Iako je optužnica dr Vojislavu Šešelju ublažena i skraćena broj svedoka koji dokazuju otpisanu krivicu se ne smanjuje
Pošto - poto zločin U iscrpljivanju okrivljenog, sadejstvom haškog suda i tužilaštva, vođa radikala moraće da se priprema i unakrsno ispituje svedoke, od kojih je tužilaštvo moralo da odustane kad je skratilo optužnicu Haški tribunal i njegovo tužilaštvo povukli su potez kojim ove nakaradne pravne institucije unose još jednu konfuziju u krivično pravo. Novi princip, koji ovih dana, na suđenju dr Vojislavu Šešelju, upravo demonstriraju zamenik glavnog tužioca Kristina Dal i predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti mogao bi da doprinese Lombrozovoj teoriji o rođenom zločincu, jer proklamuje da neko može biti zločinac, i bez dokaza o počinjenom zlodelu. Ako nema optužbe za zločin i tužilac i sud morali bi da ostanu bez posla, ali duet Dalova-Antoaneti nastavlja da dokazuje Šešeljevu krivicu, za (ne)dela koja mu je Kanađanka uveliko otpisala. Iz treće, izmenjene optužnice protiv vođe radikala, izbrisani su navodni zločini u Voćinu, Bijeljini i Bosanskom Šamcu, ali tužilaštvo nije odustalo od ispitivanja nijednog svedoka, koje je pozvalo u Hag da dokaže Šešeljevu krivicu. Zajednička podvala je prećutno preimenovanje očevidaca iz tzv. „baze zločina“ u svedoke o zločinačkom ponašanju optuženog, o praktično pretpostavljenim zločinima. Usled ovakvog stava suda i tužilaštva, za koji sudija Antoneti priznaje da ne zna zašto je uveden u pravilnik Tribunala, Vojislav Šešelj prinuđen je da se iscrpljuje, jer se priprema da unakrsno ispituje svedoke, od kojih je tužilaštvo moralo da odustane, kada je skratilo optužnicu. Pretpostavka umesto dokaza Šešeljev pravni savetnik Zoran Krasić, na ovu temu, ističe da kada se izvode dokazi za bazu zločina, onda pred većem mogu da se ispituju tri vrste svedoka: - Prvi su žrtve ili očevici događaja koji se dokazuju. Druga vrsta svedoči o tome ko je taj zločin neposredno izvršio, dok treći neposredno povezuju izvršioca sa nekim od učesnika optuženih za udruženi zločinački poduhvat. Svrha skraćivanja optužnice, objašnjava naš sagovornik, je da se uštedi na vremenu, kako se na pretresu ne bi izvodio veliki broj dokaza. Zbog toga se iz nje izbacuju delovi, ali tako da se, pri tom, ne poremeti ni optužnica, ni njena logična veza. Praksa je tužilaštva u Hagu, upozorava Krasić, da isto ponašanje dokazuje kroz više različitih krivičnih dela. Sud to toleriše, jer se time stiče privid zločinačkog udruženja i krivičnog dela pojedinca. Prvobitna Šešeljeva optužnica smanjena je 8. novembra 2006. godine, sa 14 tačaka, na samo devet. Tada su otpale i lokacije zapadne Slavonije, Bosanskog Šamca, Bijeljine i Brčkog i zato je sada, kako objašnjava, nemoguće da se izvode dokazi oko tih gradova. - Svedoci sa tih lokacija neće govoriti da (li) postoje žrtve, već će se izjašnjavati o doslednom obrascu ponašanja optuženog. Drugim rečima, to znači da će oni svedočiti samo o ponašanju Šešelja na toj lokaciji, a ne i o zločinima koji su se tamo dogodili. Problem tužilaštva je što to nije dokazano, a mi pri tom tvrdimo da Šešelj, pa ni naši dobrovoljci, tamo uopšte nisu bili. Umesto