VARADI:U HRVATSKOJ NIJE BILO GENOCIDA 9:42 HAG, 27. maja (Tanjug) - Pravni zastupnik Srbije prof. dr Tibor Varadi juče je osporio nadležnost Međunarodnog suda pravde (MSP) u sporu s Hrvatskom i istakao da na njenom području tokom poslednjeg rata nije počinjen zločin genocida.
"Zna se da su počinjeni strašni zločini Srba u Hrvatskoj, ali nije reč o genocidu", izjavio je Varadi na početku prve rasprave pred MSP u Hagu, po tužbi kojom Hrvatska tereti Srbiju za genocid počinjen, navodno, u ratu 1991/95. godine. Rasprava će se voditi isključivo o nadležnosti Suda, traje pet dana i odnosi se na prethodne prigovore koje je Srbija uložila na zahtev Hrvatske za pokretanje sudskog postupka, podnet 2. jula 1999. Varadi je objasnio da "sukob u bivšoj Jugoslaviji ne može da bude sveden na jednostavan odnos jednog zločinca i jedne žrtve". Počinilaca i žrtava zločina, kako je rekao, bilo je na svim stranama, a "nedela sa jedne strane, podstakla su nedela na drugoj strani", ali ono što se desilo "nikada nije prešlo prag genocida". On je naglasio da to potvrđuje i činjenica da ni Haški tribunal za zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, niti bilo koji drugi sud "nikoga nije ni optužio za genocid u Hrvatskoj". Govoreći o zločinima počinjenim nad Srbima u Hrvatskoj, Varadi je naveo primer operacije hrvatskih oružanih snaga "Oluja" i citirao nalaz UNHCR-a u kome se konstatuje da je to "najveći pojedinačni egzodus" u kome je avgusta 1995. proterano 180.000 Srba. Varadi se pozvao i na svedočenje Pitera Galbrajta, tadašnjeg ambasadora SAD u Hrvatskoj na suđenju Slobodanu Miloševiću koji je pred Haškim tribunalom izjavio da su se hrvatske snage tokom "Oluje" ponašale "kriminalno", palile srpsku imovinu i ubijale civile, a da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman sprečavao povratak Srba. "Namera Srbije nije da negira patnje Hrvata opisane u tužbi, niti da su ih naneli Srbi" rekao je Varadi. Istakavši da su zločini počinjeni i nad Hrvatima i da "sve žrtve zaslužuju poštovanje", Varadi je zaključio da "to ne znači da se ta zlodela mogu nazvati genocidom". On je, takođe, ukazao da se nakon rata odnosi dve zemlje, "koje dele istu viziju budućnosti u EU", postepeno normalizuju, što podrazumeva i suočavanje s prošlošću i kažnjavanje počinilaca ratnih zločina. U prilog tome, on je naveo da je predsednik Srbije Boris Tadić uputio javno izvinjenje hrvatskom narodu za sve patnje koje su mu naneli građani Srbije i da je naša država vratila kulturna dobra Hrvatskoj, što je jedan od zahteva iz njene tužbe. Varadi je, takođe, podsetio da se u Beogradu sudi optuženima za zločine na Ovčari kod Vukovara i u slavonskom selu Lovas. Osporavajući nadležnost MSP, Varadi je naveo i da bivša SRJ, u vreme kada je hrvatska uložila tužbu, nije bila članica UN, niti potpisnica Statuta MSP, što je uslov za njegovu jurisdikciju. SRJ je ponovo primljena u UN 1. novembra 2000. godine, a Konvenciju o genocidu potpisala godinu dana kasnije, što znači da tada nije "imala pristup Sudu", objasnio je on. To je utvrdio i MSP kada se 2004. godine proglasio nenadležnim za tužbu SRJ protiv 10 zemalja članica NATO zbog nelegalne upotrebe sile i bombardovanja 1999., podsetio je Varadi i zaključio da "razmatranje događaja u Hrvatskoj stoga nije zadatak ovog suda". O pitanju nadležnosti, pored Varadija, juče popodne su govorili i beogradski advokat i predsednik udruženja za međunarodno pravo, Vladimir Ðerić, i prof. Andreas Cimerman sa univerziteta Kil iz Berlina. Pravni tim Hrvatske, sa prof. Ivanom Šimonovićem na čelu danas će izneti argumentaciju u prilog nadležnosti Suda u ovom sporu. Hrvatski pravni stručnjaci će nastojati da dokažu tvrdnju da je SRJ država sukcesor i da je obavezna da odgovara po Konvenciji o genocidu iz 1948., koju je SFRJ potpisala 1950. Hrvatska strana ove tvrdnje zasniva na prvoj presudi kojom se MSP proglasio nadležnim 1996. po tužbi BiH, imajući tada u vidu političku Deklaraciju Skupštine SRJ od 27. aprila 1992. godine kojom je preuzela sve međunarodne obaveze prethodne Jugoslavije. Pri ovoj presudi Sud je ostao i na glavnom pretresu 2006. imajući u vidu "stabilnost pravnih odnosa" i činjenicu da se "po pitanju, o kome je jednom odlučeno, više ne raspravlja". Prva usmena rasprava vodi se pred sudskim većem od 15 stalnih i dvojice "ad hoc" sudija koji zastupaju strane u sporu. U ovom slučaju, Srbiju zastupa prof. dr Milenko Kreća, a Hrvatsku Budislav Vukas. Rasprava bi trebalo da bude završena u petak, 30. maja, a presuda se može očekivati na jesen. Ukoliko bi se najviši sudski organ UN oglasio nenadležnim u ovom predmetu to bi značilo kraj spora, jer bi postupak bio obustavljen. U suprotnom, ako bi Sud prihvatio nadležnost, prešlo bi se na raspravu o suštini spora (meritumu) i tada bi Sud pozvao Srbiju da napiše odgovor na hrvatsku tužbu. Potom sledi novi krug podnesaka obe strane, pa usmene replike, što znači da bi, imajući u vidu sudsku proceduru i slobodne termine u Sudu, glavni pretres mogao početi najranije za dve do tri godine. (Kraj) bs/toš NNNN http://www.tanjug.co.yu/
