KAKO CE RUSIJA ODGOVORITI NA NEZAVISNOST KOSOVA
Jelena SSESTERNJINA, politicki komentator RIA “Novosti”
(Moskva, RIA “Novosti”) “Trojka” medjunarodnih posrednika (SAD, EU i
Rusija), koja je nekoliko meseci pokusavala da smisli kako da lepo resi
kosovski problem, prinudjena je da prizna svoj poraz. U zavrsnom izvestaju
koji je ona odlucila da pre roka preda Generalnom sekretaru OUN (figurirao
je datum 10. decembar) nema ni jedne jedine konkretne preporuke ni Beogradu,
ni Pristini, pa ni OUN. Kako ce se dogadjaji razvijati dalje? Kako ce Moskva
odgovoriti ako kosovske vlasti ostvare pretnju i jednostrano proglase
nezavisnost?
Misija “trojke” je propala. Drugacije i nije moglo ni biti. Dijametralno
suprotne pozicije su bile u startu pregoleme kod njenih predstavnika.
Vasington je insistirao na nezavisnosti pokrajine, a Moskva je svim
dostupnim joj sredstvima pokusavala dokazati da ne treba zuriti. A Evropska
unija, koja po ideji treba da reprezentuje interese svih 27 clanica,
lavirala je izmedju dve vatre. Jer nece ni priblizno sve zemlje u Evropi
biti rade da se na mapi sveta pojavi nova drzava. Ponajvise se tome protive
Spanija, Grcka, Rumunija i Slovacka. Te zemlje imaju svoju racunicu: cim
Kosovo proglasi nezavisnost, drasticno ce se aktivizirati njihovi sopstveni
seperatisti, I to sa identicnim zahtevima: i mi hocemo nezavisnost.
Glavni kamen spoticanja, medjutim, nije u stavovima posrednika. Ako su Srbi
prakticno bili spremni da pristanu na sve, na davanje Pristini maksimalno
siroke autonomije, prava koja nema ni jedna autonomija ni u jednoj drugoj
zemlji sveta, samo da ne figurira pojam “nezavisnost”, kosovari su od samog
starta bili kategoricni: njihovo odvajanje od Srbije samo je pitanje
vremena. Da, oni su spremni bili da ispostuju diplomatske procedure, cak i
da sednu za pregovaracki sto, ali nista vise od toga. A i zasto bi ako su im
SAD i neke evropske zemlje unapred obecale tu nezavisnost? A sta bi oni sa
tom nezavisnoscu cinili, kosovari ni sami ne znaju. Valjda se nadaju da ce
njihove mnogobrojne probleme Zapad resiti sa vecim entuzijazmom nego danas.
A Moskva i dalje pokusava da dokazuje kako je na temu nezavisnosti pokrajine
jos rano staviti tacku. Po svoj prilici, ta je tacka stavljena. I u pravu su
kosovari kada govore o “pitanju vremena”. U tome je, doduse i glavna
zagonetka: kada ce nezavisnost i zvanicno biti proglasene I po kom
scenariju?
Za sada je vise-manje poznat scenarij koji ce biti realizovan do kraja
godine. Nakon sto Generalni sekretar procita izvestaj, taj ce izvestaj biti
dostavljen Savetu bezbednosti OUN. Njegovo razmatranje svakako ce biti
burno, ali je rezultat unapred poznat: Moskva ce biti kategoricki protiv
svakog dokumenta u kome bi se pominjao pojam “nezavisnost”. Ukoliko joj
podje za rukom da ubedi Zapad u neophodnost nove runde pregovora, bice to
njena najveca spoljnopoliticka pobeda u godini. Medjutim, sanse su male.
Vecina eksperata smatra, da se kosovari nece osmeliti da proglase
nezavisnost odmah nakon neuspelog razmatranja u OUN. Kao prvo, oni treba da
sacekaju predsednicke izbore u Srbiji, ciji ce prvi krug biti odran 20.
januara. Drugo, ne bi bilo lose da sem podrske SAD uspeju prodobiti podrsku
“ujedinjene Evrope”. Lideri zemalja EU pokusace da usaglase delovanje oko
“kosovskog prblema” iduce nedelje na samitu u Briselu. Objavljeni stav uliva
nadu: EU izjavljuje da je “neophodno spreciti jendostrane korake kosovskih
vlasti”.
Postoje, u krajnjoj liniji, dva tajna plana koje razradjuju Evropljani –
preciznije receno, oni Evropljani koji ne vide opasnost u stvaranju
kosovskog presedana. Kako tvrde autori izvestaja iz Medjunarodne grupe za
sprecavanje kriza, Velika Britanija, Nemacka, Italija i Francuska ce
podrzati nezavisnost do maja 2008. godine. Za pocetak ce oni pokusati da se
na briselskom susretu izbore za zajednicku izjavu o tome, da EU smatra
pregovore o Kosovu zatvorenim, i da je najbolji izlaz iz corsokaka povratak
na “Ahtisarijev plan”. Ukoliko Spanija, Grcka i druge zemlje koje se
protive “Ahtisarijevom planu” i dalje budu uporne, Evropska komisija ce
svakoj od zemalja dati kart-blans – mogucnost da se sama odredi da li da
prizna ili ne pokrajinu.
Drugu varijantu razradio je Pariz. Prema procurelim u medije informacijama,
u januaru ce Pristina objaviti “poslednje upozorenje”, a u februaru i
zvanicno proglasiti nezavisnost. Novu zemlju najpre ce priznati Albanija,
zatim SAD, muslimanske zemlje i neke clanice EU.
Kakve u toj situaciji ostaju mogucnosti za Moskvu? Male. Varijanta sa
“adekvatnim odgovorom” (tojest, priznanje nezavisnosti Juzne Osetije,
Abhazije I Pridnjestrovlja) tesko da ce se dogoditi. Sergej Lavrov je u vise
navrata isticao, da ce MIP delovati iskljucivo u pravnim okvirima i nece
pribeci krsenju teritorijalne celovitosti drugih drzava. A i nema smisla
vise se svadjati sa Gruzijom. Tim pre sto ce se Zapad zasigurno zaloziti za
Tbilisi (nije se Tbilisi tek tako unapred izjasnio, izjavivsi da je
“kosovski slucaj – poseban).
Prema tome, moze biti reci samo o diplomatskim koracima Moskve. Na primer, o
sprecavanju da Kosovo bude primljeno u OEBS i u OUN, sto je za Pristinu jos
znacajnije u principu. Jer bez saglasnosti Sveta bezbednosti Kosovo ne moze
postati clan OUN.
Misljenje autora ne mora se podudarati sa stavom redakcije.
Moskva, 09.12.2007. RIA “Novosti”
Prevod. R.Doskovic
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
