Srbija vs Džordž Buš
Ukoliko se realizuje predlog predsednika Srbije da se podnese tužba protiv
država koje bi priznale nezavisnost Kosova, to bi bilo prvi put u praksi
međunarodnog prava da jedna država tuži drugu pred njenim sudom iz političkih
razloga
Ukoliko Srbija odluči da tuži države koji priznaju eventualno jednostrano
proglašenu nezavisnost Kosova i to pred njihovim sudovima, to će biti presedan
u međunarodnom pravu. Sagovornici „Politike”, stručnjaci za ovu materiju, nisu
mogli da se sete nijednog spora te prirode u novijoj praksi međunarodnog prava.
Dešavalo se da države pokreću sporove pred sudskim organima drugih zemalja, ali
su oni bili isključivo komercijalnog karaktera, tačnije pokretani su najčešće
zbog prekršaja međunarodnih trgovinskih ili zbog drugih ekonomskih sporazuma.
Uspostavljanje presedana u našem slučaju, prema mišljenju Obrada Kesića,
analitičara iz Vašingtona, i ne bi bilo loše jer bi više privuklo pažnju
javnosti, a to je Srbiji sada potrebno. Ideja o tužbi koju Kesić smatra jako
dobrom imala bi, što se tiče Amerike, dva povoljna efekta u trenutku kada ona
razmišlja o priznanju nezavisnosti Kosmeta.
„Sa pravne strane se pokazuje da to nije čisto i pravnici u Stejt dipartmentu i
Ministarstvu pravde moraju ozbiljno da razmotre ovo pitanje i izrade jedan
pravni temelj za koji će SAD da se založi. Druga dimenzija je politička i
mislim da je to trenutno mnogo važnije pitanje. Kroz takvu tužbu bi Srbija prvi
put ovde u Americi izašla u javnost pokazujući da pitanje Kosova nije u
kontekstu ranijih sukoba na Balkanu pogotovu onih u vezi sa Slobodanom
Miloševićem. Srbija bi pokazala da ima pravni argument i da traži pravno
rešenje što bi potpuno razbilo imidž koji je stvoren u američkim medijima da je
to još jedan u nizu slučajeva u kojima Srbija iskazuje svoj destruktivni
nacionalizam”, ističe Kesić.
Prema njegovom objašnjenju, u američkom slučaju pitanje priznanja nezavisnosti
država je u nadležnosti predsednika SAD, pa bi Srbija ukoliko se odluči na
takav korak, morala da tuži Džordža Buša. Kao vrsni poznavalac prilika u
Americi Kesić ističe da bi tužba morala da se podnese jednom od saveznih
sudova, a najbolju šansu bi verovatno imala na sudovima u Vašingtonu i Njujorku
budući da su ta dva suda na osnovu ranijih slučajeva poznati kao „aktivistički
sudovi”, odnosno oni koji ne izbegavaju komplikovane slučajeve već ih
priželjkuju.
Po njegovom mišljenju sa ovim potezom ne bi trebalo čekati bar u slučaju
Amerike. Od izjave predsednika Buša u Tirani do izjava predstavnika Stejt
departmenta, vrlo jasno se pokazuje da je Amerika donela odluku da prizna
nezavisnost Kosova i bez rezolucije Saveta bezbednosti tako da postoji pravna
osnova da se to pitanje pokrene i pre nego što se donese konačna odluka. Tako
bi se bar u javnosti pokrenulo pitanje da li Amerika može da učini ono što je
namerila.
I inicijativa da SB UN od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o tome da
li bi nezavisnost Kosova bila legalna ili ne, koju je preksinoć predstavio
predsednik Srbije Boris Tadić, bila bi legitiman potez Beograda, ali su
mišljenja o njegovim efektima sasvim oprečna. Dok profesor Univerziteta u
Budimpešti i član SANU Tibor Varadi smatra da su izgledi na uspeh takve
inicijative vrlo mali i da zavise od odnosa političkih snaga u SB i Generalnoj
skupštini UN, na šta je upozorio i direktor beogradskog Centra za ljudska prava
Vojin Dimitrijević, švajcarski profesor ustavnog i međunarodnog prava Tomas
Flajner ocenio je da bi Srbija „imala sve šanse da dobije taj slučaj”.
Pored pomenutog predloga koji će Srbija uputiti UN, Tadić je naveo i da u
slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova „naše je da poništimo
takvu jednostranu odluku i pokrenemo međunarodnopravne procese pred
institucijama za poništenje takvog akta”.
Flajner je u izjavi Tanjugu objasnio da se Međunarodni sud pravde može
angažovati na dva načina – jedan je da organ UN zatraži savetodavno mišljenje
od suda, a drugi da se sud pozove da presudi u sporu. „Prema članu 96 Povelje
UN, Generalna skupština ili Savet bezbednosti UN mogu tražiti savetodavno
mišljenje o nekom spornom pitanju od Međunarodnog suda pravde. Obično to radi
Generalna skupština”, dodao je Flajner, koji je i pravni savetnik pregovaračkog
tima Beograda. „U slučaju Srbije, Savet bezbednosti bi mogao od suda da traži
savetodavno mišljenje o tumačenju Rezolucije 1244”, rekao je švajcarski
profesor.
Drugi način je da se, ukoliko neka zemlja prizna Kosovo, sud pozove da presudi
u sporu između Srbije i te države, rekao je Flajner. „Ukoliko bi jedna zemlja
priznala Kosovo kao nezavisnu državu, Srbija bi mogla da povede pravni postupak
protiv te države i da je tuži na osnovu Rezolucije 1244 i međunarodnog prava”,
ukazao je on.
