Nejedinstveni kosovski slučaj Situacija je podesna za svakojake kombinacije, pričaju iskusni diplomati u Vašingtonu
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_Wv1cODejQ58QhLA3nYOWF8Q08h1pHu24HFX.jpg Demonstranti u Prištini sa albanskim i američkim zastavama (Foto Tanjug) Od našeg stalnog dopisnika Vašington, 11. decembra – Šef Pentagona Robert Gejts je nedavno podsetio na opasku čuvenog britanskog pisca Bernarda Šoa. Kad se na nekom skupu govornik požalio „kako da sve što znam iskažem u 15 (propisanih) minuta”, Šo mu je odgovorio: „Preporučujem vam da govorite vrlo sporo”. Slična dosetka mogla bi da se primeni na istupanja ovdašnjih zvaničnika o Kosmetu, s tom razlikom što bi im se preporučilo da „govore vrlo sporo” kako bi u nekoliko sekundi mogli „da ponove sve čemu Amerika teži u tom slučaju”. Pristup Vašingtona kosovskom pitanju je „neizmenjen” – najčešća je, naime, poenta u izlaganjima portparola Stejt departmenta. Juče je poslovičnu sažetost podupro konstatacijom da SAD „od početka ovog perioda intenzivnog angažmana zastupaju stanovište da ako ne bude sporazuma (u pregovorima Beograda i Prištine, uz posredovanje „trojke”) treba primeniti Ahtisarijev plan o nadziranoj nezavisnosti Kosova”. Istrajnost i stvarnost Naglašavanjem takve istrajnosti, kao da je hteo da kaže da ga se ne tiču prigovori, ne samo Srbije i Rusije, da je tako Vašington „obesmislio pregovore jer je jednoj strani (Prištini) unapred obećao ispunjenje njenih zahteva”. Istrajnost jeste vrlina osim kad zanemaruje stvarnost, a do ponavljanja „nepromenljivosti stava Amerike o Kosovu” dolazi u trenutku kad se izrazito menjaju i globalni odnosi i njena uloga u svetu. Tvrdnjom da je Kosovo „jedinstven slučaj, koji neće uticati na druge” i da je potrebno da „međunarodna zajednica tu pokaže jedinstvo”, SAD nastoje da ospore dve ključne savremene činjenice, čijem su učvršćivanju i same bitno doprinele. Prvo, u globalizovanim kretanjima gotovo da nema događaja koji ne utiče na bar još ponekog, pri čemu zbivanja uz učešće velikih sila utiču na mnoge. Drugo, u međunarodnoj zajednici je naraslo nepoverenje prema jedinoj supersili, ili bar preispitivanje krajnjih dometa njenih postupaka. Za navođenje svih primera takvog stanja stvari, bilo bi potrebno više vremena od onog kojim raspolažu čitaoci i prostora kojim raspolažu novine, čak i ako bi se čitalo brzo i povećao obim stranica. Sledi pokušaj da se lista zbivanja koja govore o nejedinstvenosti „kosovskog slučaja”, povezanosti sveta i raskoraka između proklamacija i rezultata – prilagodi podnošljivosti stubaca lista i dragocenom vremenu čitalaca: 1. udarima 11. septembra 2001. otetim putničkim avionima, teroristi su nameravali da naruše moć SAD, ali su svet ujedinili protiv sebe; 2. Amerikanci su podršku sveta proćerdali kad su posle invazije na Avganistan, s mandatom UN, neopravdano napali Irak; 3. iako je Vašington objašnjavao da je Irak poseban slučaj, nagovestio je i da će ga njegova intervencija preobratiti u rasadnik regionalne demokratije, da bi se ispostavilo da je postao rasadnik haotizacije na „proširenom Bliskom istoku”; 4. šefica Stejt departmenta Kondoliza Rajs je nedavno priznala da SAD „nemaju strukturu koja bi naročito dobro delovala u tranziciji od rata ka miru” i kao primere za to navela Kosovo, BiH, Irak, Avganistan, Haiti, Sudan, Liberiju; 5. u svom zalaganju za Kosovo kao jedinstveni slučaj, senator i aktuelni predsednički pretendent Džozef Bajden ujedno tvrdi da bi podrška nezavisnosti za tu pokrajinu popravila raspoloženje muslimanskog sveta prema SAD; 6. kosovski problem je „povezan s mnogim drugim izazovima, pa se povodom njega testiraju jedinstvo EU i budućnost naših odnosa s Rusijom” – ukazao je visoki evropski zvaničnik, tražeći da mu se ime ne pominje, prilikom obraćanja probranoj publici u Vašingtonu; 7. „brinemo i sada o posledicama predstojeće kosovske nezavisnosti po Evropu, Srbiju i Rusiju”, izjavio je ministar Gejts u predavanju na kome je pomenuo Šoa; 8. „balkanska pitanja su u velikoj meri bila rešena 1990-ih a do nazadovanja je došlo u otrovnoj kombinaciji loših američkih odluka, evropskog zanemarivanja i ruske agresivnosti” – poručio je ovih dana nekadašnji Klintonov specijalni izaslanik Ričard Holbruk; 9. jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo bi „opasan korak i podrilo bi odnose Rusije sa EU i SAD” a moglo bi da „približi” Beograd više Moskvi nego Briselu – procena je ovdašnjeg specijaliste Čarlsa Kapčana, koju je preneo UPI; 10. „moralno i politički bombardovanje Srbije (koje je NATO, predvođen Amerikancima, izveo u proleće 1999. godine) otvorilo je vrata za katastrofu u Iraku” – predočio je izdavač magazina „Harpers” Džon