Затишје око разграничења Косовски Албанци тактизирају са утврђивањем границе и радове на терену условљавају признавањем независности Косова од стране македонске владе
Граничне табле: Албанци из пограничних села на македонској и косовској страни траже поништење граничне линије из марта 2001. Скопље – Ако је судити по затишју које прати рад државних комисија за разграничење између Македоније и Косова, власти у Скопљу и Приштини су прихватиле „сугестију” америчке администрације да се посао оконча „без таласања”. Отуда и одсуство информација о току преговора, који се, према вестима из Приштине, одвијају према договореној динамици. Шта је све договорено на досадашњим састанцима у Приштини и Скопљу, није познато, али је извесно да полемике и трвења на терену постоје, те да ће од њих зависити и дужина трајања и квалитет разграничења. Албанци из пограничних села и на македонској и на косовској страни инсистирају да се поништи гранична линија коју су марта 2001. године оверили Војислав Коштуница и покојни Борис Трајковски, тадашњи председници СР Југославије и Републике Македоније. Мештани македонских пограничних села Танушевца и Јажинца и њихови сународници из косовског села Дебалде (општина Витина), већ су формирали месне штабове за одбрану својих њива и пашњака. И једни и други властима у Скопљу и Приштини поручују да ни по коју цену неће пристати да им, после утврђивања границе, њиве и пашњаци остану у иностранству. Представници поменутих села наводе да ће спорно бити „држављанство” за 2.500 хектара обрадивог земљишта, пашњака и шума. Зимри Иљази, који заступа интересе мештана косовског Дебалдеа је недавно изјавио да би се они сагласили да гранична линија македонско село Танушевац подели на два дела, јер би тако, пошто је оно насељено искључиво Албанцима, могли несметано да обрађују своја имања и на македонској страни. Мештани македонског села Јажинца, ни по коју цену не пристају да граница остане на старој међи јер ће тако више од 400 хектара обрадивог земљишта остати на косовској страни. Они се позивају на међународне прописе и препоруку из Ахтисаријевог плана, да је одступање у разграничењу између две земље могуће за 150 метара. Косовски Албанци иначе тактизирају са утврђивањем границе и радове на терену условљавају признавањем независности Косова од стране македонске владе. Улогу лобиста наметнули су својим сународницима у Македонији, који , разграничење користе и као адут у предизборној кампањи. Званично Скопље је став, да неће журити са признавањем Косова, надопунило напоменом, да ће то уследити тек после демаркације граничне линије, што тврде и председник Бранко Црвенковски и премијер Никола Груевски. У међувремену, питање признавања Косова и разграничења, тема су јавних полемика, које су дијаметрално опречне, какве су и македонско албанске политичке релације у самој Македонији. Македонски експерти аргументовано упозоравају да чину признавања независности Косова, треба да претходи демаркација граничне линије. Свака промена редоследа ових поступака ће бити науштрб Македоније, јер ће, подсећају експерти, нова условљавања Албанца отворити „ново питање”. У јеку тих полемика појавила се и изјава председника Србије Бориса Тадића, који је на недавном самиту у Охриду рекао да „Србија неће признати никакву границу између Косова и Македоније, ако у том послу не суделују и представници Србије”. Миле Раденковић http://www.politika.co.yu/
