DIJASPORA UNOSNO TRŽIŠTE I OVDE I TAMO
Izvor: Pregled, 24.12.2007; Strana: 12 Kako usmeriti marketing prema dijaspori? Dnevni list "Vesti", najveći medij za naše u svetu, prezentirao u Beogradu poslovne mogućnosti i specifičnu dobrostojeću ciljnu grupu od tri miliona naših iseljenika u svetu Mnogi znaju dosta o dijaspori i njenom potencijalu, ali je malo njih koji su tamo, gde živi oko tri miliona naših iseljenika, prepoznali moguće interese i usmerili marketing na ovu ciljnu grupu. O poslovnim potencijalima u dijaspori, sa dijasporom i za dijasporu, o dobrim iskustvima onih čiji su se marketinški koncepti u dijaspori već ostvarili i o dnevnom listu "Vesti", kao najbitnijem mediju i marketinškom centru u dijaspori, bilo je reči na prezentaciji održanoj prošle nedelje u beogradskom hotelu Continental. Pod naslovom Kako usmeriti marketing prema dijaspori: Prezentacija potencijala, pred gotovo stotinu posetilaca i učesnika, predstavnika srpskih preduzeća, marketing agencija, ministarstava i medija, rukovodstvo poslovnog sistema Nidda Verlag GmbH iz Frankfurta u Nemačkoj, koji stoji iza dnevnog lista "Vesti", u saradnji sa beogradskom konsultantskom agencijom CRPHO, predstavilo je bogata petnaestogodišnja iskustva i iznelo zanimljive zamisli u domenu poslovnih interesa vezanih za dijasporu. Tako su zagolicali preduzetničku maštu i na razmišljanje naveli predstavnike preduzeća čije bi robe ili usluge, sa adekvatno osmišljenim i usmerenim marketingom, mogle da nađu put do ove specifične, ali zapostavljene ciljne grupe. Na sopstvenom primeru sistem Nidda Verlag GmbH pokazao je kako to izgleda. Pre petnaest godina ova kompanija prepoznala je unosnu poslovnu mogućnost u dijaspori, istražila tržište, ustanovila potrebe ciljne grupe i baš po njihovoj meri projektovala proizvod iz koga su nastale "Vesti". - Smelo smo počeli jer smo imali snagu, želju, znanje i viziju, a danas smo na vrhu jer nismo oklevali niti se plašili da uvek budemo na strani našeg čoveka, da ga informišemo, ohrabrimo i podržimo - istakao je na početku ovog skupa Aleksandar Vidaković, direktor Nidda Verlag GmbH. - Priča o "Vestima" je istorija mišljenja unapred koja se pretvara u tradiciju uspešnog biznisa. Mi smo danas i medij i poslovni sistem koji neguje uspeh i sabira poslovne rezultate sa misijom očuvanja i izgradnje identiteta našeg čoveka u dijaspori. "Vesti" su danas pouzdani partner koji se po svim parametrima uspešno meri sa evropskim i svetskim firmama o čemu govori i nedavno dobijeno priznanje "Naslov godine" za najuspešniju prodaju u kategoriji novina za strance u Zapadnoj Evropi. U kratkom portretu dijaspore može da se vidi da naši najviše žive u Zapadnoj Evropi - u Nemačkoj (oko 1,2 miliona, u više od 400.000 domaćinstava), u Austriji (oko 350.000), Švajcarskoj (170.000), da ih u Severnoj Americi ima više od pola miliona, a u Australiji gotovo 300.000... Specifična ciljna grupa Njihova primanja u proseku su neznatno niža od proseka država u kojima žive (jedno naše domaćinstvo u Nemačkoj, na primer, zarađuje oko 2.100,- evra mesečno). S obzirom na poreklo, na veze sa porodicom i rodnim krajem, na kulturu i navike, naši u dijaspori imaju specifične potrebe i one su u velikoj meri vezane za otadžbinu. Pre svega, komunikacija (najčešće telefon), putovanja (najviše privatni automobil), informisanje o zbivanjima u Srbiji, transfer novca, osiguranje imovine, razna osiguranja članova porodice u otadžbini... - Te specifične potrebe, zavisno od prilika u Srbiji, vremenom se menjaju - rekao je Narcis Selimić, direktor marketinga Nidda Verlag GmbH. - Naši iseljenici u Evropi sve češće putuju u Srbiju, čak i na kraće vikend-boravke. Jedan od razloga za to su i sve jeftinije avio-karte. Zatim, promene standarda i opšteg kvaliteta života u Evropi i u državama bivše Jugoslavije u mnogome utiču na sve češće odluke penzionera da žive malo u otadžbini, malo u inostranstvu. Ono po čemu našu dijasporu u Srbiji posebno cene i što, kao