Sudbonosni maj - jun 2008. Ivica Dačić pred dilemom da li da SPS bude najliberalnija stranka u konzervativnoj vladi ili najkonzervativnija u demokratskoj, tvrde izvori NT
Demokrate u panici http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifSa gubitkom Beograda, više od 1.000 kadrova DS ostaje bez posla http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifNezadovoljstvo raste, članstvo tvrdi: Vrh stranke nas izdao http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifStrah - radikali spremaju dokaze o korupciji http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifU evropskom bloku i dalje tinja nada da ae se SPS predomisliti http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifNovi izbori se isplate samo Tadiau Ako ne udju u vladu: http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifDSS pada ispod cenzusa i cepa se http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifSRS gubi šansu da se transformiše, posebno posle Šešeljevog povratka Posle osam godina Srbija se opet našla na prekretnici - da li će krenuti put evropskih integracija i kakve-takve političke stabilnosti, ili će ostati izolovano ostrvo i poligon za raskusurivanja velikih sila. Po demokratama, proevropska budućnost garantovana nam je samo uz koaliciju Za evropsku Srbiju, potpomognutu socijalistima, manjinama i LDP-om kao podrškom iz pozadine. Međutim, ima i onih koji se kunu da su i radikali spremni da krenu put Evrope. Jedina stranka koju sagovornici NT vide kao potencijalnog kočničara evropskih integracija je DSS. Ukoliko prevagne njen uticaj, Srbija bi mogla da izgubi, tvrde naši izvori, minimum godinu dana, dok vlada ne padne, ne raspišu se novi izbori i formira neka nova vlada. Međutim, ako se socijalisti odluče za koaliciju sa radikalima i DSS-om, stvar bi mogla da pođe i drugim putem. Socijalisti su već istakli da traže čvrste garancije da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju neće biti poništen. Radikali, takođe, nisu za poništavanje tog sporazuma. DSS bi tada mogla da bude nadglasana, bez obzira što bi ta stranka imala mesto premijera. Zašto je gotovo svima važno da Srbija uhvati evropski voz? Najbolji odgovor na to dao je Dragan Marković Palma koji se javno deklarisao za Evropu kad je shvatio da će Austrijanci odustati od izgradnje deponije u Jagodini. Dakle, ako investicije ne stignu u Srbiju, upozoravaju ekonomisti, još malo ćemo moći da krckamo novac od privatizacije, posebno nakon prodaje javnih preduzeća, a onda nam opet preti velika inflacija. A ako do toga dođe, biće to krah postojećih političkih partija. Sa ovim se slaže i Borka Vučić, ponovni kandidat SPS za poslanika. Ona u intervjuu za NT naglašava da je ovaj trenutak prava prekretnica, čak mnogo veća nego 5. oktobra 2000. Posle osam godina, kako kaže, privreda stoji, nema značajnih investicija, izvoza... Međutim, formiranje vlasti neće biti presudno samo za državu, već i za političke stranke. Neke bi odlaskom u opoziciju mogle da se revitalizuju, dok bi druge mogle potpuno da padnu na političku marginu. Dačićeva kalkulacija Kako tvrde izvori NT bliski vrhu DS, ova stranka se i dalje nada ozbiljnoj koaliciji sa SPS, bez obzira na dogovor socijalista sa radikalima i narodnjacima u Beogradu. Oni veruju da je Dačić samo pokušao da podigne SPS-u cenu i ubrza pregovore oko republičke vlade. Ali, odlazak DS sa vlasti u glavnom gradu posle osam godina mogao bi da bude traumatičniji nego da su se narodnjaci, radikali i SPS dogovorili oko republičke vlade. Demokratama je, pre svega, važna vlast u Beogradu i većim gradovima, jer se plaše da bi radikali, ako dođu iza njih, počeli da vade afere iz fioka. Ne bi birali sredstva da dokažu svoje predizborne teze da su funkcioneri DS ogrezli u mitu i korupciji. Prema našim izvorima bliskim DS-u, da nije