Tribina „Opelo za demokratiju“ - iz izlaganja Slobodana Antonića Politički aparthejd na srpskoj sceni
Posmatramo proces postepenog lomljenja Glavnog odbora SPS koji će potrajati sve dok se ne donese odluka da se ide u koaliciju sa Demokratskom strankom. Očigledno je da politički akteri u Srbiji sada nisu suvereni i da demokratija u Srbiji ne zavisi samo od domaćih političkih aktera. Strani faktori - mislim, pre svega, na najjaču i najbogatiju zemlju sveta - direktno utiču na formiranje vlasti, odnosno vlade u Srbiji. Srbiji preti i ozbiljna ekonomska kriza jer je posle 2000. godine napravila 20 milijardi duga, a oko šest milijardi, dobijenih od privatizacije, takođe je potrošeno O demokratiji u Srbiji govorimo u vreme kada politikolozi i sociolozi uveliko postavljaju pitanja da li u Srbiji uopšte postoji demokratija i kakva je to demokratija. U njihovim razmatranjima, pogotovo u takozvanoj tranzitološkoj literaturi, upozorava se da će demokratija u Srbiji biti konsolidovana tek kada radikali i socijalisti dođu na vlast pa se posle toga mirno povuku sa vlasti. Meni je ovaj kriterijum izgledao prilično opravdanim sve dok se nije pokazalo da u svemu postoji jedan ozbiljan problem. To što se pojedinim strankama, pre svega mislim na Srpsku radikalnu stranku i SPS, uopšte ne dozvoljava da u tom bloku, u toj kombinaciji bilo gde obavljaju vlast. Smatram da je ovo jedan od osnovnih problema demokratskog sistema danas u Srbiji. I, mora da priznam da sam i sam bio iznenađen izjavama pre svega predsednika Borisa Tadića u izbornoj noći da on neće dozvoliti - prvo je rekao „svim sredstvima“, pa je posle dodao „svim demokratskim sredstvima“ - da SRS i SPS, odnosno da sa DSS formiraju vladu i dođu na vlast. MOGUĆ I OZBILJAN GRAĐANSKI KONFLIKT Srbija se zbog svega, pogotovo sa ovako slabom demokratijom, nalazi u opasnosti da izgubi i građanski mir koji sada ima. Doduše, već imao takozvani verbalni građanski rat, ali ipak postoji neka vrsta građanskog mira. Nažalost, i taj građanski mir može da se izvrgne u nešto drugo. U ozbiljan građanski konflikt. Zato je najvažnije da se to izbegne. A za to nisu dovoljni apeli za demokratiju, nego i realni civilizovani građanski život. To je preduslov da bismo mogli da rešimo probleme koje trenutno imamo. Nije bila euforija U početku sam mislio da je to samo bila stvar postizborne euforije u noći uspeha. Ali, ta izjava je bila nekoliko puta ponovljena. Zato smatram da ona pokazuje jednu vrlo ozbiljnu nameru i, ako hoćete, ozbiljno nerazumevanje principa demokratije. I ova vrsta tribine je neophodna da bi se animirala javnost čija je reakcija na tu izjavu bila suviše mlaka i bleda. Tim pre što se ne radi samo o izjavi, nego i o postupcima koji naprosto govore da nešto nije u redu ni sa elementarnim poštovanjem demokratije. Imam u vidu pre svega na ovaj postupak v. d. gradonačelnika Beograda gospodina Alimpića. A šta je tu glavni problem? Očigledno je da politički akteri u Srbiji sada nisu suvereni. Demokratija u Srbiji, tako da kažem, ne zavisi samo od domaćih političkih aktera. Strani faktori - mislim, pre svega, na najjaču i najbogatiju zemlju sveta - direktno utiče na formiranje vlasti, odnosno vlade u Srbiji. Samim tim, direktno utiču i na način i na stabilnost demokratije, demokratskih institucija u Srbiji. Stvari su se nekako povezale i sklopile. Na delu je pokušaj da se SPS privuče ili gurne, kako god hoćete, u koaliciju sa Demokratskom strankom. Taj pokušaj je istovremeno povezan sa nastojanjima da se ne konstituiše vlast u Beogradu - kako bi se naknadno i oko toga pregovaralo. Naprosto, posmatramo proces u kome se - a ja u tome, naravno, nisam nikakav insajder - postepenog lomljenja Glavnog odbora SPS. U prilici smo da vidimo kako se jedan po jedan čovek lomi, da tako kažem, sve dok se ne donese odluka da se ide u koaliciju sa Demokratskom strankom. Dok to bude trajalo, taman će se, verovatno, približiti rok koji je gospodin Alimpić odredio za konstituisanje nove vlasti u glavnom gradu - 14. juli - a onda će se i Beograd naci u istom paketu. Preti ekonomska kriza Dakle, imamo posla sa jednu vrstom izigravanja demokratskih institucija i demokratskih normi. To je veoma opasno. Pre svega opasno zato što će se Srbija u budućnosti naći pred još većim iskušenjima. Jedno od tih iskušenja biće ozbiljna ekonomska kriza o kojoj obično ne govorimo kada govorimo o demokratiji. Srbija je posle 2000. godine napravila 20 milijardi duga, a oko šest milijardi, dobijenih od privatizacije, takođe je potrošeno. Živeli smo, dakle, trošeći ono što su nekada naši preci zaradili, trošeći ono što će naši potomci morati da vrate. Sva ta silna sredstva su proćerdana i sada Srbija ulazi u situaciju kada velika očekivanja građanstva u privrednom napretku neće moći tako lako da se ispune. A to je opasno u uslovima kad već imate krhke demokratske institucije i jednu vrstu političkog aparthejda, pošto se pojedine stranke onemogućavaju (ne samo medijski, nego i institucionalno) da priđu vlasti. http://www.glas-javnosti.co.yu/
