Govor predsednika Tadića na sednici Saveta bezbednosti UN
„Ne“ i Banu i Euleksu! Neke uticajne zemlje pokušavaju da zadovolje interese jedne etničke grupe koja je kroz pretnju nasiljem tražila ispunjenje svojih maksimalističkih zahteva. Sve dok se ne završi proces određivanja budućeg statusa Kosova, međunarodna zajednica predvođena UN mora da zadrži svoju centralnu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji. Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Nastavićemo da radimo u pravcu pronalaženja legalnog puta i pronalaženju kompromisnog rešenja za istorijski sukob Srba i Albanaca. Uzurpiranje mandata Unmika od prištinskih vlasti izaziva zabrinutost, kao i činjenica da izveštaj generalnog sekretara UN posvećen Unmiku daje utisak prećutnog prihvatanja kršenja Rezolucije 1244 Stav Republike Srbije je da se jednostranim proglašenjem nezavisnosti direktno krše Povelja UN, Završni akt iz Helsinkija kao i drugi osnovni principi na kojima počiva međunarodni poredak. Zato naglašavam činjenicu da Rezolucija 1244 SB i glava VII Povelje obavezuju sve države članice UN da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet moje zemlje. Od 192 države članice svetske organizacije velika većina i dalje uvažava te principe i obaveze. U ime Republike Srbije, dozvolite mi da izrazim svoju zahvalnost zbog njihovog poštovanja međunarodnog prava i da jasno ponovim privrženost svoje zemlje tim principima. Nažalost, brojčana manjina se opredelila da podrži nelegalni pokušaj secesije kosovskih Albanaca. Time je ugrožen mir i stabilnost na zapadnom Balkanu i za čitavu deceniju unazađen rad SB na rešavanju kosovskog problema. Na taj način stvoren je ambijent u kome je međunarodni pravni sistem sve nestabilniji, u kome svet postaje manje bezbedan, a pojavljuje se i opasnost od nepredvidivih eskalacija kriza u različitim delovima sveta. Potencijalna šteta i po svetsku organizaciju postaje sve očiglednija jer su njeni principi dovedeni u pitanje, a to će se loše odraziti i na njeno delovanje u budućnosti. S druge strane, Srbija brani stav koji je potpuno u skladu sa činjenicom da smo bili među osnivačima Ujedinjenih nacija 1945. godine. Srbija ozbiljno shvataideju međunarodnog prava i snažno se zalaže za unapređenje miroljubivog, pravednog i sporazumnog rešavanja sporova. POGREŠAN POTEZ NATO Želeo bih da naglasim i svoju zabrinutost zbog implicitne promene stava NATO do koga je došlo pre nekoliko dana, za vreme poslednjeg ministarskog sastanka u Briselu. Iako je NATO ponovo potvrdio svoju neutralnost u pogledu statusa i svoju privrženost Rezoluciji 1244, najavljeno je da će Kfor preuzeti tzv. nove zadatke. Konkretno, imam u vidu nameru NATO da nadgleda ukidanje Kosovskog zaštitnog korpusa, kao i da nadgleda i podržava osnivanje i obučavanje takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga, nove institucije čije osnivanje nije odobrio SB. Time se nesumnjivo izlazi iz okvira Rezolucije 1244. Zato izražavam zabrinutost zbog mogućnosti da delovi međunarodnih snaga na Kosovu pomognu formiranje i obuku nelegalne vojske. Takvim korakom bi se dovelo u pitanje poverenje između Kfora i svih etničkih zajednica u našoj južnoj pokrajini, posebno kosovskih Srba. Takvim pogrešnim potezom narušilo bi se i dugo stvarano poverenje između Kfora i Vojske Srbije. SRBIJA JE GARANT U Srbiji trenutno traju pregovori o formiranju buduće vlade. Nova Vlada Srbije nastaviće jedinstvenu državnu politiku odbrane integriteta zemlje i put učlanjenja u Evropsku uniju, jer je to nedvosmisleno opredeljenje građana Srbije. Ispunićemo našu međunarodnu i domaću zakonsku obavezu i dovršićemo saradnju sa Haškim tribunalom, uvereni da je budućnost celog zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Srbija je ključni garant regionalne stabilnosti. Prošlo je vreme kada smo bili deo balkanskog problema, sada želimo da budemo deo rešenja. Zato želim da istaknem značaj pronalaženja legalnog puta za rešavanje pitanja Kosova, puta koji je prihvatljiv za zainteresovane strane i koji će usvojiti SB. RIKER POKLONIO 426 MILIONA EVRA Joakim Riker je pre nekoliko dana doneo izvršnu odluku koja otvara mogućnost da namenska sredstva, nešto više od 426 miliona evra, nelegalno pripadnu vlastima u Prištini. Da bude potpuno jasno: ta sredstva nalaze se na namenskom računu UN i predviđena su za saniranje posledica otpuštanja radnika, uglavnom kosovskih Srba, ali i za srpska preduzeća privatizovana u sumnjivim procesima koje vodi Kosovska poverilačka agencija. S obzirom da ta novčana sredstva nikako ne pripadaju vlastima u Prištini, UN moraju odmah preduzeti sve neophodne mere i garantovati