bilo pritiska međunarodne zajednice da se formira proevropska vlada, pojedini funkcioneri DS bili su spremni da se nagode i žrtvuju vlast u republici da bi zadržali vlast u Beogradu. Međutim, poruke koje su im, navodno, sve vreme stizale iz diplomatskih krugova bile su suprotne: „Pokušajte da zadržite i Beograd i republiku, a ako ne možete - dajte Beograd“. I zaista, veliki deo članstva veruje da je „Beograd prodat“ i zbog toga je ljut na vrh svoje stranke. - Ipak, DS još nije digao ruke od Beograda i veruju da će na kraju pridobiti socijaliste, i da će, kada dogovore zajedničku vladu u republici, zajedno glasati i za opoziv Vučića sa mesta gradonačelnika - tvrde naši izvori. - Tako bi uradili isto ono što je Koštunica već uradio Tomislavu Nikoliću prilikom prošlogodišnjih pregovora o formiranju vlade, kada je Nikolić postao predsednik Skupštine sa najkraćim stažom u istoriji srpskog parlamentarizma. Ali, nade demokrata mogle bi i da se izjalove. Kako tvrde sagovornici NT upoznati sa dešavanjima u SPS, od 17 odbora u Beogradu, čak 16 se navodno izjasnilo za koaliciju sa radikalima, od kojih je 10 postavilo ultimatum da će izaći iz stranke ako SPS potpiše koalicioni sporazum sa DS. Isti izvori navode da se ovoga trenutka sprema još 30-tak koalicija SPS-SRS-DSS u različitim gradovima širom Srbije. - Ukoliko Dačić uđe u koaliciju sa demokratama, izgubiće članstvo jer je veći deo njegovih članova i birača naklonjen nacionalnoj opciji i tvrđem krilu - kažu naši izvori. - Svega 10-tak odsto, i to mlađeg članstva, bilo je za ozbiljne dogovore sa koalicijom Zajedno za evropsku Srbiju, ali i njihov predvodnik Milutin Mrkonjić pre nekoliko dana se ućutao. Ovi sagovornici procenjuju da će se pod pritiskom članstva Dačić ipak opredeliti za narodnjačko-radikalski blok i u republici, „jer mu je bolje da bude najliberalniji u konzervativnoj vladi, nego najkonzervativniji u proevropskoj, demokratskoj vlasti“. - Starije kolege savetuju Dačiću da uđe u vladu sa SRS i DSS i, praktično, preuzme ulogu DS - kažu naši sagovornici. - Tako bi on bio most između EU i Zapada i Koštuničine vlade, sakupio bi za sebe poene, ojačao stranku, a ujedno bi stalno mogao da ucenjuje tu vladu ako skrene sa evropskog puta da će iz nje izaći i oboriti je. A obaranje vlade i novi izbori, o kojima se sve češće priča u Beogradu, ne bi odgovarali nikome osim DS-u. Socijalisti ne bi uspeli da ponove ovakav rezultat, DSS bi mogao da ne pređe cenzus, a diskutabilno bi bilo šta bi dobili radikali. Zato, veruju naši sagovornici, ovakva ili onakva, vlada će ipak biti formirana. Demokrate se i dalje nadaju da će međunarodni pritisak učiniti svoje i da će Dačić „leći na rudu“ i ući u dogovor sa DS. Međutim, glavni mamac, ulazak u Socijalističku internacionalu, za sada je na dugom štapu. - Puno se očekivalo od Dačićeve i Mrkonjićeve posete Grčkoj. Međutim, socijalistima je tamo stavljeno do znanja da proces ulaska u Internacionalu traje pet do osam godina i da će možda biti otpora kod pojedinih partija i pokreta. Za ulazak u ovu asocijaciju, DS-u je bilo potrebno pet godina, iako, za razliku od socijalista, nisu nosili na leđima breme prošlosti, a „gurala“ ih je i nemačka Socijaldemokratska partija. Ipak, mada je, prema jednom scenariju, dogovor sa radikalima i DSS već gotov, Dačić do poslednjeg trenutka neće zatvoriti vrata ni za pregovore sa DS. Ovoj opciji će uvek moći da se vrati ako pregovori ili vlada sa SRS i DSS propadne, i to opravda pred tvrdim krilom svoje stranke. Strah radikala I za radikale su, takođe, ovi izbori, odnosno ulazak u vlast, presudni. Oni su im poslednja šansa da se prestroje na putu ka Evropi i postanu moderna desničarska stranka, nalik većini zapadnoevropskih partija. Ukoliko uđu u vlast i transformišu se po ugledu na hrvatski HDZ, ako povedu Srbiju