У иностранству више бирача, мања излазност 

Из Министарства дијаспоре најављују да ће ове године предложити измену изборног 
закона која ће омогућити нашим бирачима у иностранству да гласају поштом 

 

Да ли је интересовање наше дијаспоре за изборе порасло, отворено је питање 
после првог круга председничких избора с обзиром на то да је број пријављених 
бирача у иностранству у односу на прошлогодишње парламентарне изборе повећан за 
скоро шест хиљада, а излазност на биралишта за само 1.822 бирача, чиме је она 
процентуално опала са 31,5 на 31,46 одсто. Тачније, док су 2007. године била 
уписана 31.334 гласача у Посебној евиденцији за иностранство, а гласао је 
9.871, ове године је пријављено 37.167 бирача, а на изборе се одазвало 11.693, 
према подацима које је „Политика” добила од директора Завода за статистику 
Србије Драгана Вукмировића.

Порасту броја бирача допринело је и отварање осам нових бирачких места, од 
којих је једно и ван нашег дипломатског представништва, будући да оно не 
постоји у Лос Анђелесу у САД. Биралишта су први пут отворена и у нашим 
представништвима у Малмеу, Отави, Пекингу, Лисабону, Темишвару, Мадриду и 
Загребу, градовима насељеним великим бројем српских држављана.

Веће интересовање за излазак на ове изборе заиста су показали наши грађани у 
Бечу, па према подацима за Аустрију број пријављених са прошлогодишњих 2714 
порастао је на 3132, а гласало је 230 грађана више (971) или 31 одсто, док је 
на прошлим изборима гласало 27 одсто грађана. У Швајцарској је број гласача 
порастао са 2.336 на 3.023, али је излазност за четири процента мања него 
прошле године. У БиХ се број пријављених удвостручио (сада их је 325), али 
податак да је 195 грађана гласало у првом кругу, показује да је излазност овде 
опала са 83,57 на 60 одсто.

Да излазност на овим изборима није адекватно пратила повећање броја бирача 
показују и подаци из Канаде ( где је број бирача са 747 повећан на 967), 
Македоније (са 560 на 900) и Немачке (са 8.257 на 9.407) где је излазност на 
биралишта порасла свега за проценат до два. А у Аустралији је и број 
пријављених бирача порастао за свега око 100 (са 434 на 559), а излазност за 30 
бирача, па је 20. јануара у овој земљи гласао 101 наш држављанин.

Да подсетимо, када је изменама закона о избору народних посланика 2004. године 
наша дијаспора стекла право и могућност да гласа, на председничким изборима 
било је 8.044 пријављених, а гласало је 5.670 наших грађана у дијаспори. 
Дијаспора је гласала и на референдуму о новом уставу 2006. године, када је било 
пријављено 18.093, а гласало, међутим, свега 2.960 или 16,36 одсто грађана.

Државни секретар Министарства за дијаспору Неда Малетић за „Политику” каже да 
интересовање за изборе расте, самим тим што је излазност двоструко већа него на 
изборима 2004. године када је почело уписивање у посебну евиденцију за 
иностранство. „Проблем је удаљеност великог броја наших грађана од биралишта, 
посебно када је реч о Русији и САД, због тога ће Министарство дијаспоре ове 
године предложити измену изборног закона која ће омогућити дијаспори да гласа 
поштом. Како још као држава нисмо спремни за гласање електронским путем, који 
захтева апсолутну опремљеност и електронску писменост на свим местима, 
предложићемо гласање поштом које је јефтиније и економичније и за државу и 
грађане у иностранству. Гласање дијаспоре је скупа демократија, али демократија 
је, иначе, скупа а овако ћемо бар знатно уштедети. Већ смо предузели кораке 
потребне за повећање излазности и израдили студију, њу је Цесид завршио у 
децембру, али је било касно да, пре ових избора, на основу ње сачинимо 
конкретне предлоге измене закона и уредби. Очекујемо да је применимо на 
следећим изборима”, каже Малетић.

М. Никић

-------------------------------------------------------------------------- 

Позив дијаспори

Министарство за дијаспору Србије позвало је јуче све гласаче у дијаспори да 
искористе своје демократско право и изађу на изборе 3. фебруара. „Дајте свој 
глас за будућност Србије. Гласајте за председника на кога ћете и ви бити 
поносни!”, каже се у саопштењу Министарства дијаспоре.

Министарство дијаспоре се захвалило бирачима што су се одазвали позиву и у 
првом кругу председничких избора гласали у већем броју него икада раније. 
„Избор председника Србије одлучује други круг. Избор председника је на свима 
нама заједно. Зато је од пресудног значаја да на други круг изађете у још већем 
броју”, каже се у саопштењу.

Фонет

------------------------------------------------------

Представници мањинских заједница подржали Тадића

Представници неколико мањинских националних заједница у Србији подржали су јуче 
председничког кандидата Демократске странке Бориса Тадића и позвали припаднике 
свих националних мањина да 3. фебруара гласају за њега.

Потпредседник Демократске странке и председник Извршног већа Војводине Бојан 
Пајтић изјавио је на конференцији за новинаре да је Борис Тадић, у првом кругу 
избора, победио у свим срединама у којима већину или знатан број чине 
припадници мањинских националних заједница. „Очекујемо да се у другом кругу 
понови та ситуација и да Борис Тадић добије већину српских гласова и гласова 
националних заједница”, рекао је Пајтић и изразио уверење да мањинске 
националне заједнице немају дилему о томе за кога да гласају.

Председница Националног савета словачке националне заједнице Ана 
Томанова-Маканова истакла је да је сваки пети грађанин Србије припадник неке 
мањинске националне заједнице и да зато мањине могу да имају одлучујући глас 
при одлучивању о будућности државе. „Данас је Србија на раскрсници, пред 
избором да ли да се врати у прошлост или ћемо отворених очију и раширених руку 
ићи у будућност”, рекла је Ана Томанова-Маканова и истакла да мањинске 
националне заједнице не желе да се врате у деведесете године. „Надам се да смо 
заувек научили лекцију, нећемо ратове, насиље, мржњу, дискриминацију. Ово су 
избори када бирамо грађанску мултиконфесионалну, мултиетничку и мултијезичку 
Србију”, рекла је Ана Томанова-Маканова.

Тадића су на конференцији за новинаре подржали и представници националних 
савета и странака бошњачке, македонске, хрватске, влашке, румунске, ромске и 
русинске заједнице у Србији.

Танјуг

 

[објављено: 26/01/2008.] 

 
<http://www.politika.co.yu/rubrike/Politika/U-inostranstvu-vishe-biracha-manja-izlaznost.sr.html>
 stampaj   
<http://www.politika.co.yu/rubrike/Politika/U-inostranstvu-vishe-biracha-manja-izlaznost.sr.html>
 posalji





пошаљите 
<http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=15934>
  коментар | погледајте 
<http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=15934>
  коментаре (7) 

 

http://www.politika.co.yu/



<<image001.gif>>

<<image002.gif>>

Одговори путем е-поште