Profesor Varadi, koji je bio jedan od zastupnika u sporu Srbije sa Bosnom i
Hercegovinom pred Međunarodnim sudom pravde u izjavi za „Politiku”, tvrdi da bi
Srbija vrlo teško izdejstvovala odluku SB ili Generalne skupštine o traženju
mišljenja od suda u Hagu. On upozorava da čak i ako bi se to desilo, stav suda
nema obavezujuću snagu koliko god njegovo mišljenje bilo politički značajno.
Kada je reč o nameri Srbije da tuži vlade onih država koje priznaju nezavisnost
Kosmeta i to pred njihovim domaćim sudovima, dr Varadi kaže da je malo
verovatno da bi se takav spor završio u našu korist.
„Pre svega, postavlja se pitanje da li bi Srbija kao država uopšte mogla da
pokrene takav postupak ili bi to morali da učine neki pojedinci i institucije
iz države koja je priznala nezavisnost Kosmeta. Predmet spora bi eventualno
mogao da bude povreda ustava dotične zemlje. Ovo pravno sredstvo je na granici
zamislivog. To je vrlo trnovit pravni put. Ne znam ni za jedan slučaj takvog
spora”, kaže Varadi.
Kesić, međutim, napominje da bi efekti odluke Srbije da tuži zemlje koje
priznaju nezavisnost Kosova bili još veći u Evropi nego u Americi, jer se tu
odluka još nije iskristalisala i iznošenje pravnih argumenata i verovatnoća
dugogodišnjeg povlačenja po sudovima predstavlja još jednu barijeru brzom i
jednoglasnom odlučivanju u okviru Evropske unije.
Jelena Cerovina - Biljana Baković
--------------------------------------------------------------------------
Obavezna nadležnost Međunarodnog suda pravde
Ukoliko bi Srbija povela spor pred Međunarodnim sudom pravde, morala bi u tom
slučaju da prizna obaveznu nadležnost ovog suda, kaže Tomas Flajner, podsetivši
da Srbija spada u zemlje koje su prihvatile statut suda, ali ne i obaveznu
nadležnost. „Prema članu 36 paragraf 2, Srbija u bilo kom trenutku može da
prihvati obaveznu nadležnost i onda može da podnese tužbu protiv bilo koje
države koja je prihvatila obaveznu nadležnost, kao što su, na primer, uradile
Velika Britanija, Finska, Danska, Austrija, Švajcarska, Holandija, Portugalija,
Španija, Slovačka itd”, rekao je Flajner.
Na pitanje kakve bi pravne efekte imalo mišljenje, odnosno presuda ovog suda u
vezi sa eventualnim jednostranim ili „koordiniranim” proglašenjem nezavisnosti
Kosova, Flajner je ukazao da su presude po sporu u kome obe strane prihvataju
nadležnost suda obavezujuće, a da u slučaju savetodavnog mišljenja, to zavisi
od načina na koje je formulisano. „Član 94 Povelje zahteva da države poštuju
presudu, a ukoliko to ne učine, Srbija bi mogla da zatraži od Saveta
bezbednosti UN da preduzme odgovarajuće mere”, rekao je švajcarski profesor. „U
slučaju savetodavnog mišljenja, pravne implikacije bi zavisile od sadržaja tog
mišljenja”, zaključio je Flajner.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------------
Vordsvort: Nema podrške promeni granica na jugu Srbije
Preševo – Ne postoji podrška promeni granica na jugu Srbije prilikom rešavanja
budućeg statusa Kosova, izjavio je britanski ambasador u Srbiji Stiven
Vordsvort u intervjuu medijima na albanskom jeziku koji izlaze na jugu Srbije.
„Reč je o dve različite stvari, status Kosova rešava se procesom koji vodi
Savet bezbednosti UN polazeći od principa Kontakt grupe, a svima je poznato da
je ovaj region deo Srbije i da ne postoji podrška kada su u pitanju promene
granica”, rekao je Vordsvort.
Kako prenosi internet sajt Preševa, britanski ambasador je naglasio da je
potrebno da se više radi na očuvanju stabilnosti regiona, kako bi se privuklo
što više stranih investitora. „Važno je da se lokalni politički lideri založe
za, koliko je to moguće, veće poboljšanje životnih uslova, a mi ćemo usko
sarađivati sa Evropskom unijom da pomognemo regionu”, rekao je on naglašavajući
da najveći posao treba da urade lokalni politički lideri.
Uslov za investiranje u Srbiju, a posebno region Bujanovca i Preševa jeste
potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, „što bi bio
konkretan signal biznismenima iz Velike Britanije i drugih zemalja”.
Prema njegovoj oceni, jug Srbije ima i ljudske i geostrateške dobre pozicije,
„ali ne i dovoljno preduzetničkog duha”. „Gradonačelnici drugih opština sa
kojima sam razgovarao prosto se utrkuju u privlačenju stranih investitora
svojim planovima i idejama, što ovde nije prisutno u dovoljnoj meri”, rekao je
ambasador Vordsvort.
Beta
[objavljeno: 12.12.2007.]
<http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=50724&printable=1>
http://www.politika.co.yu/slike-porubrikama/icon-print.gif
<mailto:?subject=http://www.politika.co.yu/&body=Pogledajte:%0Ahttp://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=50724>
http://www.politika.co.yu/slike-porubrikama/icon-send.gif pošaljite
<http://www.politika.co.yu/komentar.php?nid=50724&action=posalji> komentar |
pogledajte <http://www.politika.co.yu/komentar.php?nid=50724> komentare (2)
http://www.politika.co.yu/
<<image001.gif>>
<<image002.gif>>
