Zoran Kovačević, načelnik u VMA, sprečen da ide na Svetski kongres u Toronto
Nema vize za pukovnika Razgovor u ambasadi, koji je više ličio na isleđivanje, završio se nepovoljno po našeg stručnjaka Kanada Srbima i dalje ne veruje, pa bili oni i svetski priznati stručnjaci, poput pukovnika Zorana Kovačevića, načelnika Nefrološke klinike VMA! Za njih ulaska u ovu zemlju nema, jer rasističko-elitističke aveti prošlosti i dalje bdiju nad svima nama, ma koliko se naši „evropejci“ busali da je s tim jednom zanavek gotovo... Naime, ono što je pukovnik Kovačević doživeo tokom razgovora u kanadskoj ambasadi liči na scene iz ratnih filmova, vremena „ausvajsa“ i čuvenih objava sa kojima su samo određeni mogli putovati. - Ovo pričam i objavljujem kao građanin Srbije, kao patriota, a ne kao profesionalni vojnik, lekar specijalista i neko ko je trebalo o svom trošku da putuje u Kanadu na Svetski kongres o transplantaciji organa u organizaciji američke firme „Vajat“, od kojih sam i dobio pozivno pismo - bile su prve reči teškog razočarenja i ogorčenja našeg vrsnog stručnjaka. - Skupio sam nekako četiri hiljade evra od prijatelja, toliko mi je bilo potrebno za boravak u Torontu, od 1. do 8. juna, koliko traje ovaj kongres. Nisam hteo državu da opterećujem ovim niti da od nje tražim pare... Ali, sve je bilo u redu, uplata za troškove boravka, za avio-prevoz uredno prihvaćena... Sve do trenutka dok nisam po pozivu došao na razgovor u kanadsku ambasadu za vizu! Prema rečima pukovnika Kovačevića, taj razgovor je više ličio na isleđivanje nego na prikupljanje podataka za izdavanje vize. Da ne preteramo, ali sve je podsećalo na klasično isleđivanje, pri čemu je pukovnik Kovačević vrlo brzo shvatio da od vize neće biti ništa. U šoku je bio, ali dovoljno svestan da smo mi ipak još uvek daleko od sveta i da oni sa druge strane „Šengena i ostatka sveta“ i dalje o nama misle sve najgore... - Ma strašno! Pitali su me kada sam unapređen u čin pukovnika, da li sam bio na ratištu, na kojim konkretno zadacima... Bio sam u Lici i toga se ne stidim, ali kao lekar, humanista, u bolnici... Ja sam bio komandant sanitetske jedinice u zapadnoj Srbiji. Zbrinjavao sam ne samo ranjene vojnike, nego i Srbe i muslimane... Sve kojima je trebala lekarska pomoć. Unapređen sam u čin pukovnika 1996. godine i u tome nema baš ništa sporno ili loše. Međutim, dočekalo me je vrlo neprijatno iznenađenje: - Znate, mi po svojim lokalnim pravilima ne dajemo vize onima koji su do 5. oktobra 2000. godine unapređeni u čin pukovnika - sasvim je bila ozbiljna i zvanična službenica kanadske ambasade. - Znate, to je naše diskreciono pravo!!! Ogorčeni načelnik sa VMA nije mogao da veruje šta to ta žena priča: - A, nije bilo diskreciono (diskreditovano moje ljudsko) pravo da mi uzmu pare za Svetski kongres transplantologa da dobijem pozivno pismo američke firme... To im nije smetalo... Zašto nisu ranije reagovali, nego tek na kraju, kad mi je put na Kongres bio sasvim izvestan? Moja klinka Sara, koja ima samo 12 godina, posle svega, kad je čula da nisam dobio vizu, znate šta me je pitala: „ Tata, jesi li ti ratni zločinac?“. Znači li to da ni ona, zbog ovakvog stava recimo Kanade, sutra neće moći da dobije vizu. I ko zna koliko još naše srpske dece... E, zbog toga i takvih stvari teraćemo se do Strazbura!!! Zato se i javnosti obraćam kao građanin, a očekujem da će i naši diplomatski organi reagovati protiv ovakvih i svih drugih sličnih slučajeva... Moja biografija je apsolutno čista, ja sam i potpredsednik republičke Komisije za nacionalni transplantacioni program i da ne nabrajam druge... To i nije bitno sada. Malo je reči kojima se može opisati dosadašnji, pre svega humani rad ovog našeg vrsnog stručnjaka, priznatog i cenjenog širom sveta. Ali, Kanada, zemlja koja je udomila sve i svašta sa prostora bivše Jugoslavije izgleda nije mogla da udostoji i pukovnika Kovačevića, na samo osam dana! Iako u pasošu ima godišnje vize Švedske i Nemačke.... Dovoljno argumenata da i naši državni organi reaguju. A ako to ne budu hteli oni, onda će to sigurno učiniti neki međunarodni sud. Pukovnik neće preko ovoga preći, ako ni zbog čega drugoga, ono zbog ćerkice Sare... http://www.glas-javnosti.co.yu/
