Николић одбио и Тадића и Коштуницу Лидер радикала је можда коначно нашао рецепт да Србију ослободи страха од десничарског екстремизма
Радикали, судећи по јучерашњој изјави Томислава Николића, заменика председника Српске радикалне странке, овај пут неће бити „кључ” којим су се до сада отварала врата помирењу сукобљених странака у владајућој коалицији. Николић је ставио тачку на дводневно нагађање читаве јавности и рекао да неће разговарати ни са председником ни са премијером Србије, нити ће подржати коалицију ДСС-НС. Тако је претња коалицијом са радикалима у случају да падне влада ДС, ДСС, Г17 и НС, коју је до сада експлоатисао премијерски блок, макар за једно време склоњена са „дневног реда”. Међутим, не и наговештај, за део овдашње јавности, скоро незамисливе сарадње демократа са радикалима, о којој већ два дана колају непроверене – а добро обавештени тврде и нетачне – информације. Наиме, гласине о сусрету председника Србије Бориса Тадића и Томислава Николића, који је у изборној ноћи први, неки кажу куртоазно, предложио Тадић, током последња два дана у неким медијима „подгрејавали” су незванични извори према којима су се двојица лидера већ видела и договорила о сарадњи која би разрешила замршену ситуацију у којој се власт обрела. Иако је јуче било оних (углавном страначких, незваничних извора) који су били спремни да Николићеву изјаву посматрају кроз призму ових гласина, логика је више нагињала претпоставкама изреченим у изборним анализама да радикалима сада највише одговарају избори. Томислав Николић јесте изгубио председничке изборе, али је освојио позамашан број гласова на који, како се процењује, може да рачуна и његова странка. Због тога би он, односно радикали, имали више користи да не подрже Коштуницу, макар да му овај понуди и улазак у владу уместо ДС. Наиме, према једној од незваничних верзија која је колала у протекла два дана, ДСС и НС су на седници Скупштине намеравали да изврше неки вид реконструкције владе, тако што би са радикалима сменили неке министре ДС и тако странку председника натерали да напусти владу. Незванично, могу се чути приче да су Николић и Тадић уговорили да радикали мањински подрже владу ДС-Г17 плус. У замену за подршку радикали би, према тим крајње непровереним гласинама, добили већи део „колача” на локалу (Београд), али и, много важније место у десном центру политичке сцене које би остало упражњено губитком утицаја премијерског блока. Па, ипак, све да у њима нема ни трунке истине, ове гласине поново су отвориле табу питање за неке – да ли је могућа сарадња демократа и радикала и у ком облику. Демократе су пре три године у мају подржале захтев радикала да се смени Војислав Коштуница, који је тада водио владу у којој су се поред ДСС, НС и Г17 плус, налазили и СПО, СДП уз мањинску подршку СПС. Тада владајућа већина одбила је предлог радикала у Скупштини за који су демократе гласале. Томислав Николић ових дана је поновио да би, уколико постане премијер, у владу позвао све, па и ДС ако претходно „очисти своје редове од криминалаца”. И Тадић је у више наврата говорио да би сарађивао са радикалима ако се ови претходно одрекну „негативне реторике и екстремистичке и изолационистичке политике”. И да скину Шешељеве беџеве. „Уколико би се јавно одрекли идеје о великој Србији и Шешељевог беџа, радикали би можда били прихватљиви и за Запад”, каже Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива. Међутим, Николић не верује у сарадњу ове две странке и сматра да би она била неприхватљива за део јавности који се окупља око демократских снага у друштву. „Радикали и демократе би можда могли да сарађују уколико Европа и Русија заједно изврше некакав притисак јер и једнима и другима је у интересу да се наставе европске интеграције Србије. Русима иде у прилог да се овде не љуља брод превише”, додаје Николић. Он, међутим, сматра да ће и радикали проценити да им сарадња са демократама не иде наруку, јер се „изван власти налазе у угодној позицији”. „Ако се и распишу избори, њима и то одговара јер ће резултат вероватно опет бити такав да би се нашли у ситуацији сличној овој. У свему томе они немају никакву одговорност што је у овом тренутку прилично лагодно”, сматра наш саговорник. Заједничка власт радикала и демократа је и према мишљењу политиколога Зорана Стојиљковића скоро немогућа. „Договори о некаквом редоследу потеза између ове две странке у институционалном смислу и сарадња на појединачним питањима су могући, али заједничка власт не. Радикали су увек били системска странка и са њима треба разговарати јер држе трећину гласачког тела. Друга ствар је улазак у владу. Ове две странке су толико супротстављене да тако нешто не би могло ни да опстане”, каже Стојиљковић. Наш саговорник мисли да је сарадња радикала и демократа на рушењу Коштуничине владе сасвим могућа, али не и сарадња на формирању неке нове владе. „То је као противприродни блуд”, сматра Стојиљковић. Радикалима, додаје он, ипак треба скинути бреме које носе из прошлости. „Они могу да постану странка десног центра”, каже Стојиљковић. „Неутралност” за којом је јуче Николић посегнуо могла би, сматрају аналитичари, и да значи да је он проценио да ће на тај начин најлакше ослободити страха од радикала онај део гласача који овој странци недостаје да би се домогла власти. Баш овај страх, на коме је демократски председнички кандидат освојио други мандат, могао би за дуже време да измени политичку сцену Србије. Страх од радикала могао би десницу и десни центар да „ослободи” и потпуно „преда” радикалима. Уколико са тог дела политичке сцене, како неки прогнозирају, трајно нестане странка премијера, кога би убеђење да и са радикалима треба сарађивати могло скупо стајати. Драгана Матовић [објављено: 07/02/2008.] http://www.politika.co.yu/
