Kosmet određuje predsednika Srbije? <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/10561/kosmet-odredjuje-predsednika-srbije>
Spekulacije, koje i nisu samo spekulacije, da izbor Borisa Tadića može da zavisi od toga da li će pre izbora Amerika proglasiti nezavisnost Kosmeta - jer tu nezavisnost proglašava Amerika, a ne Šiptari - jesu nepodnošljivo omalovažavanje zdrave pameti srpskog naroda. Ceo svet već odavno zna da će Amerika svojom slonovskom snagom izdejstvovati bar formalnu i nelegalnu nezavisnost Kosova, što ne znači i de fakto nezavisnost. A srpskom narodu se sa Zapada protura dezinformacija da bi odlaganje proglašenja nezavisnosti Kosova za nekoliko nedelja ili meseci omogućilo pobedu Borisa Tadića kao političara najblaže rečeno naklonjenom Zapadu. Kao da odavno nije jasno da je izrazito prozapadna orijentacija Demokratske partije u istoj ravni sa činjenicom da su Amerika i Evropska unija neprijatelji Srbije, što su pokazali bombardovanjem naše zemlje, a sada otimanjem od Srbije Kosmeta. Zalaganje Borisa Tadića za obavezno prijateljstvo Srbije, Amerike i Evropske unije i za članstvo u NATO u takvim uslovima je besmisleno, nemoguće. Srbija je sa olakšanjem dočekala pobedu demokratskih snaga u Srbiji - ma koliko je ona ostvarena nepoželjnim spregama, ali narod nije očekivao da ćemo se pokoravati zahtevima Amerike i Zapadne Evrope. Otuda je za Demokratsku stranku Srbije, kao najuticajniju političku partiju demokratske orijentacije, danas istorijska prekretnica da preispita neke elemente svoje politike, posebno o odnosu prema Americi i Evropskoj uniji. Zahtev za partnerski, ravnopravni odnos i međusobno poštovanje bio bi minimum, veoma poželjan. Da Amerika nije stavila svoju slonovsku šapu na Kosmet, Srbija bi i te kako imala interes da uđe u Evropsku uniju kao jedna od najstarijih evropskih zemalja. Sa velikom američkom antiruskom vojnom bazom na Kosmetu i šiptarskom vladom u kojoj bi sedeli kriminalci i zločinci, perspektiva Srbije za Evropsku uniju je besmislica. I to će se neizbežno odraziti na rezultate predsedničkih izbora bilo kada oni organizovani. Otuda su predsednički izbori uvertira za referendum o Evropskoj uniji i ideji ulaska u NATO, odnosno za neutralnu Srbiju, jer nam je Rusija predaleko. Naš najveći problem je u stvari to što danas nemamo takvu ličnost koju bi većina građana Srbije rado izglasala za predsednika Republike, ukoliko se u poslednjem trenutku u demokratskom taboru bar ne nagoveste značajne istinske demokratske promene. Već i sama činjenica da se najavljuju kandidature Čede Jovanovića i Velimira Ilića - mada sigurno ne treba te dve ličnosti izjednačavati u širem kontekstu - potvrđuje rečenu ocenu. Bogdan Popović Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/