da će novac biti namenski korišćen. Upravo zato je parlament Srbije proglasio ništavnom odluku o jednostrano proglašenoj nezavisnosti naše južne Pokrajine, a sve kasnije odluke koje su iz tog nelegalnog akta proistekle - nevažećim. Hoću ponovo da naglasim da smo isključili upotrebu sile, potvrđujući naše pravo da mirnim, diplomatskim i političkim sredstvima sprečimo da takozvano nezavisno Kosovo postane deo svetske zajednice suverenih država. Želim da budem veoma jasan: Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Nastavićemo da radimo u pravcu pronalaženja legalnog puta kojim se mogu premostiti razlike, približiti suprotstavljeni stavovi i pronaći kompromisno rešenje kojim će se rešiti istorijski sukob Srba i Albanaca. Upravo u takvom kontekstu želim da prokomentarišem izveštaj generalnog sekretara posvećen Unmiku, kao i pismo koje sam tim povodom primio 12. juna 2008. U izveštaju se govori o pojavi „nove realnosti“ na Kosovu usled jednostranog proglašenja nezavisnosti, a pominje se i takozvani „ustav“ usvojen od strane privremene skupštine pokrajine Kosovo i Metohija. Taj nelegalni akt ima za cilj sprovođene Ahtisarijevog predloga koji nikada nije dobio odobrenje Saveta bezbednosti i zato nema nikakvu pravnu težinu. U izveštaju se kaže, citiram: „Ovaj ustav je tako koncipiran da nastoji da Unmiku, kao privremenoj civilnoj upravi oduzme efektivna ovlašćenja“. Takvo uzurpiranje mandata Unmika od strane prištinskih vlasti izaziva zabrinutost. Takođe, zabrinjava i činjenica da izveštaj daje utisak prećutnog prihvatanja kršenja Rezolucije 1244. Ovo navodi na zaključak da neke uticajne zemlje, zanemarujući međunarodno pravo, pokušavaju da zadovolje interese jedne etničke grupe, i to upravo one koja je kroz pretnju nasiljem tražila ispunjenje svojih maksimalističkih zahteva. To nije prihvatljiv način za rešavanje problema. Međunarodni mir i bezbednost mogu se učvrstiti samo kroz dijalog, sporazum i poštovanje prava, a nikako nametanjem rešenja, prisilom i pretnjama. Od 17. februara ove godine stanje ljudskih prava u našoj južnoj pokrajini nije se poboljšalo. Interno raseljena lica se nisu vratila u svoje domove. Nisu otvorena nova radna mesta. Uništene kuće Srba nisu obnovljene. Privatna imovina Srba nije vraćena. Organizovan kriminal nije suzbijen, a naša kulturna baština nije zaštićena. Istina je da se od momenta nelegalnog proglašenja nezavisnosti situacija pogoršala. „Nova realnost“ o kojoj izveštaj govori u stvari je prouzrokovala dalje pogoršanje situacije na terenu. Daću vam primer. Specijalni predstavnik generalnog sekretara Joakim Riker konačno je, pre nekoliko nedelja, prihvatio da donese izvršno rešenje kojim se nelegalno oduzeta zemlja vraća njenom pravom vlasniku, srpskom pravoslavnom manastiru iz DžIII veka, Visokim Dečanima, spomeniku svetske baštine pod zaštitom Uneska. Nažalost, opštinske vlasti u mestu Dečani odbile su da izvrše odluku specijalnog predstavnika koju je doneo na osnovu ovlašćenja definisanih Rezolucijom 1244. Takođe, funkcioneri UN u Dečanima proglašeni su nepoželjnim, a potom su i fizički napadnuti. Ova ilustracija bezobzirnog nepoštovanja vladavine prava i standarda UN sa kojima se suočavamo na teritoriji pokrajine implicitno se priznaje u izveštaju konstatacijom da, citiram, „Unmik, u svojstvu privremene uprave, više neće biti u mogućnosti da efikasno obavlja veliku većinu svojih poslova“. To samo navodi na zaključak da misija UN nije završena. Drugim rečima, ona nije ispunila svoj mandat i u takvim okolnostima UN niti mogu, niti smeju da odu sa Kosova. Srbija smatra da pravac delovanja koji se predlaže u Izveštaju ne vodi do kompromisnog rešenja za budući status naše južne pokrajine. Zbog toga ne možemo da prihvatimo izveštaj generalnog sekretara. Sve dok se ne završi proces određivanja budućeg statusa Kosova koji je predviđen Rezolucijom 1244, međunarodna zajednica predvođena UN mora da zadrži svoju centralnu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti na Kosmetu. Jedino Savet bezbednosti može doneti odluku o rekonfiguraciji na koju se poziva izveštaj i pismo generalnog sekretara koje mi je upućeno. SB je jedina institucija koja ima ovlašćenje da legitimno menja sastav međunarodnog prisustva na Kosovu, kao što to jasno definišu tačke 5 i 19 Rezolucije 1244. Srbija je spremna za suštinski dijalog u okviru UN kako bi se došlo do zadovoljavajućeg rezultata. Upravo zato vidim evropske integracije kao ključ budućeg uspeha Srbije. Sada je vreme za mir, ekonomski razvoj i napredak. Autor: Ekipa <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/106> Glasa javnosti http://www.glas-javnosti.co.yu/
