Предлог за размишљање
Треба отклонити једну заблуду. То што Брисел није био вољан да са одлуком о слању мисије на Косово сачека барем инаугурацију Бориса Тадића није, као што се код нас мисли, знак „глупости” европских бирократа. Не – Вашингтон је тај који Бриселу дахће за вратом, наваљујући да мисија ЕУ што пре оде на Косово, како би послужила као правни основ за признање независне државе Косово. А Брисел се није хтео супротставити, чак ни по цену да Србија буде уздрмана. О томе постоје докази, од којих је неке открио и лист који управо читате. У вашингтонским белешкама у међувремену смењеног словеначког дипломате, које је „Политика” недавно објавила, наведено је америчко упутство Европи. Помоћник државног секретара Данијел Фрид каже свом саговорнику, дипломати земље која председава Европском унијом, да за Америку није најбитније колико ће земаља чланица ЕУ одмах по проглашењу независности признати Косово. Најбитније је да на Косово што пре оде мисија ЕУ јер ће она бити неопходни корак ка признавању независности. Државни врх Србије још у децембру назвао је ту мисију актом угрожавања суверенитета и уставног поретка земље. Скупштина Србије је то изгласала и тиме обавезала коалициону власт у Србији, али наравно није утицала на планове Брисела и Вашингтона. Овде ваља цитирати нашег колумнисту Бранка Милановића, који је из Вашингтона објаснио дилему пред којом ће се Србија ускоро наћи: „Потпуно је ван памети разговарати о учлањењу у неку организацију која признаје вашу територију као део независне државе”. Можда. А можда и није ван памети, али о томе ће, у најмању руку, морати да се, опет, изјасни Скупштина Србије. О разрешењу те дилеме се на председничким изборима није одлучивало. Као што се није одлучивало ни о томе да ли потписивање Политичког споразума који Брисел сада нуди Београду значи признавање независности Косова, као што упорно тврди премијер Војислав Коштуница. Горан Свилановић, додуше, тврди да су сви грађани који су гласали за Тадића самим тим исказали своје опредељење да Србија по сваку цену што пре дође до ЕУ. Треба се, ипак, надати да председник Тадић није тако уско протумачио широки фронт грађана који су заокружили његово име на бирачком листићу. Као што у Николићевом табору нису све редом српски националисти и антиевропљани, тако ни у Тадићевом нису сви спремни да размене Косово за визе и стипендије студентима. Западне агенције тумаче бриселски предлог као надокнаду Србији за скори губитак Косова. Како год човек тумачио резултате избора, понуду ће и највећи евроентузијасти тешко видети као великодушну. Имам предлог за размишљање. Ако Оли Рен жели да нам олакша губитак Косова, можда би са својим европским колегама могао да размисли о следећој надокнади: катедрала Светог Павла у Лондону, Богородична црква у Паризу, црква Светог Петра у Риму. И, за добру меру, Ескоријал у Шпанији. Смисао ове неозбиљне поруке је озбиљан. Предочити Европљанима кроз њихову културу и традицију, емоције које спречавају Србе да буду практични, модерни и лежерни када се ради о Косову. Љиљана Смајловић [објављено: 07/02/2008.] <http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Predlog-za-razmishljanje.sr.html> http://www.politika.co.yu/templates/public/base/images/icon-print.gif <http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Predlog-za-razmishljanje.sr.html> http://www.politika.co.yu/templates/public/base/images/icon-send.gif пошаљите <http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=32032> коментар | погледајте <http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=32032> коментаре (5) http://www.politika.co.yu/
<<image001.gif>>
<<image002.gif>>
