Исидора Бјелица – ТЕОРИЈА И ПРАКСА ЗАВЕРЕ


 

 

 

Последњи догађаји и њихова медијска презентација отварају неколико озбиљних
питања. Прво: докле може ићи политика двоструких стандарда код појединих
сегмената нашег друштва? Како је могуће да неко ко једном пали и краде и
разваљује буде вандал и хулиган, а други пут освешћени граћанин с разлогом
бесан на режим и његове институције?

...Паљење, пребијње, краћа увек су паљење, пребијање и крађа и
идеолошко-политички контекст могу да дају валере рецепције, али не могу да
мењају рецепцију тог чина..

Поставља се питање како је појединим „проевропски" оријентисаним грађанима
крађа „најки" данас скандал, а није скандал крађа слика из Скупштине. Пљачка
се не може правдати ни у једном случају као ни вандализам, ни линч, ипак,
поставља се озбиљно питање: ако две стотине клинаца који уместо у цркву оду
на разваљивање града, шта је њихов стварни мотив и да ли мотива уопште има.

Бес због свих неправди које трпе ових година и сведочење да они који су
марнули милијарде мирно остају са својим милијардама док им процеси
застаревају?

Део њих као и део сваке масе је психолошки нестабилан, под дејством алкохола
и хормона и жели да профитира и забави се?

Део ове групе, као и многих група у српској историји, обучиле су и
инструмен-тализовале стране обавештајне службе? Иконографија покрива сасвим
другу иконогра-фију? Свака режија има више режија?

Дакле, много је могућих одговора који покривају неколико стотина појединаца
који су јуришали на амбасаде и радње и сасвим сам сигурна да МУП из ових или
оних разлога неће ствар посматрати тако „конспиролошки” слојевито, нити
психолошки комплексно, нити ће се овим бавити у њеном езотеријско-политичком
смислу...

У сваком случају за правог редитеља спектакла „боље рат него пакт" сазнали
смо тек деценијама касније...

И позадина 5. октобра је назначена тек неколико година касније...О
обавештајној позадини мартовског атентата на премијера зна се исто толико
колико и о обавештајној позадини Кенедијевог убиства...

Ипак обавештајне режије у Србији спадају још у домен рецепције „теорије
завере" као да пракса завере није демантовала и најлуђе
конструкције...Пракса завере још је плоднија од било којег трипа теорије
завере, а о њој можемо да сведочимо само кроз пропагандни рат у коме су
Срби, нажалост, чешће губили. Што због интерне изда-је, што због
неартикулисаних циљева и различитих путева или туђе режије...

Ко је синоћ режирао митинг зна се, али ко је режирао паљење, по чијем
сценарију и да ли је то био перформанс или хепенинг остаће отворено питање.
Дистинкција између та два термина је дистинкција која даје кључни одговор на
то шта нам се дешава и ко је за то одговоран и колико, која српска и
антисрпска манифестација има стварних режисера и продуцената на бини и иза
ње... Мислите о томе....

 

_______________________________

Новине  “ПРАВДА”   23-24.02.2008.

 

 

Одговори путем е-поште