Mekartur jer je, kako kaže, po međunarodnom pravu bilo ilegalno kao i potonji „preventivni napad”; 11. većina Rusa bila je spremna da prihvati širenje NATO… sve do „kosovske krize 1999. kada su zaključili da je NATO protiv njih” – ukazuje ovdašnji „kremljolog” Dimitrij Sajms u najnovijem broju časopisa „Forin afers”; 12. kosovski slučaj treba uvrstiti u „paket” odnosa između SAD i Rusije – rekli su Rajs i Gejts prilikom oktobarske posete Moskvi, preneo je „Njujork tajms”; 13. rasplet kosovskog pitanja kao mogućni model, budno prate separatistički pokreti širom sveta, od Tajvana preko Abhazije do Baskije – registrovano je i u više medijskih izveštaja koji su doprli dovde. Isprobavanje odnosa Ovako ili onako, tek Kosovo se, od lokalnog izazova, pretvorilo u teren isprobavanja evropskih, transatlantskih pa i globalnih odnosa. Rešavanje njegovih izazova poprima sve „uticajniji karakter”. Bez obzira da li se radi o prekompoziciji odnosa snaga među velikim silama ili unutar drugih „složenih država”. Šta sledi? Iz jučerašnjeg saopštenja Stejt departmenta proizlazi da će SAD „narednih nekoliko nedelja tesno sarađivati s međunarodnim partnerima da bi se to (kosovsko) pitanje rešilo”, pri čemu se računa s primenom „Ahtisarijevog plana”. Prema dostupnim izvorima, predstoji – napetost. Globalna i lokalna. Situacija je podesna za svakojake kombinacije, pričaju iskusni diplomati. Da se sve razrade bile bi potrebne bar – nedelje. Pod uslovom da se „brzo govori”. Momčilo Pantelić -------------------------------------------------------------------------- Rupel: U EU rezervisano mesto za Srbiju Brisel – Evropska unija bi trebalo oprezno da se kreće u nalaženju rešenja za budući status Kosova i, u zamenu, Srbiji da ponudi mogućnost da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, izjavio je juče slovenački ministar inostranih poslova i budući predsedavajući EU Dimitrij Rupel. On je upozorio da se ne žuri sa proglašavanjem nezavisnosti južne srpske pokrajine, naglasivši da bi EU trebalo postupno da ide ka rešenjima da bi ostala ujedinjena.„To neće ići tako brzo, kako bi neki ljudi želeli da ide. Ne mislim da sada treba žuriti”, naveo je on u intervjuu agenciji Rojters. „Mišljenje ministara zemalja članica EU je da bi trebalo ići sporije, racionalnije”, objasnio je Rupel. On je naglasio da je ohrabren činjenicom da su vođe kosovskih Albanaca odustale od jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine i obećale da će raditi zajedno sa Evropom.„Hteli bismo da se saglasimo s njima oko toga šta treba činiti. Želimo da budemo sigurni da ne postoji kriza”, rekao je i dodao da on ipak „ne kontroliše situaciju”. Rupel je izneo nacrt serije koraka koje bi trebalo obuhvatiti u razgovorima između EU i Prištine, zatim sa vlastima u Beogradu i kosovskim Srbima, kako bi se omogućilo raspoređivanje policije i pravosudnih organa EU na Kosovu. On je rekao da EU možda neće insistirati na izručenju Ratka Mladića tribunalu za ratne zločine u Hagu, pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.„Trebalo bi pažljivo da saslušamo šta nam naši srpski prijatelji govore”, rekao je Rupel i dodao da srpski predsednik Boris Tadić neprestano ponavlja da Srbija čini sve da bi sarađivala s Haškim tribunalom. On je naglasio da u Srbiji postoje različite snage i da se ponekad čini da ljudi koji su na vrhu ne drže konce u svojim rukama.„Svakako da je mesto u EU za Srbiju rezervisano”, zaključio je Rupel i ponovio da izbori u Srbiji, zakazani za 20. januar, neće ni pod kakvim uslovima biti vezani za eventualne odluke EU o Kosovu. Tanjug -------------------------------------------------------------------------- SAD: zacrtanim kursom Od našeg stalnog dopisnika Vašington, 11. decembra – Na Kosovu treba primeniti „Ahtisarijev plan”, ponovio je danas portparol Stejt departmenta Šon Mekormak. Ponovio je i da je to kurs SAD koji je zacrtao predsednik Džordž Buš, kao i da je Kosovo „jedinstven slučaj” koji neće uticati na druge. Za dosadašnje pregovore rekao je da su „došli dovde gde smo” a da „sada gledamo kako da primenimo Ahtisarijev plan”. M. P. [objavljeno: 12.12.2007.] <http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=50713&printable=1> http://www.politika.co.yu/slike-porubrikama/icon-print.gif <mailto:?subject=http://www.politika.co.yu/&body=Pogledajte:%0Ahttp://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=50713> http://www.politika.co.yu/slike-porubrikama/icon-send.gif pošaljite <http://www.politika.co.yu/komentar.php?nid=50713&action=posalji> komentar | pogledajte <http://www.politika.co.yu/komentar.php?nid=50713> komentare (5) http://www.politika.co.yu/
<<image001.jpg>>
<<image002.gif>>
<<image003.gif>>