ka Evropi (što kao realnu mogućnost navode naši izvori bliski ovoj partiji), Srbija više nikad neće biti crno-bela. Tačnije, DS više nikada neće moći da dobija bitke podgrevajući strah građana od radikala. To bi moglo da bude korisno i za same demokrate, jer će morati da se probude iz višegodišnje hibernacije i urade nešto konkretno da bi zadržali sopstveno biračko telo, smatraju naši sagovornici. Ali, ako ne uđu u republičku vlast, procene su da radikali nikada neće moći da osvoje više od trećine biračkog tela, a njihova popularnost vremenom će početi da opada jer će, sa ulaskom stranog kapitala, tranzicija biti sve manje bolna, otvaraće se nova radna mesta i oni neće generisati toliki potencijal takozvanih tranzicionih gubitnika. Otežavajuća okolnost, kažu sagovornici NT, moglo bi da bude i puštanje Vojislava [ešelja na slobodu, bilo da on izađe pošto Tribunal pozitivno odgovori na njegovu žalbu, bilo da ga osudi na, recimo, osam ili devet godina, koliko stručnjaci procenjuju da bi mogao da dobije. Tada bi, u zavisnosti u koju zemlju bude smešten, [ešelj imao pravo da posle polovine kazne traži uslovni otpust, a to bi značilo da bi izašao odmah, pošto se u Hagu nalazi od februara 2003. - Radikali danas privlače veliki deo umerenog biračkog tela koji je nezadovoljan preraspodelom novca i dobara tokom tranzicije, ali nije pobornik [ešeljeve drastične politike i retorike - tvrde naši izvori. - Njegov povratak vratio bi ih u 90-te i izgubili bi umiveni imidž koji su izgradili. To potvrđuju i poslednje [ešeljeve izjave i poređenje Zvezdana Jovanovića sa Gavrilom Principom, za koje deo javnosti sumnja da nije slučajan. Naime, kako tvrde njihovi politički protivnici, u SRS ima onih koji navodno veruju da ih je njihov predsednik dva puta na ovim izborima „izdao“ - prvi put kad je tražio da pristanu na Koštunicu kao premijera, i drugi put sada, kada je ovom poslednjom izjavom dao vetar u leđa svima koji se plaše povratka u „mračne 90-te“. Povodi za takav [ešeljev istup mogli bi da budu različiti, a prema jednom od scenarija ni samom [ešelju ne odgovaraju jaki Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić na državnim funkcijama, jer se navodno plaši da ih ne uhvati „sindrom Maje Gojković“, odnosno da mu ne okrenu leđa. Ipak, protivnici DS primećuju da je Vučić u preraspodeli bolje prošao ukoliko i formalno postane gradonačelnik, dok je za Nikolića, kako sada stvari stoje, rezervisano samo mesto predsednika Skupštine, mada je Nikolić očekivao više. Osim demokratama i radikalima, i DSS je važno da uđe u vlast, jer njegova popularnost drastično opada, pa bi na nekim novim izborima moglo da se desi da ne pređu cenzus ili da njihov procenat bude zanemarljiv i da nemaju nikakav uticaj na vlast. Kako je NT već pisao u više navrata, a poslednjih dana to potvrđuju još neki mediji, nije isključeno čak ni da se ova stranka raspadne, pa da se jedan deo, bliži demokratama, vrati u svoju matičnu stranku, a drugi, konzervativniji, stopi sa SRS, kojoj ionako nedostaje čvršće intelektualno jezgro. - Ukoliko Beograd ostane radikalima, a DS ipak uđe u koaliciju sa socijalistima u republici, što bi i Dačić voleo, tenzije između Beograda i republike iz dana u dan rašće, i biće to dodatna nestabilnost za državu. Svestan toga, čak se i Dinkić od ove kombinacije ogradio, pa će, ako taj brod potone štetu snositi samo DS. Pri tom, među samim demokratama sve je veće nezadovoljstvo, jer će s promenom vlasti samo u Beogradu ostati bez posla više od 1.000 ljudi koje je DS postavio u različitim preduzećima i institucijama. To će se desiti i u svim onim gradovima u kojima vlast preuzmu radikalsko-narodnjačko-SPS koalicija - objašnjavaju naši sagovornici i dodaju da bi ovo moglo da uzburka duhove među demokratama, a ceh bi mogao da plati predsednik stranke