toga, dodaje ovaj radikal, sud pretpostavlja da takav obrazac ponašanja postoji i naglašava da se u procesima, inače, krivica ne utvrđuje, već se dokazuje: STRAH OD PODVALE U stalnom nadmudrivanju i prepucavanju sa tužiocem, optuženi u svakom potezu suprotne strane vidi skrivenu zamku, posebno u nesmanjenom broju svedoka za smanjen broj zločina. - Šta je onda izbačeno ? - pita se Šešelj. - Ako i dalje opstane taj spisak svedoka, onda moram da se pripremim za raspravu o bazi zločina, a velika je razlika kako se priprema za odbranu od zločinačkog udruživanja i protiv baze zločina. Čini mi se da tužilaštvo sprema zamku da prvo izbaci ove lokacije iz optužnice, a kasnije, kada saslušate svedoke o nečemu o čemu se nisam adekvatno spremio, i pošto oslabite moju odbranu, pred kraj suđenja ponovo vratite i ove tačke. ZBUNJENI SUDIJA Tolerantni sudija Žan Klod Antoaneti našao se u nebranom grožđu, čijim argumentima da se prikloni. Od dosadašnje prakse Tribunala, bilo je očigledno iz njegovog prvog reagovanja, imaće slabu vajdu: - Ako svedoci budu govorili da li jeste ili nije bilo, recimo, progona ili ubistava - ne brinite, jer u presudi o tome neće biti ni reči. Ne znam tačno zašto je takvo pravilo uvedeno u pravilnik Tribunala. Siguran sam da postoji razlog, mada meni izmiče. Moram da priznam da o ovome nisam mislio sve dok mi vi niste skrenuli pažnju. - Zato, ako na lokaciji nema zločina, svedoci o tome ne mogu da svedoče. Pitamo se da li je uopšte moguće da se izvedu dokazi sa neke lokacije, a da one i zločini na njoj - uopšte nisu u optužnici. To je učinjeno jer, za njih, verovatno više nije sporno da su zločini - dogodili. Haški sud za neke od tih mesta već ima par presuda, zbog čega, za neke od lokacija, nije čak ni sporno ko je odgovoran. Ono što će biti problem tužilaštvu je što se, ni u tim presudama, niti na tim lokacijama, nigde ne pominje Šešelj. Tužilaštvo je otišlo i korak dalje, upozorava sagovornik Glasa, jer nastoji da prikaže da je Šešelj odgovoran za ponašanje pripadnika svih srpskih snaga, koje su delovale tokom rata, i za sve oružane formacije, koje su predstavljale srpsku stranu. - Zato je optužnica više puta menjana, jer bi, prema tužilaštvu, upravo Šešelj trebalo da bude odgovoran, iako je jasno da on nema nikakve veze ni sa jednim od tih dela. Prvi rez u optužnici protiv Šešelja izveden je brisanjem tvrdnje o istrebljenjima i ubistvima „mnogih hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila“, uključujući žene, decu i starije osobe u hrvatskim selima Voćin, Hum, Bokane i Krašković. U tekstu optužnice ostala je samo opština Vukovar. Kraći spisak zločina Uz Bosanski Šamac i Bijeljinu, precrtani su i navodni zločini u Brčkom. Istim potezom, Karla del Ponte je, za sva ova mesta, precrtala i optužbe za navodna „istrebljenja“ i „ubistva“, „zatvaranje“, „mučenja“, „druga nehumana dela“ i „okrutno postupanje“, „deportacije“, „prisilno premeštanje“, „bezobzirno razaranje“ i „pljačku javne ili privatne imovine“. Iza ovih opštih formulacija bili su opisani događaji, iz novembra 1991, u zapadnoj Slavoniji, gde su, navodno, podstaknuti govorima svog vođe, „šešeljevci“ počeli da pale hrvatske kuće i ubijaju civile, sve dok se 13. decembra te godine nisu povukli sa tog područja. „Išli su od kuće do kuće i ubijali svakog koga su našli, ukupno 43 civila“ - izbačen je tekst iz optužnice. - „Neki od onih koji su se sakrili uspeli su da prežive. Imena žrtava daju se u Dodatku II, u prilogu ove optužnice.