Милорад Вучелић – ПЕТ ПРИНЦИПА ПРОПАСТИ
На питање да ли ДСС и СРС треба направе коалицију у парламенту и да образују владу одговор је - да. То је вишеструко и потребно и корисно за Србију и демократију у њој. У основи овог логичног питања и одговора стоји уврежено мишљење да су радикали неприхватљиви западу. По чему је то запад показао да су му ови данас на власти мили и драги? Ни по чему, изузмемо ли њихово пристајање на комадање Србије. То је и мило и прихватљиво и Динкићу и Тадићу. Шта би то запад ново могао да учини Србији што већ није? По чему је СРС недемократска странка и по ком то критеријуму можемо одрећи Војиславу Коштуници приврженост вредностима либералне демократије и државотворности? Одговор је јасан - ни по чему. Недемократски Таква коалиција је| неопходна да би се | уопште сачувао демократски поредак у Србији. Петооктобарска, „револуција" до краја показује своју недемократску ћуд. Србијом не влада ни парламент ни влада ни закони ни устав него Пет Принципа. Пет Принципа из договора о раду владе које тумачи исправно једино Борис Тадић и Млађан Динкић. Скупштинска резолуција, кажу у ДС, не обавезује владу. Влада не проистиче из скупштине ни из њене већине. За Владу важи само Пет Принципа. Где има Пет Принципа не треба скупштинска већина. Ни гласање, ни избори. У скупштини влада не може пасти. До пада владе може доћи само ако Председник Србије процени да се не поштује Пет Принципа како их он види. Пошто је он власник и тумач Пет Принципа и само га они интересују нема потребе за владом ни скупштином. У влади ће бити прегласавања, али у скупштини не може. Влада је за гласање, а скупштина ни за шта. Нема више избора, нема потребе док се не реализује Пет Принципа. Речју: у Србији су на власти Пет Принципа, Борис и Млађа. То је пун израз оствареног и реализованог петооктобарског сна. Уосталом све су велике демократије имале неких Пет Принципа. Кад их је имао Ким Ил Сунг или Пол Пот што не би наши петооктобарци? То им долази из Социјалистичке интернационале. Председник Србије укида и извршну власт и спреман ]е да потпише сваки документ ЕУ који му се понуди јер наводно на то има право позивајући се на неку Бечку конвенцију. Укидање институција Нема човек на то право по Уставу Србије али има на основу неке конвенције што је такоће чиста лаж и превара. То што потпише, по тој конвенцији, може бити само озбиљно узето у разматрање у држави чији је он председник. Такав уговор обавезује њега а не нас. Наша држава одрећује шта ко потписује, а не било која конвенција. Ова држава је још увек суверена па све ако се њен председник и не осећа тако. Човек решио да укине све институције. Остали су само Он и Пет Принципа. Нема никога између њега и народа. Сигуран сам да је он лично бољи човек и са више демократичности и уважавања институција него што то изгледа, али он више не држи власт која му припада, него та власт и улога држе њега и терају у сулуду ескалацију властољубља и непоштовања основних демократских правила. Акција премијера Војислав Коштуница мора дефинитивно да покаже шта и како и на који начин хоће и да нам то демонстрира. Хоће Србију као државу са Косовом и то не може да оствари са онима који су отворено против тога и који отворено или прикривено раде у корист и у интересу страних чинилаца. Он то не може зато што је то немогуће. Не може се истовремено оно што се међусобно искључује. Нема тога ко то може помирити сем уколико му власт није изнад свега. Влада више не може да функционшпе на овај начин и у овом саставу. Какав год био исход: избори или влада са радикалима или избори па онда влада са радикалима неопходно је показати да Србија може да функционише наредних месеци без неких нарочнтих проблема и да се у Србији неће због принципијелности догодити ништа лоше, да нам неће небо пасти на главу без неких Споразума са ЕУ. Ако српска држава и економија нису неки пуки провизоријум онда ће се показати да она може и боље и више да уради ако се поузда у себе и своје снаге. Она мора да покаже да сва њена снага није продаја онога што су генерације српског народа створиле на шта се углавном своди резултат наших министара који ће ускоро бити чланови неке избегличке владе. Ако се ови страни министри у влади Србије не доведу у ред и остану без радних места која сада попуњавају онда ће они лутати по белом свету и ко зна шта, са својим заоштреним пенкалима, потписибати. Сарадња Само сарадњом СРС и ДСС могуће је окончати недемократски поредак владавине Пет Принципа и самодржавља које из њега проистиче. Србију треба вратити парламентарној демократији и подели власти. У свему је уредити како то налаже Устав Србије. Само на тај начин Србија се може вратити себи па тако и остати на Космету. Шта ће урадити радикали, упитаће неко. Па оно што морају и што проистиче из њихових јасних залагања и ставова. Они једноставно немају никаквог избора. Они морају као најјача српска политичка странка учинити за Србију све што она од њих очекује. Они више немају право на тескобан или лагодан положај опозиције. Са ДСС-ом морају поделити одговорност за вођење Србије. ______________________________ Новине “ПРАВДА”, 08-09.03.2008
