo slovo na papiru. Niko ga nije 
ozbiljno shvatio. Za njih je sud bio samo ideja kojom bi zaplašili stanovništvo 
u bivšoj SFRJ. Sud je, međutim, oživeo. Na tom papiru je njegov položaj dobro 
formulisan - predviđena je nezavisnost sudstva i tužilaštva. Ozbiljni ljudi su 
pripremali status Tribunala, ali u glavama političara on nije trebalo da bude 
išta više od slova na papiru. 
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifDa li je Karla del Ponte 
znala da pišete knjigu?
- Pisala sam je sama i niko nije naslućivao da ću je objaviti.


Knjige na poklon

Izdavačka kuća Bajbuk iz Sarajeva (www.buybook.ba) čitaocima Nedeljnog 
Telegrafa koji se prvi jave na telefon 011 3285 441, u sredu 21. novembra od 12 
sati, poklanja dva primerka knjige „Mir i kazna“ Florens Artman.

http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/text4.html

<<image001.gif>>

Одговори путем е-поште