“ Sledeća na spisku zločina stradala je 23. tačka optužnice, koja opisuje navodni napad Šešeljevih dobrovoljaca, u aprilu 1992, na Bosanski Šamac i preuzimanje njegove kontrole i okolnih sela: „Nakon preuzimanja vlasti, stotine nesrba je rutinski zatvarano, premlaćivano i mučeno u glavnoj policijskog zgradi (SUP), zgradi TO, u zgradi osnovne i srednje škole, kao i u skladištu poljoprivredne zadruge u Crkvini, jugozapadno od grada Bosanskog Šamca, a desetine ih je ubijeno. Dana 7. maja 1992. ili približno tog datuma, dvojica vođa jedne jedinice „šešeljevaca“ ubili su iz vatrenog oružja 18 muškaraca i mladića u skladištu poljoprivredne zadruge u Crkvini.“ Pre nego što je izbrisana iz optužnice, njena 25. tačka je ovako izgledala: „U martu 1992. godine, Vojislav Šešelj je posetio članove Srpske radikalne stranke u gradu Bijeljini kako bi razradili plan o zauzimanju opštine Bijeljina od strane Srba i kampanju progona nesrba koja će uslediti. Dana 31. marta 1992. godine, srpske snage, uključujući dobrovoljce zvane „šešeljevci“, napale su grad Bijeljinu i sela u opštini Bijeljina i preuzele kontrolu nad njima. Tokom zauzimanja grada Bijeljina, srpske snage, uključujući dobrovoljce zvane „šešeljevci“, pogubile su šest civila. Nakon preuzimanja vlasti, nesrbi su redovno zatvarani, premlaćivani, seksualno zlostavljani, mučeni i ubijani. U periodu od aprila 1992. do septembra 1993, u zgradi SUP u gradu Bijeljini i u logoru Batković nadomak Bijeljine bilo je zatočeno stotine nesrba. Skoro stotinu zatočenika je umrlo usled zlostavljanja i nečovečnih uslova u logoru Batković“. Pored celih tačaka optužnice, stradali su i samo neki njihovi delovi, pa je tako, iz tačke 27, u kojoj su opisani navodni zločini u Nevesinju, ispala optužba o zarobljavanju 20 muslimana iz Lakta, koji su zatočeni u odmaralištu na Boračkom jezeru, a potom njih 19 ubijeno na planini Borašnici. Skraćivanje optužnice izbrisalo je iz nje i navodna mesta gde su žrtve zatvarane i mučene, pa su tako sa spiska nestali podrum zgrade banke u Voćinu i „Lager Sekulinci“, zatim zgrade SUP i TO u Bosanskom Šamcu, osnovne i srednje škole u gradu i skladište poljoprivredne zadruge u Crkvini, zgrada SUP u Bijeljini i logor Batković u okolini, kao i logor Luka u Brčkom. Iz spiska oštećenih objekata u ovom mestu ispale su katolička crkva i pet uništenih džamija, zatim dve u selu Janja i četiri u drugim selima. Izbrisane su i desetine uništenih domova i katolička crkva u Voćinu, i stotine domova i jedna džamija u Bosanskom Šamcu. Da li će se sudsko veće prikloniti pokušaju tužilaštva da prepolovi svedočenja očevidaca na bazu zločina i „dosledni obrazac ponašanja“ ili će ga optuženi ubediti da je to dupli i nepotrebni posao još je rano nagađati, jer je proces još u vodama u kojima se ispituju veštaci, dok svedoci čekaju svoj red. http://www.glas-javnosti.co.yu/