asocijacija na njih, prvo pada na pamet je slanje novca, finansijska podrška, pomoć porodicama i prijateljima. Više od dve milijarde evra godišnje sliva se u Srbiju kao individualna pomoć iz dijaspore. Manji deo bankovnim doznakama i putem servisa za transfer novca, a veći deo, tradicionalno, alternativnim putevima. Guverner Narodne banke Srbije često podseća da su "doznake naših ljudi iz inostranstva jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti zemlje", a nedavno je objavio i podatak da je u Srbiju prošle godine po tom osnovu stiglo tri milijarde evra - što je približno polovini vrednosti ukupnog izvoza države. Milijardu evra na ličnu potrošnju u Srbiji Iz dijaspore novac u Srbiju stiže i po drugim osnovima. Ljudi iz dijaspore investiraju u otadžbini u nekretnine, sopstvene radnje, mala i srednja preduzeća... Paralelno sa stabilizacijom prilika u Srbiji, sve češće se interesuju i za druge oblike investiranja u otadžbini... Postepeno stiču poverenje u domaće banke i druge finansijske i državne institucije i servise... - Sledećih milijardu evra godišnje potroše naši zemljaci iz dijaspore prilikom boravka u Srbiji, većinom na ličnu potrošnju - naglasio je direktor marketinga Nidda Verlag GmbH Narcis Selimić. - To je oko deset odsto ukupne lične potrošnje Srbije. Za vreme dok u dva do tri boravka godišnje provedu u Srbiji, naši iz dijaspore žive i troše veoma intenzivno. Kad dođu, oni, kao sav normalan svet, jedu, piju, održavaju i sređuju svoje kuće i stanove, idu u goste i nose poklone, leče se, zabavljaju... Sve gotovo isto kao i prosečni stanovnici Srbije. Samo, njihova kupovna moć u vreme boravka u otadžbini je znatno veća. Veća je od ukupne jednomesečne kupovne moći cele Srbije. Živeći dugo u Zapadnoj Evropi, stekli su navike dobrostojećeg potrošačkog društva, ali i dalje znaju šta, gde i koliko košta, šta valja ili ne. Za razliku od ranije prakse, kad se iz Evrope u otadžbinu donosilo sve i svašta, sad polako uviđaju da to sve mogu da kupe i u Srbiji. Ovaj podatak predstavnici sistema Nidda Verlag GmbH i "Vesti" iznose kao jak razlog da tom specifičnom, atraktivnom grupom moraju adekvatno da se pozabave i srpska preduzeća koja svoj poslovni interes ostvaruju samo u Srbiji. Jer, pravilno osmišljenim i usmerenim marketingom u "Vestima" moguće je obaviti odličnu promociju roba i usluga koje u Srbiji dočekuju naše iseljenike. - Sezona za intenzivno oglašavanje usmereno ka bogatoj grupi potrošača u dijaspori je pred njihov dolazak u otadžbinu - rekao je Radomir Vidaković, direktor marketinga "Vesti" u Beogradu. - Milion "novih" potrošača u Srbiju svake godine dolazi u četiri talasa, uskršnji raspust, letnji, jesenji i božićni raspust. Ova specifična i atraktivna ciljna grupa u ukupnoj godišnjoj ličnoj potrošnji Srbije učestvuje sa oko 10% i kao takva zaslužuje da se u marketinškim planovima zasebno obrađuje. "Vesti" - dominantan medij i najvažnija platforma za propagandu Najtiražniji dnevnik dijaspore je uticajan list. U donošenju odluka o putovanjima, o obimu, vrsti i načinu pomaganja svojima, o poslovnim potezima u otadžbini naši zemljaci se u velikoj meri rukovode informacijama koje na tu temu u sadržaju i oglasima svakodnevno dobijaju u "Vestima". Tiraž "Vesti" višestruko je veći od zbira tiraža preostala dva dnevna lista na srpskom jeziku, koji izlaze u dijaspori. Lista oglašivača "Vesti" i količina objavljenih oglasa u ovom listu znatno su veći od ukupnog broja komitenata i zbira svih objavljenih reklama u dijasporskim novinama sa prostora bivše Jugoslavije i satelitskim TV stanicama. - Osim što su "Vesti", marketinški gledano, jedna idealno zaokružena priča, one su, istovremeno, i originalna priča o karakteru - istakla je na prezentaciji Radmila Ćulibrk Radisavljević, predsednica CRPHO. - To je list čija se redakcija u svakodnevnom radu, iznad svega, drži pravila o profesionalnom novinarskom poštenju. To je jedna od najvažnijih spona s njihovim čitaocima. Autor: JELENA RACKOVIĆ