Boris Tadić, koji dva puta za redom nije uspeo da kapitalizuje izborne rezultate: - Već sada se čuju negodovanja zašto se sa socijalistima nije ranije pregovaralo kada se znalo još pre godinu dana da bi mogli da „ustrebaju“. Međutim, Tadić je tek u februaru, posle predsedničkih izbora, skinuo zabranu pravljenja koalicije sa njima u unutrašnjosti. Takva nepromišljena politika dovela je stranku u opasnost da izgubi sigurnu vlast u velikim gradovima, a državu opet uspori na evropskom putu. Vojislava Crnjanski Spasojević Ko je Ivica Dačić Milošević tri puta pokušao da ga smeni Ivica Dačić je jedna od najzanimljivijih političkih figura na domaćoj sceni. Dok je po jednima on tek statista na čelu sopstvene partije, koji nema uticaj na masu odbora po unutrašnjosti, ali ni u samom Beogradu, dotle je po drugima neverovatno vešt igrač koji je uspeo da oživi stranku koja je posle 5. oktobra 2000. bila na aparatima za veštačko disanje. Ovo nije prvi potencijalni raskol u SPS između tvrdog i mekog krila. On, u principu, postoji od samog nastanka partije (osnivački kongres bio 16-18. jula 1990, kada se Savez komunista transformisao u SPS). Na tom kongresu Dačić je bio jedan od onih koji su se zalagali za promenu imena partije. Milošević se složio, ali su u Glavni odbor ipak ušli protivnici te ideje, zastupnici tvrde struje. Formalnu prevagu nad tvrdim krilom SPS Dačić je odneo na Sedmom stranačkom kongresu, u decembru 2006, kada je pobedio protivkandidate za mesto predsednika - Milorada Vučelića i Zorana Bakija Anđelkovića. Međutim, Vučelićev uticaj ni danas nije zanemarljiv, a u SPS, kako potvrđuju naši sagovornici, on važi za osobu blisku kabinetu Vojislava Koštunice. Nije zanemarljiv uticaj ni Udruženja Sloboda, koje je izraziti protivnik saradnje sa demokratama. Kako je SPS od partije koja je bila potpuno poražena posle 2000. dospeo u poziciju najpoželjnijeg koalicionog partnera? Prema jednima, to je isključivo rezultat sticaja okolnosti, a prema drugima zasluge za ovo snosi Ivica Dačić, koji, kako kažu, nikada nije išao glavom kroz zid, i uvek je davao ustupke tvrdom krilu tačno toliko da ne podignu pobunu u partiji. SPS i dalje ima opštinske odbore u bukvalno svim opštinama, oko 5.000 mesnih organizacija i oko 200.000 članova. Nekoliko puta u vreme Slobodana Miloševića Dačić se našao na udaru svoje partije. Između ostalog i 1996, kada je javno čestitao pobedu Koaliciji Zajedno na lokalnim izborima. Dva dana kasnije Milošević je promenio odluku, a vrh JUL je tražio Dačićevu smenu. Ni do danas nije jasno zašto mu je Milošević sačuvao glavu. Takođe je zanimljivo da mu je bivši jugoslovenski predsednik u novembru 2000. rekao da će se povući sa mesta predsednika partije i da će rukovođenje prepustiti njemu. Brzo se ispostavilo da je to bio samo pokušaj da ga u trenutku haosa u SPS zadrži. Posle odvođenja u Hag, Milošević je čak tri puta od SPS tražio ne samo da smene svog nekadašnjeg portparola, a u to vreme potpredsednika stranke, već i da ga sasvim isključe. Međutim, od 300 članova GO SPS za taj predlog je glasalo jedva 10-tak. I pored toga, Dačić se nikada nije javno odrekao svog političkog učitelja. Kandidati za ministra policije Mihajlov i Ristivojević Kako tvrde izvori NT bliski SRS, socijalisti su navodno već postigli dogovor sa DSS i stavili ga na papir. Prema ovom dogovoru, Dačić će biti potpredsednik vlade, čiji će premijer biti Koštunica, kao što se i spekulisalo. Ali, prema našim izvorima, netačno je da će radikalima pripasti mesto ministra policije. Ovo mesto, kako tvrde, u svakoj varijanti pripada DSS-u, a kandidati su za sada Dejan Mihajlov, generalni sekretar Vlade, i Branislav Ristivojević, kandidat DSS za gradonačelnika Novog Sada. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/text2.html
<<attachment: image001.gif>>
