Милорад Улемек Легија у отвореном писму „политичарима из владајуће касте"
поручује да се не скривају иза властитог народа, већ да раде на очувању
Космета или да се склоне и уступе место бољима од себе.

Редакција „Правде" Легијино писмо објављује у целини.

 

Господо политичари из владајуће касте!

Колико сам могао да приметим, брже сте се вратили са Космета него што сте
тамо отишли. Не знам да ли сте тај одлазак сами осмислили или је то идеја
ваших стручњака за маркетинг. Вероватно сте се доле добро накркали и
излагали онај мучени народ, као и много пута до сада.

Питам се само да ли сте узели и дневнице за тај дан?

Колико успевам да схватим вашу демагогију коју понављате као некакву мантру,
ви, господо из владајуће касте, хоћете да нам кажете како је Космет одувек
био српски и да ће тако и остати. То је лепо од вас. Заиста. Само што сте
опет окаснили. Као по обичају.          -   .

Сви грађани Србије већ одавно знају да је Космет српски и да ће заувек тако
и остати. То знамо од колевке, то знамо од када смо се родили, то знамо од
када су нас одвојили од мајчине сисе. То нам је у генима. Не требате нам ви
из владајуће касте да нам то кажете. Имам само недоумицу да ли сте све
промашаје у вези Космета направили са (прикривеном) намером или из незнања.
Од вас ме, господо, не би зачудило ни једно ни друго.

 

ПоносниСрби

Верујем да ће се неки од вас запитати ко је мени дао право да се јавим. И да
не би касније водили полемику, јер за то немам ни жеље, а ни времена,
одговорићу вам одмах.

Пошто је ово демократска земља, како то многи од вас воле да истичу, онда
сам себи дао за пуно право да искажем своје грађанско мишљење и став. С
обзиром да се налазим у затвору, ово је једини примерени начин за исказивање
истог. 

Тим пре, господо, што сам као војник своје отаџбине својевремено, заједно са
својим ратним друговима и саборцима, био тамо када је то од мене та иста
отаџбина тражила. Многи од нас су дали себе, не размишљајући и без икаквих
калкулација, за разлику од вас, који ћете радије дати друге, а за себе ћете
већ нешто искалкулисати. За то никад нисмо тражили никакве награде, нити нам
оне требају. Али нико не може да нам забрани да на то будемо поносни. Када
кажем „МИ", онда пре свега мислим на све оне храбре момке који су себе дали,
и на све оне који су на то спремни и данас.

За част и славу Отаџбине!


 


Историја не прашта


Господо из владајуће касте, не желим да вам овим обраћањем кварим ваше
(лажно) јединство, поготово не желим то у овом одсудномо  тренутку за српски
народ. Напротив, само желим да вам скренем пажњу да се не позивате на будућа
поколења тако олако.

Ви, господо, нисте ни за пример, ни за углед тим будућим поколењима. Ако сте
се већ све ове године улизавали вашим европским „пријатељима", онда слободно
наставите да се улизујете и даље. Немојте да се, правећи некакве (закаснеле)
митинге, скривате иза народа.

Јер, касно Марко на Косово стиже.

Ваши европски „пријатељи" су вам пријатељство вратили 17. фебруара. Данас је
цела Србија свесна како то пријатељство изгледа. И зато, господо из
владајуће касте, прекините да нас брукате. Уместо што сте се улизивали, да
не кажем шлихтали, вашим европским „пријатељима" са оним испразним фразама
како ће Србија сачувати Космет дипломатским и ненасилним путем, а видело се
како се то на крају завршило, боље да сте им поручили да ће Србија своју
територију бранити на начин какав би примениле све демократске државе у
свету, а које држе до свог дигнитета и интегритета. Па, нека бар мало
размишљају шта је писац хтео да каже.

Али НЕ!

Господо, ви ни за то нисте имали муда. Дали сте им све на тацни.

Господо политичари из владајуће касте, на крају овог писма желим да вам
поручим: или пређите са речи на дела, или се склоните и пустите неке друге,
који знају, који смеју, који имају муда да раде ваш посао.

Не заборавите да празне речи ветар носи у етар,  а дела остају за вијеки
вјеков. Историја не прашта.

 

Потпуно искрено, али  без поштовања, 

притвореник Улемек Милорад.

_______________________________

Новине  “ПРАВДА”   23-24.02.2008.

 

 

Одговори путем е-поште