Исидора Бјелица – ТЕОРИЈА И ПРАКСА ЗАВЕРЕ
Последњи догађаји и њихова медијска презентација отварају неколико озбиљних питања. Прво: докле може ићи политика двоструких стандарда код појединих сегмената нашег друштва? Како је могуће да неко ко једном пали и краде и разваљује буде вандал и хулиган, а други пут освешћени граћанин с разлогом бесан на режим и његове институције? ...Паљење, пребијње, краћа увек су паљење, пребијање и крађа и идеолошко-политички контекст могу да дају валере рецепције, али не могу да мењају рецепцију тог чина.. Поставља се питање како је појединим „проевропски" оријентисаним грађанима крађа „најки" данас скандал, а није скандал крађа слика из Скупштине. Пљачка се не може правдати ни у једном случају као ни вандализам, ни линч, ипак, поставља се озбиљно питање: ако две стотине клинаца који уместо у цркву оду на разваљивање града, шта је њихов стварни мотив и да ли мотива уопште има. Бес због свих неправди које трпе ових година и сведочење да они који су марнули милијарде мирно остају са својим милијардама док им процеси застаревају? Део њих као и део сваке масе је психолошки нестабилан, под дејством алкохола и хормона и жели да профитира и забави се? Део ове групе, као и многих група у српској историји, обучиле су и инструмен-тализовале стране обавештајне службе? Иконографија покрива сасвим другу иконогра-фију? Свака режија има више режија? Дакле, много је могућих одговора који покривају неколико стотина појединаца који су јуришали на амбасаде и радње и сасвим сам сигурна да МУП из ових или оних разлога неће ствар посматрати тако „конспиролошки” слојевито, нити психолошки комплексно, нити ће се овим бавити у њеном езотеријско-политичком смислу... У сваком случају за правог редитеља спектакла „боље рат него пакт" сазнали смо тек деценијама касније... И позадина 5. октобра је назначена тек неколико година касније...О обавештајној позадини мартовског атентата на премијера зна се исто толико колико и о обавештајној позадини Кенедијевог убиства... Ипак обавештајне режије у Србији спадају још у домен рецепције „теорије завере" као да пракса завере није демантовала и најлуђе конструкције...Пракса завере још је плоднија од било којег трипа теорије завере, а о њој можемо да сведочимо само кроз пропагандни рат у коме су Срби, нажалост, чешће губили. Што због интерне изда-је, што због неартикулисаних циљева и различитих путева или туђе режије... Ко је синоћ режирао митинг зна се, али ко је режирао паљење, по чијем сценарију и да ли је то био перформанс или хепенинг остаће отворено питање. Дистинкција између та два термина је дистинкција која даје кључни одговор на то шта нам се дешава и ко је за то одговоран и колико, која српска и антисрпска манифестација има стварних режисера и продуцената на бини и иза ње... Мислите о томе.... _______________________________ Новине “ПРАВДА” 23-24.02.2008.

